Američka vojska pripremila je nove planove za napade na Iran koji uključuju i moguću upotrebu bombe GBU-43/B MOAB, poznate kao „majka svih bombi“, za gađanje energetske infrastrukture i nuklearnih postrojenja, ukoliko predsednik SAD Donald Tramp naredi nastavak vojnih operacija. Prema navodima više američkih zvaničnika upoznatih sa vojnim planiranjem, takvi udari mogli bi da budu izvedeni pre ili nakon novembarskih međuizbora. Ipak, postoje ozbiljne sumnje u to da li bi ova bomba mogla da uništi duboko ukopane iranske nuklearne objekte ili da promeni tok rata.
Upotreba bombe MOAB, najmoćnije konvencionalne bombe u američkom arsenalu, prvi put u sukobu sa Iranom predstavljala bi značajnu eskalaciju. Međutim, izvori upoznati sa internim vojnim planovima dovode u pitanje njenu sposobnost da ostvari ciljeve koje je Tramp postavio ili da preokrene odnos snaga u ratu, prenosi CNN.
Američki predsednik suočava se sa sve većim pritiskom da okonča rat, koji je postao veoma nepopularan među građanima SAD. Republikanci strahuju od negativne reakcije birača na međuizborima, dok za sada nema mnogo pokazatelja da su Vašington i Teheran blizu dogovorenog rešenja, nakon više od šest meseci američkih bombardovanja.
Američka vojska nastavlja da predsedniku predstavlja različite mogućnosti za napade na preostale ciljeve u Iranu. Međutim, pojedini zvaničnici privatno dovode u pitanje da li Bela kuća ima jasnu strategiju koja bi takve udare povezala sa konkretnim planom za okončanje rata. Konačnu odluku o nastavku ili prekidu vojnih operacija može da donese samo predsednik.
Tramp traži način da okonča rat uz predstavljanje pobede
Tramp i njegovi savetnici mesecima razmatraju opcije koje bi omogućile da se rat predstavi kao definitivno završen, makar na političkom i komunikacionom planu. Svesni su da je sukob sve nepopularniji među Amerikancima.
Dok pojedini članovi administracije tvrde da je rat praktično dobijen, Tramp je u poslednjim izjavama bio uzdržaniji. Nije proglasio pobedu i poručio je da SAD i dalje imaju nedovršen posao u Iranu.
Iza zatvorenih vrata, američki predsednik izrazio je sumnju i u stavove nekih saveznika koji ga pozivaju da povuče američke trupe i okonča angažovanje. Tramp smatra da bi takav potez mogao da izgleda kao poraz.
Savetnici Bele kuće poslednjih nedelja održavali su sastanke na kojima su razmatrali različite mogućnosti za nastavak ili završetak rata. Iako je Tramp javno najavio da pre međuizbora neće pokretati nove vojne akcije, nekoliko njegovih savetnika privatno je priznalo da ne zna da li je ta odluka konačna ili bi mogla da se promeni pre dana glasanja.
Prema jednom izvoru upoznatom sa planiranjem, Tramp je zatražio od vojske da pripremi dodatne pakete udara na iranske ciljeve, uključujući brojne energetske objekte i moguću upotrebu bombe MOAB.
Formulacija korišćena u vojnim razmatranjima, prema istom izvoru, bila je da bi napadi mogli da budu izvedeni „pre povlačenja američkih snaga iz zone odgovornosti Centralne komande SAD (CENTCOM)“. To ukazuje na mogućnost da administracija pokuša da izvede dodatne udare, proglasi ostvarenje svojih ciljeva i zatim ubrzano povuče snage iz regiona.
Drugi izvor rekao je za CNN da planovi za napade na iranska nuklearna postrojenja, uključujući lokaciju poznatu kao Pikaks Mauntin, izričito predviđaju mogućnost upotrebe bombe MOAB.
Tramp je poslednjih meseci više puta pretio napadom na tu lokaciju, za koju SAD i Izrael veruju da se na njoj nalaze delovi iranskog nuklearnog programa. Američki predsednik i dalje ističe da mu je cilj da spreči Iran da ikada dođe do nuklearnog oružja.
