Putovanja širom sveta postaju sve popularnija, a broj međunarodnih turista nastavlja da raste. Procene pokazuju da bi do 2030. godine njihov broj mogao da dostigne čak 1,8 milijardi dolazaka. Takav turistički talas može da ima veliki ekonomski značaj za destinacije, ali istovremeno može da izazove ozbiljan pritisak na lokalne zajednice i infrastrukturu.
Zbog toga sve više popularnih mesta traži načine da veliki broj posetilaca drži pod kontrolom. Cilj nije samo smanjenje gužvi, već i zaštita kulturne baštine i prirodnog okruženja.
Pojedine destinacije odlučile su da uvedu prilično neobične mere, dok druge koriste tehnologiju ili čak nagrađuju turiste za odgovorno ponašanje.
Japan menja pravila za najpopularnije turističke lokacije
Japan je među zemljama koje su morale da pronađu nova rešenja zbog velikog broja posetilaca.
U gradu Fudžijošida čuveni festival cvetanja trešanja je otkazan. Razlog su bile velike količine smeća, ali i narušavanje privatnog prostora lokalnog stanovništva.
Ni fotografisanje nije svuda više bez ograničenja.
Fudžikavagučiko je na popularnim mestima za fotografisanje planine Fudži postavio fizičke barijere. U Kjotu je, sa druge strane, zabranjeno fotografisanje gejši, dok je pristup pojedinim uličicama istorijske četvrti Gion ograničen.
Međutim, mere nisu usmerene samo na zabrane.
Digitalni alati za predviđanje gužvi, kao i sistemi koji u realnom vremenu prikazuju koliko su određene lokacije popunjene, postali su važan način za kontrolu broja posetilaca.
Turiste usmeravaju ka “skrivenim draguljima”
Jedan od načina da se rasterete najposećenije lokacije jeste i usmeravanje turista ka manje poznatim delovima grada.
Upravo to radi inicijativa “Skriveni dragulji”, koja promoviše manje poznate četvrti.
Postoji i praktično rešenje za još jedan problem koji može da optereti gradski prevoz.
Usluga prevoza prtljaga “Hands Free Kyoto” omogućava da se smanji pritisak na gradski prevoz, jer turisti ne moraju da nose prtljag sa sobom dok obilaze grad.
Sve ove mere imaju isti cilj, a to je da se sačuva svakodnevni život građana, a da turisti i dalje mogu da imaju prijatno iskustvo tokom boravka.
Majorka koristi veštačku inteligenciju za raspoređivanje turista
I Majorka pokušava da pronađe ravnotežu između velike popularnosti i potrebe za održivim turizmom.
Na ovom španskom ostrvu turisti su često kritikovali prekomeran broj posetilaca. Kao jedno od rešenja uvedena je platforma veštačke inteligencije koja se nalazi na zvaničnom veb-sajtu destinacije.
Sistem analizira kretanje ljudi i na osnovu toga usmerava posetioce prema područjima koja su manje prometna.
Ali tu se ne završava njegova uloga.
Turistima se istovremeno predlažu alternativne aktivnosti, među kojima su posete lokalnim zanatlijama, vinarijama i proizvođačima maslinovog ulja.
Na taj način posetioci mogu da otkriju i drugačiju stranu ostrva, dok se najopterećenije lokacije rasterećuju.
Kampanja “Naša kuća” podseća na odgovorno ponašanje
Majorka je pokrenula i kampanju pod nazivom “Naša kuća”.
Njena svrha je dodatno promovisanje zaštite prirodnog i kulturnog okruženja ostrva. Kampanja podstiče i turiste i lokalno stanovništvo na odgovorno ponašanje.
Cilj svih ovih aktivnosti jeste balansiranje velike popularnosti Majorke sa održivim turizmom, uz smanjenje prekomerne koncentracije posetilaca i očuvanje lokalnih resursa.
Kopenhagen turiste nagrađuje za ekološke aktivnosti
Danska je pronašla drugačiji pristup.
Kopenhagen je još 2024. godine pokrenuo program “CopenPay”, koji turiste podstiče da učestvuju u održivim aktivnostima.
Umesto da se pažnja usmeri samo na ograničenja, posetioci mogu da ostvare određene pogodnosti kada učestvuju u ekološkim akcijama.
Među aktivnostima su:
– vožnja bicikla,
– sakupljanje otpada iz kanala,
– druge ekološke akcije.
Rezultati programa pokazuju da ovakav pristup može da ima konkretan efekat. U njemu je do sada učestvovalo više od 30.000 turista, a tokom trajanja inicijative iznajmljivanje bicikala povećano je za 59 odsto.
Turizam se menja zbog velikih gužvi
Primeri Japana, Majorke i Kopenhagena pokazuju da popularne destinacije na različite načine pokušavaju da odgovore na sve veći broj turista.
Negde se uvode fizičke barijere i ograničenja, negde tehnologija pomaže u raspoređivanju posetilaca, dok se u Kopenhagenu odgovorno ponašanje čak nagrađuje.
Zajednički cilj je smanjenje gužvi, zaštita lokalnih resursa i očuvanje svakodnevnog života stanovnika, uz nastojanje da turističko iskustvo i dalje ostane prijatno.
Ovaj model pokazuje i da odgovorno ponašanje turista može da bude deo samog putovanja, a ne samo pravilo koje treba poštovati.
Komentari (0)