Posle napornog dana na poslu, svađe sa članom porodice ili neočekivanog računa partner ponekad odjednom deluje manje privlačno, razgovor traži više napora, a bliskost kao da se povuče u drugi plan. Takvi trenuci lako mogu da pokrenu pitanje da li su se osećanja promenila. Novo istraživanje pokazuje da odgovor ponekad nema mnogo veze sa samom vezom. Kada stres iz drugih delova života poraste iznad našeg uobičajenog nivoa, istog dana mogu da oslabe i osećaji ljubavi, strasti i bliskosti prema partneru.
Stres spolja menja ono što osećamo u vezi
Studija objavljena 2026. godine u časopisu “Journal of Social and Personal Relationships” pratila je 100 parova iz Velike Britanije tokom 14 dana. Partneri su svake večeri zasebno beležili stresne događaje koji nisu poticali iz njihove veze, među kojima su bili veliki obim posla ili obaveza, finansijski problemi, svađe sa kolegama, prijateljima ili porodicom, problemi u prevozu, bolest i druge svakodnevne neprijatnosti. Zatim su na skali od jedan do sedam ocenjivali koliko tog dana vole partnera, koliko strasti osećaju i koliko se blisko sa njim osećaju.
Rezultat je bio prilično dosledan – kada je osoba imala više spoljnog stresa nego što je za nju uobičajeno, iste večeri prijavljivala je nešto slabija osećanja ljubavi, strasti i bliskosti. Taj obrazac ostao je prisutan i kada su istraživači uzeli u obzir raspoloženje, dužinu veze i nivo tih osećanja prethodnog dana.
Efekat nije bio ogroman. Svaka dodatna neprijatnost iznad ličnog proseka bila je povezana sa padom ocena ljubavi, strasti i bliskosti za približno 0,04 do 0,13 poena na skali od sedam. Autorke zato ne tvrde da jedan loš dan menja odnos, već da svakodnevni pritisci mogu privremeno da oboje način na koji partnera doživljavamo.
Nije isto “mnogo stresa” i “više stresa nego inače”
Jedan od najzanimljivijih nalaza bio je da ljudi koji su tokom cele dve nedelje u proseku imali više stresa nisu istovremeno prijavljivali manje ljubavi, strasti ili intimnosti od drugih učesnika. Važnija je bila promena u odnosu na sopstveni uobičajeni nivo. Drugim rečima, osoba koja je navikla na užurban raspored nije nužno manje zaljubljena, ali dan koji je za nju neobično težak može privremeno da spusti romantična osećanja.
Ni stres partnera nije direktno predviđao nivo ljubavi, strasti ili bliskosti kod druge osobe tog dana. Ipak, istraživači su pronašli indirektan obrazac preko raspoloženja – stres druge osobe bio je povezan sa raspoloženjem partnera, a raspoloženje sa njegovim romantičnim osećanjima.
Nalaz se uklapa u ranija istraživanja o takozvanom “prelivanju” stresa, prema kojima problemi sa posla, novcem ili drugim delovima života mogu da uđu u partnerski odnos kroz manje vremena za zajedničke aktivnosti, slabiju komunikaciju i veću razdražljivost.
Ipak, studija ne dokazuje da stres direktno izaziva pad ljubavi. Učesnici su svakodnevno opisivali svoja iskustva, pa istraživači nisu eksperimentalno izazivali stres. Uzorak je bio relativno mlad, prosečna starost iznosila je oko 24 godine, a većina učesnika nije bila u braku.
Zato jedan dan sa manje topline, želje ili bliskosti ne mora odmah da znači da je ljubav nestala. Ponekad emocionalna “hladnoća” više govori o danu koji smo imali nego o osobi sa kojom ga završavamo.
Komentari (0)