Sumnje u efikasnost „majke svih bombi“
Američki vojni zvaničnici prilikom planiranja operacija pripremaju čitav niz mogućnosti, od ograničenih udara do najrazornijih napada. Za ciljeve koji se nalaze duboko pod zemljom potrebna su snažnija sredstva, a MOAB je najveća konvencionalna bomba u američkom arsenalu, naveo je jedan zvaničnik.
Ipak, postoje ozbiljne nedoumice u vezi sa njenom efikasnošću protiv iranskih nuklearnih postrojenja i drugih ciljeva duboko ukopanih u zemlju.
Bomba MOAB koristi satelitsko navođenje i projektovana je tako da eksplodira u vazduhu, stvarajući razoran udarni talas na velikom području. Može da izazove razaranja koja obuhvataju prostor veličine nekoliko gradskih blokova, ali verovatno nema sposobnost da prodre dovoljno duboko kako bi uništila objekte poput Pikaks Mauntina, za koji se veruje da je zaštićen slojevima granita, navode izvori upoznati sa planovima.
– MOAB je pre svega oružje za stvaranje snažnog psihološkog efekta i čišćenje velikog područja, ali ne mnogo više od toga. Definitivno nije projektovana kao bojeva glava za duboko prodiranje – rekao je za CNN treći izvor upoznat sa vojnim planiranjem.
U slučaju upotrebe, bomba bi izazvala ogromna razaranja na površini, ali je neizvesno da li bi mogla ozbiljno da ošteti duboko ukopane nuklearne objekte.
Dodatni problem predstavljala bi opasnost po civile. Zbog ogromnog radijusa eksplozije, napad na energetsku infrastrukturu u blizini naseljenih područja mogao bi da prouzrokuje veliki broj civilnih žrtava, naročito ukoliko se među vojnim ciljevima nalaze objekti blizu stambenih naselja.
Uprkos tim ograničenjima, Tramp bi mogao da razmotri upotrebu MOAB-a kao sredstva psihološkog pritiska na iranske vlasti, koje, prema procenama američkih zvaničnika, ne pokazuju spremnost da popuste pred diplomatskim zahtevima Vašingtona.
Američki zvaničnici upozoravaju da takav napad verovatno ne bi primorao Iran na kapitulaciju niti bi sam po sebi doneo odlučujuću vojnu pobedu. Ipak, mogao bi da posluži kao dodatna opcija za promenu sadašnjeg odnosa snaga, bez formalnog vraćanja na sveobuhvatne borbene operacije.
– Tramp se, nažalost, doveo u situaciju u kojoj gotovo mora nešto da preduzme. Pošto nema municiju projektovanu za prodiranje do takvih dubina, mora da razmatra i psihološke efekte, za koje je MOAB veoma pogodna – rekao je treći izvor upoznat sa nedavnim planiranjem.
Kopnena invazija smatra se najrizičnijom opcijom
Pojedini članovi američke administracije i spoljni analitičari smatraju da bi odlučujući poraz Irana mogao da se postigne jedino velikom vojnom operacijom koja bi uključivala i kopnene snage. Takav scenario nosio bi rizik od hiljada američkih žrtava.
Pentagon razmatra širok spektar mogućih operacija, pa postoje i planovi za takav scenario. Ipak, prema navodima izvora CNN-a, za sada se niko u administraciji ne zalaže za tako drastičan potez.
Tramp je više puta naglasio da ne želi slanje američkih vojnika na iransko tlo. Međutim, njegova želja da što pre okonča rat predstavlja politički problem: sukob je nepopularan, ali Vašington još nije uspeo da postigne diplomatski dogovor koji bi omogućio njegovo završavanje.
Najviši zvaničnici administracije i vojni planeri nedeljama pokušavaju da pronađu izlaz iz sukoba koji bi Trampu omogućio bar simboličnu pobedu koju bi mogao da predstavi američkoj javnosti, a da pritom ne zatvori vrata pregovorima.
