Svaki vlasnik psa zna tu scenu-čim se začuje zvuk vode koja teče u kadi, pas nestaje. Sakrije se ispod kreveta, pretvori se u nevidljivo biće iza kauča, ili jednostavno odjuri u drugu sobu kao da mu je najavljen kraj sveta. Vlasnici se tome najčešće smeju, pripisujući to hiru ili tvrdoglavosti. Stručnjaci za ponašanje životinja, međutim, kažu da iza te reakcije stoji nešto mnogo dublje — način na koji pas doživljava sopstveni identitet.
Miris kao lična karta
Za razliku od ljudi, koji svet uglavnom doživljavaju očima, pas svoj svet gradi kroz nos. Njegov miris nije samo higijenska kategorija — on nosi informacije o tome ko je, gde je bio i šta smatra svojim. Kada voda i šampon odjednom operu taj sloj mirisa, za psa to nije samo neprijatno osećanje vlage na koži, već gubitak nečeg poznatog, nečeg što ga je do tog trenutka definisalo pred ostalim psima i svetom oko njega.
Upravo zato se kupanje kod mnogih pasa doživljava kao blago stresno iskustvo, a ne samo kao neprijatnost. Kombinacija nepoznatih mirisa šampona, zvuka vode i fizičkog hvatanja i držanja može kod psa da izazove stanje uznemirenosti, čak i kod pasa koji svom vlasniku inače potpuno veruju.
Zašto vaš glas menja sve
Ono što, prema iskustvu veterinara i trenera pasa, čini najveću razliku u tom trenutku jeste prisustvo poznatog vlasnika. Dok sve drugo oko psa deluje strano — nova tekstura vode, čudan miris sapuna, izmenjen sopstveni miris,glas i miris osobe koja ga kupa ostaju konstanta. Ti signali psu poručuju da je situacija, uprkos svemu neobičnom, i dalje bezbedna, jer dolazi od nekoga koga prepoznaje i kome veruje.
Ludi sprint posle kupanja ima ime
Trenutak kada se kupanje završi donosi čuvenu scenu koju gotovo svaki vlasnik prepoznaje — pas naglo eksplodira u divlji trk po kući, kruži, klizi po podu, zariva njušku u tepih. Stručnjaci ovaj fenomen zvanično nazivaju FRAP, skraćenicom od engleskog izraza za nagle, naizgled haotične periode aktivnosti (Frenetic Random Activity Periods). Reč je o potpuno normalnom i čak zdravom obliku ponašanja koji se javlja kod pasa svih uzrasta, a ne znak da nešto nije u redu.
Objašnjenje ovog fenomena obično se svodi na kombinaciju nekoliko stvari: naglo oslobađanje nagomilane napetosti nakon što “pretnja” prođe, prirodan nagon da se telo osuši trčanjem i trešenjem, kao i pokušaj da pas telom i trljanjem o nameštaj i tepihe što pre vrati sopstveni, poznati miris. Ovo trljanje i valjanje po podu nije hir, već svojevrsan pokušaj da se obnovi “identitet” koji je kupanje privremeno izbrisalo.
Šta vlasnici mogu da nauče iz ovoga
Za razliku od uvreženog mišljenja da pas beži od kupanja iz čiste tvrdoglavosti, jasno je da je u pitanju mnogo suptilnija priča o čulima, poverenju i osećaju sigurnosti. Stručnjaci savetuju da se bojazan prema kupanju ne kažnjava, već da se blago ublažava strpljenjem, mirnim glasom i nagradama, kako bi pas vremenom naučio da iskustvo, ma koliko čudno mirisalo i osećalo se, uvek završava bezbedno,pored osobe kojoj veruje.
Komentari (0)