Direktor Bitef teatra Filip Gajić je izjavio da je na to mesto postavljen kao nestranačka ličnost i da su mu dali punu slobodu delovanja iz Sekretarijata za kulturu Grada Beograda.
Gajić je rekao Tanjugu da je imenovanje za njega bilo iznenađenje, “da su potražili zanatliju koji nikada nikome nije pripada” i da je “vlast shvatila da postavljanje direktora po partijskom i koalicionom ključu ne funkcioniše”.
Kada je ušao u Bitef, Gajiću su svakodnevno dolazili ljudi koji bi trebalo da stvaraju, ali se “dobar deo njih raspitivao se za procente i novac” i “tema na stolu nije bila umetnost”.
– Repertoar koji sam zatekao je papazjanija, na žalost, sa previše tezgi, bulevarskih i komercijalnih predstava. Takve predstave mogu da budu i sasvim u redu i da imaju svoju publiku, ali ni po čemu ne pripadaju onome što znači i predstavlja Bitef teatar – istakao je Gajić.
Ocenivši da je Bitef teatar u poslednje dve decenije postao nepoznat, Gajić je dodao da se “dobar deo uplašenih i okoštalih stvaralaca” čudi kad odbije njihove predloge, jer misle da se dramatične promene u svetu ne odnose na pozorište.
– Formirane su čitave generacije koje prate globalističku agendu. Ako potenciraju selektovana ljudska prava, zelenu agendu i feminizam i svakojaki aktivizam misle da su angažovani, hrabri, a upravo je suprotno – ocenio je Gajić.
Prema njegovim rečima, “aktivizam ima svoj veliki prostor u društvu, a na sceni je tek skrnavljenje srži pozorišta”.
– Forsiranje praznine je gotovo. Ta šuplja agenda se na naše oči raspada i ostala je još samo u Evropi. Za godinu dve Evropom će vladati nove elite i one će imati sasvim drugačije zahteve i očekivanja – ocenio je Gajić.
Pošto poznaje veliki broj umetnika, “koji su od esnafskih kružoka sklonjeni u stranu, zato što ne pripadaju nikome osim svom duhu”, Gajić je izrazio uverenje da “stiže vreme kada će njihova slobodna lica tek biti otkrivena”.
Govoreći o planovima za sledeću sezonu, nazvanu ”Pade Vavilon” po slici Leonida Šejke, Gajić je rekao da je otvaraju plesne predstave ”Nečista krv” Bore Stankovića i ”Noć skuplja vijeka” Petra Petrovića Njegoša, pripremane pre njegovog dolaska.
– Nakon toga, jedna posebno darovita devojka Dina Vučaj režira dirljive priče savremenih iranskih pisaca. Sledi premijera u režiji Aleksandra Jovanovića po priči egipatske spisateljice Naval El Sadav – najavio je Gajić.
Prema njegovim rečima, poslednja premijera u ovoj godini biće predstava ”Hristos, sin” inspirisan romanom ”Jevanđelje po Isusu Hristu” portuglaskog nobelovca Žozea Saramaga, kao i kanonskim jevanđeljima i Halilom Džubranom.
– Repertoar će u sledećih godinu dana biti ispunjen pričama iz Azije, Južne Amerike i Afrike. Donećemo na scenu Bitef teatra dah i miris kultura koje žedna beogradska publika predugo nije imala prilike da gleda – najavio je Gajić.
Govoreći o proteklom 59. Bitef festivalu, Gajić je rekao da je prekasno stigao da se uključi kako treba u organizaciju festivala, ali dovoljno da nije dozvolio da se Bitef festival raspadne.
Gajić je dodao da mu je “teško da pronađe smisao u destrukciji i opstrukciji”.
– Festival je imao dve selekcije: Prva je propala zato što su ljudi odavde pomognuti aktivistima iz Beča i Ciriha, zvali trupe i pretili im – tako su nam se reditelji i glumci eksplicitno požalili – naveo je Gajić.
Prema njegovim rečima, “zastrašeni, krenuli su redom da otkazuju učešće”.
– Drugu selekciju dugo smo držali u tajnosti kako bi umetnike zaštitili od te represije. Tada su i organizatori nebitefa prestali da prete jer su shvatili da to dobija obrise organizovanog kriminala – ocenio je Gajić.
Ocenivši da je 59. Bitef festival od sedam imao četiri odlične predstave, Gajić je dodao da je na njega najdublji utisak ostavila gruzijska predstava ”Stalker” reditelja Avtandila Varsimašvilija, dok su i predstave iz Rusije, Tunisa i KPGT-a “učinile festival veoma vrednim”.
Govoreći o tome ko je rušio 59. Bitef, Gajić je naveo da je sociolog i novinar Milo Rau “odabrao pozorišnu scenu kao platformu za brendiranje sebe samoga kroz aktivizam”.
