Naučnici su zabeležili izuzetno redak slučaj koji pruža jedinstven uvid u način na koji ljudski mozak organizuje sećanja i gradi osećaj ličnog identiteta. Reč je o tinejdžerki, u studiji označenoj inicjalima TL, koja boluje od hipertimezije,stanja poznatog i kao visoko superiorno autobiografsko pamćenje. Procene govore da je u svetu poznato manje od 100 osoba sa ovom dijagnozom.
Za razliku od većine ljudi, koji se svojih prošlih događaja sećaju fragmentarno i često nepouzdano, osobe sa hipertimezijom mogu da se prisete gotovo svakog dana svog života, sa izuzetnom preciznošću. Međutim, slučaj TL izdvaja se i u okviru ove retke grupe.
Prema istraživanju objavljenom u naučnom časopisu Neurocase, TL poseduje složenu mentalnu arhitekturu pomoću koje organizuje uspomene prema prostoru, emocijama i vremenu. Ona svoje pamćenje opisuje kao zamišljenu “belu sobu“, u kojoj su događaji njenog života sistematizovani poput fotografija na zidovima, ili predmeta na policama.
Istraživači navode da TL može svesno i voljno da „ponovo proživi“ prošle događaje, sa potpunom senzornom jasnoćom,uključujući slike, zvuke i emocije. Posebno je zanimljivo to što ona može da “odloži“ bolna sećanja u zamišljenu mentalnu škrinju i da, prelaskom u druge “sobe“, kontroliše pažnju, fokus i intenzivne emocije poput besa.
Još neobičniji aspekt njenog slučaja je sposobnost da unapred doživi buduće događaje sa istom živopisnošću kao i prošle. Ovaj fenomen poznat je kao epizodičko razmišljanje o budućnosti (episodic future thinking) i izuzetno je retko dokumentovan u ovako izraženom obliku.
Naučnici ističu da proučavanje TL-inog strukturisanog sistema pamćenja otvara važno pitanje,sećanja nisu puki snimci prošlosti, već dinamičan, prostorno organizovan mentalni pejzaž kroz koji se krećemo i pomoću kog gradimo lični identitet i osećaj protoka vremena.
“Ovaj slučaj pruža dubok uvid u mehanizme ljudske svesti i način na koji se ukorenjujemo u sopstvenoj životnoj priči“, navodi se u studiji.
Istraživači se nadaju da bi ovakva saznanja mogla doprineti boljem razumevanju pamćenja, trauma, ali i neuroloških poremećaja kod kojih je doživljaj vremena i identiteta narušen.
Iako TL-ino iskustvo deluje gotovo filmski, naučnici upozoravaju da hipertimezija nije nužno “dar“. Kod nekih osoba ona može doneti i emocionalni teret, jer intenzivna sećanja otežavaju zaboravljanje neprijatnih ili traumatičnih događaja. Upravo zato, sposobnost mentalne “organizacije“ koju TL poseduje, čini njen slučaj jedinstvenim čak i u svetu retkih neuroloških fenomena.
Komentari (0)