Najčešće citiran izvor iza tvrdnji o “drugačije povezanom” ženskom mozgu jeste studija istraživačkog tima sa Univerziteta Pensilvanije, objavljena 2013. godine u uglednom naučnom časopisu PNAS (Proceedings of the National Academy of Sciences). Tim predvođen dr Ragini Verma analizirao je snimke mozga skoro hiljadu mladih ljudi (949 ispitanika, uzrasta od 8 do 22 godine) koristeći tehniku difuzione tenzorske magnetne rezonance, koja prati kretanje molekula vode kroz moždano tkivo i na osnovu toga mapira neuronske puteve.
Rezultati su pokazali da muški mozgovi u proseku imaju izraženiju povezanost unutar svake hemisfere (naročito u pravcu napred-nazad), dok je kod žena povezanost izraženija između leve i desne hemisfere, prvenstveno preko corpus callosum-a – snopa nervnih vlakana koji spaja obe polovine mozga. Autori studije protumačili su da bi ovakva arhitektura mogla da objasni zašto muškarci u proseku bolje obavljaju pojedinačne, fokusirane zadatke (motoričke i prostorne veštine), dok žene lakše kombinuju analitičko (leva hemisfera) i intuitivno, celovito rasuđivanje (desna hemisfera) – što se u popularnim tumačenjima izjednačava sa “ženskom intuicijom”.
Šta nauka kaže, a šta su pojednostavljenja
Sama autorka studije, dr Verma, više puta je upozorila da rezultati važe za grupu ispitanika u proseku, a ne za svaku pojedinačnu ženu ili muškarca – “svaka osoba u sebi može imati deo i muškog i ženskog obrasca povezanosti”, izjavila je tim povodom. Razlike su, iako statistički značajne zbog velikog uzorka, u apsolutnom smislu relativno male, sa značajnim preklapanjem između polova,što znači da mnogi muškarci imaju “žensko-tipičan” obrazac povezanosti, i obrnuto. Zanimljivo je i da su razlike bile gotovo neprimetne kod dece mlađe od 13 godina, a postajale su izraženije tek u adolescenciji, što upućuje na to da bi hormonalni i razvojni faktori, ali potencijalno i društveno uslovljavanje, mogli igrati ulogu.
Šta je zapravo “intuicija” sa naučne tačke gledišta
Nezavisno od pitanja polnih razlika, psiholozi intuiciju definišu kao sposobnost mozga da na osnovu prethodnog iskustva i suptilnih, često nesvesno registrovanih signala, izraza lica, tona glasa, govora tela, sitnih nepravilnosti u ponašanju,donese brz zaključak, pre nego što je osoba svesno “razmislila” o situaciji. Reč je o obrascu prepoznavanja koji mozak uči kroz iskustvo, a ne o nekakvom šestom čulu.
Istraživanja o čitanju emocija sa lica (poput poznatog Kembridžovog testa “čitanja misli iz očiju”) zaista pokazuju da žene u proseku ostvaruju nešto bolje rezultate u prepoznavanju tuđih emocionalnih stanja i neverbalnih signala. Naučnici to objašnjavaju kombinacijom više faktora – ne samo eventualnim strukturnim razlikama u mozgu, već i razlikama u socijalizaciji, količini prakse u čitanju socijalnih signala i kulturnim očekivanjima, pa je teško sa sigurnošću izdvojiti isključivo biološki uzrok.
Razlika između intuicija i zapažanja
Tvrdnje da žene mogu “na prvi pogled” da prepoznaju konkretne zdravstvene probleme na osnovu boje kože ili disanja nisu potkrepljene posebnim naučnim istraživanjima o polnim razlikama u ovoj veštini,reč je pre o opštoj sposobnosti zapažanja koja se razvija iskustvom i praksom, a ne o dokazanoj urođenoj prednosti jednog pola.
Naučna slika je, dakle, složenija od popularnih naslova. Postoje realni, ponovljeni nalazi da muški i ženski mozak u proseku pokazuju različite obrasce povezanosti između hemisfera – to nije izmišljeno. Ono što ostaje predmet spora među naučnicima jeste koliko te strukturne razlike zaista objašnjavaju razlike u ponašanju, uključujući i takozvanu “žensku intuiciju”, i u kojoj meri su iskustvo, vaspitanje i kultura jednako, ako ne i više, zaslužni za to što se ženama često pripisuje veća pronicljivost u čitanju ljudi i situacija.
Komentari (0)