Prema njegovim rečima, “Rau nije poznat po umetničkim dostignućima već po provokacijama, i nije čovek pozorišta – radio je po Evropi sigurne teme koje niko ne osporava”.
– On je borac za ljudska prava koliko sam razumeo. I nema druga posla pa se bavi baš nama. Ne bavi se time da njegova matična država finansira rat u Ukrajini – naveo je direktor Bitefa teatra.
Gajić je dodao da Rau kao Švajcarac “nije pravio predstave o nacističkom blagu koje i dalje leži i obrće se u švajcarskim bankama, ne smeta mu što su Gogolj i Čajkovski brutalno izbačeni sa evropske scene”.
“Direktno je ugrozio naša poslednja tri festivala, na nesreću s ljudima koji su mu odavde u tome zdušno i glupo pomagali. I sada je ovde bio sam sebi gost, napeo se da mu se nešto loše desi, ali niko ga nije ni primetio”, ocenio je Gajić.
Prema njegovim rečima, Rau je sličan hrvatskom reditelju Oliveru Frljiću, za koga nije čuo da je tražio povlačenje svoje predstave iz nekog pozorišta povodom nastupa Marka Perkovića Topsona u Hrvatskoj.
– Nešto tu ne štima. Takođe, neki tamo slovenački reditelji su se uznemirili oko Bitefa. Niko od svih njih se nikada nije oglasio o onima koji žive u getu, nikada se nisu zabrinuli za status glumaca Prištinskog narodnog pozorišta, kao ni njihovi pratioci u Beogradu – naveo je Gajić.
Prema njegovim rečima, “za narod koji na Kosovu i Metohiji preživljava u getu nemaju dozvolu i saglasnost da izgovore jednu jedinu reč – nije ni korisno, nemaju od koga da naplate, naprotiv”.
Govoreći o otkazivanju učešća na Bitefu Frljićeve predstave “Crno zlato” Beogradskog dramskog pozorišta, Gajić je naveo da su “još u junu računali da će se neko iz predstave razboleti”.
– Pređu ljudi dug put iz Gruzije, Tunisa, Moldavije, iz Jektereniburga, Sofije, Kišnjeva, Moskve, odigraju te predstave s dubokim poštovanjem prema beogradskoj publici, celim srcem i dušom, ali našim dragim glumcima bilo je daleko sopstveno pozorište – rekao je Gajić.
Prema njegovim rečima, “strah je presudio, ili možda malograđanska potreba za svrstavanjem?”
– Kad se kolje jagnje, nešto se događa i ono jadno ne razume da je ritualna žrtva. Bilo je dovoljno da Frljić da intervju u patikama i čarapama kupljenim u Beogradu, pa da se virus u jednom danu naglo raširi i pređe u bolest. A mogao je taj čovek da dođe i vidi predstave iz kojih bi zaista imao šta da nauči – rekao je Gajić.
Govoreći o nebitefu, Gajić je ocenio da je to “besmislen pokret grotesknog i negativističkog naziva”, koji je protiv svoje volje pomogao Bitefu.
Gajić je podsetio da je osnivač Bitef festivala Mira Trailović govorila da će Bitef festival koji ne bude osporavan biti mrtav Bitef.
– Pa Bitef nije bio osporavan četvrt veka! Pratio je globalističku agendu, a jedno od ključnih merila selekcija bila je posmatrana kroz durbin sopstvene seksualnosti. Prosek uzdignut u otužnu kvazi elitu. Uglavnom, hvala im, Bitef festival je opet živ! – rekao je Gajić.
Za sebe Gajić je rekao da mu je “česma zavrnuta čitav život”, da nikada nije jadikovao niti bio ljut i da mu rad nikada nije zavisio od toga ko je na vlasti.
Gajiću su investitori pre pet godina srušili pozorište, ali je podigao glavu, otvorio i zatvorio muzej “Svečoveka”, objavio roman, dok film ”Kosmodrom” radi već dugi niz godina, bez budžeta, i još ga nije završio.
Govoreći o otporima postavljanju reditelja Ljubiše Ristić na čelo Ateljea 212, Gajić je ocenio da je to kao da “Ivu Andrića postave za upravnika gradske biblioteke, a bibliotekari krenu da mu se rugaju”.
– Da se dodeljivala Nobelova nagrada za pozorišnu režiju Ristić bi je sigurno dobio kada je osamdesetih godina svrstan u deset najboljih reditelja sveta – ocenio je Gajić.
– Mehanizam hajke, ideološko svrstavanje, zamena argumenta etiketom, moralna diskvalifikacija, kolektivno zgražavanje i brisanje nijansi. Uvek je ovde bilo i uvek će biti onih koji dižu hajku, ali hajkači su uvek bili i biće nesrećni ljudi. Blagosloven je onaj na kojeg se diže hajka – zaključio je Gajić.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)