Jedna od mogućnosti o kojoj se razgovara jeste dogovor o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, ključnog pomorskog pravca za svetsku trgovinu naftom.
Prema četvrtom izvoru upoznatom sa razgovorima u Pentagonu, vojska je razradila i opcije koje bi se mogle opisati kao „vatromet“ – niz spektakularnih udara čiji bi politički cilj bio da Trampu omoguće da objavi kraj rata, čak i ako napadi ne ostvare sve prvobitno postavljene vojne ciljeve.
Vojska se priprema i za moguću iransku odmazdu
Iako je Tramp obećao da pre međuizbora neće pokretati nove napade, američka vojska već se priprema za mogućnost iranske odmazde ukoliko predsednik izda naređenje za napad.
Prema petom izvoru, američkom zvaničniku upoznatom sa planovima, naredna rotacija američkih snaga raspoređenih u zoni odgovornosti CENTCOM-a očekuje se u narednih nekoliko nedelja. Moguće je da deo vojnika koji napuste region neće biti zamenjen novim pripadnicima oružanih snaga.
Na pitanje o pripremama, zvaničnik Bele kuće rekao je za CNN da administracija ne komentariše osetljive vojne planove koji mogu, ali ne moraju da postoje.
– Predsednik Tramp drži sve mogućnosti otvorenim kako bi osigurao da Iran nikada ne dođe do nuklearnog oružja – naveo je zvaničnik.
Predstavnik Pentagona odgovorio je da Ministarstvo rata planira različite operativne scenarije kako bi sprovelo naređenja predsednika i ministra i obezbedilo uspeh misija u različitim operativnim okolnostima.
MOAB je prvi put upotrebljen u Avganistanu 2017. godine
Bomba GBU-43/B MOAB razvijena je tokom rata u Iraku. Reč je o oružju koje eksplodira pre udara o tlo, stvarajući snažan udarni talas u svim pravcima.
Tokom završne faze testiranja 2003. godine, američki vojni zvaničnici rekli su za CNN da je bomba prvenstveno zamišljena kao oružje za psihološko delovanje. Cilj je bio da zastraši protivničke snage i navede ih na predaju ili odustajanje od borbe.
Prvobitno je bila namenjena napadima na velike koncentracije vojnika i opreme, kao i na utvrđene objekte iznad zemlje. Kasnije je razmatrana i za napade na ciljeve ispod površine, poput pećina i tunela, pod uslovom da ih ne štite izuzetno čvrsti slojevi stena.
Tramp je bio prvi američki predsednik koji je naredio njenu upotrebu. Tokom prvog mandata, 2017. godine, odobrio je napad bombom MOAB na položaje Islamske države u Avganistanu.
Cilj napada bila je mreža utvrđenih podzemnih tunela koje su pripadnici Islamske države koristili za pripremu napada na avganistanske vladine snage. Avganistanski zvaničnici tada su saopštili da je ubijeno 36 pripadnika te organizacije.
Eksplozija je uništila tri podzemna tunela, kao i oružje i municiju, dok, prema tadašnjim izjavama avganistanskih i američkih zvaničnika, nije bilo civilnih žrtava.
Napad je ujedno predstavljao značajan zaokret u odnosu na Trampovu raniju retoriku tokom izborne kampanje, kada se zalagao za izolacionističku spoljnu politiku pod sloganom „Amerika na prvom mestu“.
Posle udara 2017. godine, američki vojni zvaničnici suočili su se sa pitanjima da li je upotreba bombe teške oko 9.800 kilograma bila neophodna za uništavanje ciljeva u Avganistanu. Slična pitanja mogla bi ponovo da se pojave ukoliko Tramp odobri njenu upotrebu protiv Irana.
Za sada nema potvrde da je odluka o upotrebi MOAB-a doneta. Planovi predstavljaju jednu od opcija koje se razmatraju u slučaju da američki predsednik naredi nastavak napada, dok ostaju otvorena pitanja o vojnoj efikasnosti takvog poteza, riziku po civile i mogućim posledicama po pokušaje diplomatskog okončanja rata.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)