Uvek postoji barem jedna osoba koja je uvek “super”, “odlično”, “nikad bolje”, kada god je pitate kako je. Isto tako, neki na pitanje “kako si?” uvek odgovaraju “kuknjavom” i žaljenjem na gotovo sve što ih je snašlo u životu.
Sa druge strane, većina ljudi, automatski, čak i kada su loše raspoloženi, odgovara “dobro sam”.
Da li ste se nekada zapitali šta se krije iza vašeg odgovora i da li ste zaista DOBRO, ili jednostavno, po navici, dajete odgovor koji se “očekuje” od vas.
Kako ćemo odgovoriti na ovo jednostavno pitanje, zavisi ne samo od toga kako se osećamo, već koji smo tip ličnosti i kakav obrazac ponašanja smo naučili u detinjstvu, kažu stručnjaci.
“Oni koji uvek odgovaraju da su dobro, koliko god da se loše osećaju, često su tip osoba koje ne priznaju svoje slabosti. Smatraju da će ih drugačije ostali odbaciti”, kaže za Objektiv psiholog Snežana Milovanović, direktor Centra za primenjenu psihologiju Društva psihologa Srbije.
Oni vrednuju sebe prema onome kako ih vide drugi, zbog čega ne mogu da dopuste da mišljenje drugih o njima bude loše.
“Smatraju da ako priznaju da se osečaju loše, u očima drugih neće biti dovoljno sposobni i pametni. Misle da će ih svi voleti samo ako uvek budu dostupni, raspoloženi i svima na raspolaganju”, kaže psiholog Milovanović.
Suprotno njima, postoje oni koji jedva čekaju da ih pitaju kako su, kako bi ispričali svoje probleme.
“Stalo im je da dobiju empatiju i oslanjaju se na druge u rešavanju svojih problema. Oni na neki način kalkulišu hoće li se neko prijaviti da im pomogne. Naučeni su da se oslanjaju na druge”, kaže naša sagovornica.
Ponekad je negativan odgovor samo izgovor da se razgovor dalje nastavi.
“To je takozvani čapraz -divan. Razgovor prosto razgovora radi, kako bi vreme brže prošlo. Naročito je popularan kod osoba koje nemaju veliki broj obaveza i komunikacije sa ljudima tokom dana”, navodi Milovanovićeva.
Dok mi pripadamo kulturi koja često na ekspresivan način iskazuje iskazuje svoja pozitivna i negativana osećanja kada god ima priliku, treba da znamo da to nije slučaj sa svima.
“U Americi ili Japanu često se grade socijalne maske. To znači da su ljudi navikli da ne iskazuju ni pozitivne ni negativne emocije pred drugim ljudima, ukoliko ne osećaju veliku bliskost.
Zbog toga se pitanje “kako si” koristi bukvalno umesto “dobar dan”, dok se odgovor često uopšte ne očekuje.
“U tom slučaju pitanje je samo deo rituala pozdravljanja. Nakon što dobijemo odgovor, zapravo ne opredeljujemo da li ćemo dalje nastavljati komunikaciju ili nećemo”, zaključila je Snežana Milovanović
Piše: Aleksandra Vasić
Preuzimanje teksta ili delova teksta dozvoljeno isključivo uz navođenje izvora i linka ka stranici Objektiv.rs
Komentari (0)