Dok deo ukrajinskih i zapadnih medija procenjuje da ruski predsednik Vladimir Putin trenutno nije spreman na prekid vatre i da Rusija računa na intenzivne vazdušne udare tokom zime, pojedine analize upozoravaju da cilj Moskve možda nije pritisak na Kijev samo do proleća, već dugotrajnije iscrpljivanje ukrajinske ekonomije.
Prema analizi portala Strana, Rusija bi nastavkom napada na energetsku infrastrukturu, industriju, trgovinu i poljoprivredu pokušala da poveća ekonomski pritisak na Ukrajinu i oslabi njenu sposobnost da dugoročno vodi rat.
Rusija računa na sopstvenu ekonomsku otpornost
Jedan od argumenata koji se navodi protiv strategije dugotrajnog vazdušnog pritiska jeste činjenica da napadi na rusku energetsku infrastrukturu i rafinerije takođe stvaraju ozbiljne ekonomske posledice za Moskvu.
Ruski vojni izdaci trebalo bi naredne godine da budu znatno veći nego ove, dok budžetski deficit raste. Situaciju trenutno delimično olakšavaju visoke cene nafte, ali bi pad cena energenata dodatno opteretio ruske javne finansije.
Istovremeno, prema navodima iz analize, Rusija ima veći prostor za zaduživanje. Njen javni dug iznosi oko 20 odsto BDP-a, dok je ukrajinski dug znatno veći u odnosu na veličinu ukrajinske ekonomije.
Kao moguće instrumente za finansiranje rata Moskva može da koristi novo zaduživanje i slabljenje rublje, navodi se u analizi.
Poljoprivreda i industrija pod pritiskom
Posebno ranjivom ocenjuje se ukrajinska poljoprivreda. Zbog nastavka borbi na Crnom moru i napada na lučku infrastrukturu, deo izvoza mora da se preusmerava alternativnim putevima.
Prema analizi, Rusija bi deo svojih izvoznih tokova mogla da prebaci na luke na Baltiku i u Murmansku, kao i ka azijskim tržištima, iako bi takvi pravci bili skuplji i logistički zahtevniji.
Ukrajinski proizvođači, s druge strane, imaju ograničen kapacitet da celokupan rod izvezu preko kopnenih pravaca i Dunava. Dodatni problem predstavljaju napadi na silose, prerađivačke kapacitete, poljoprivrednu mehanizaciju i drugu infrastrukturu.
U tekstu se navodi da su pojedini poljoprivrednici već odustali od setve ozimih useva zbog neizvesnosti, dok bi, ukoliko luke ostanu blokirane i tokom proleća, deo proizvođača mogao da odustane i od nove setve.
Slični problemi pogađaju i metalurgiju, trgovinu i skladišta.
Novi tip dronova menja računicu
Autor analize posebno izdvaja razvoj ruskih dalekometnih reaktivnih dronova, za koje tvrdi da su jeftiniji od raketa, dok Ukrajina još nema dovoljno efikasan sistem za njihovo presretanje.
Prema toj proceni, čak i ako Ukrajina tokom zime uspe da izbegne potpuni kolaps energetskog sistema, kontinuirani napadi mogli bi dugoročno da nanesu ozbiljnu štetu privredi.
Ukrajina se u velikoj meri oslanja na finansijsku pomoć evropskih partnera, ali analiza upozorava da dugotrajno uništavanje domaće ekonomije može izazvati dodatni odliv stanovništva, kapitala i poremećaje u logistici i snabdevanju vojske.
Strategija nosi rizike i za Moskvu
Istovremeno, ovakav pristup nosi značajne rizike za Rusiju.
Ukrajina bi mogla da razvije efikasniju odbranu od reaktivnih dronova, dok bi povećanje ukrajinskih napada na rusku teritoriju moglo dodatno da optereti rusku ekonomiju. Neizvesna je i situacija na frontu, kao i sposobnost Rusije da nastavi ofanzivne operacije bez nove mobilizacije.
U analizi se navodi i da bi eventualni pad cena energenata dodatno ograničio prostor Moskve za finansiranje rata.
Prekid vatre zavisi od promena okolnosti
Prema tekstu, Moskva bi mogla da promeni stav o prekidu vatre ukoliko se suoči sa velikim problemima na frontu ili u ekonomiji, ili ukoliko za prekid vatre dobije značajne ustupke.
Kao primer se navodi ukidanje sankcija, što je Moskva ranije povezivala sa mogućnošću dogovora o delimičnom energetskom primirju.
Istovremeno, interesi različitih država mogli bi da podstaknu pregovore o ograničenim primirjima. U tekstu se, između ostalog, navodi interes za obnovu izvoza ruskih energenata i ukrajinskih i ruskih poljoprivrednih proizvoda.
Zaključak analize je da se rat, prema toj proceni, ne mora posmatrati samo kroz pitanje da li će Rusija “izdržati do proleća“. Autor smatra da bi Moskva mogla računati na duži period ekonomskog iscrpljivanja Ukrajine, uz istovremeno prihvatanje ekonomskih troškova i rizika za sopstvenu privredu.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)