Globalne cene hrane u avgustu su dostigle najviši nivo od 2022. godine, prema indeksu Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Istovremeno, rast cena dobija dodatni zamah, što pojačava upozorenja pojedinih velikih investitora sa Volstrita da bi naredne godine moglo doći do nestašica hrane u svetu.
FAO indeks cena hrane, koji prati mesečne promene međunarodnih cena korpe najvažnijih prehrambenih sirovina kojima se trguje na svetskom tržištu, u avgustu je u proseku iznosio 133,3 poena.
To je rast od 1,9 odsto u odnosu na jul, a poskupele su sve glavne kategorije proizvoda.
Najizraženiji rast zabeležen je kod šećera, čija je cena porasla 11,9 odsto. Pšenica je poskupela 2,6 odsto, a njena cena je sada oko 15 odsto viša nego pre godinu dana.
Više faktora istovremeno pritiska tržište hrane
Rast cena hrane dolazi u trenutku kada se pojavljuje kombinacija više nepovoljnih faktora.
Među njima su uticaj fenomena El Ninjo, rast cena đubriva i dizela, kao i poremećaji u snabdevanju povezani sa situacijom na Crnom moru i u Ormuskom moreuzu.
Sve to bi, prema procenama iz izvornog izveštaja, moglo dodatno da pritisne globalni sistem proizvodnje i distribucije hrane i približi ga novoj krizi.
Poljoprivredne sirovine beleže snažan rast
Dodatni signal dolazi sa tržišta poljoprivrednih sirovina.
Bloombergov indeks poljoprivrednih sirovina zabeležio je najveći mesečni rast od perioda velikih nemira tokom Arapskog proleća. Indeks se sada približava nivou na kojem bi mogao da probije najviše vrednosti iz 2023. godine.
To ukazuje na šire ubrzanje rasta cena poljoprivrednih sirovina.
Novi pritisak na inflaciju
Situacija je dodatno zaoštrena rastom cena dizela, koje su krajem nedelje dostigle rekordne nivoe.
Uz istovremeno zatezanje ponude na poljoprivrednim tržištima i ubrzavanje globalnih cena hrane, kroz svetske lance snabdevanja mogao bi da se širi novi inflatorni pritisak.
To se događa u trenutku kada centralne banke odlučuju da li su kamatne stope već dovoljno visoke da obuzdaju inflaciju.
Ukoliko se rast cena hrane i energenata nastavi, centralne banke bi mogle da se suoče sa dodatnim pritiskom u trenutku kada pokušavaju da procene koliko dugo restriktivna monetarna politika treba da ostane na snazi.
Komentari (0)