Postoje putevi koji nisu samo trase kojima se prolazi, već mesta na kojima ostaju urezana sećanja, bol i pitanja bez odgovora, kaže danas doktor Milovan Kerkez i istakao da je Petrovačka cesta jedan od takvih puteva.
Doktoru Kerkezu kao ratnom hirurgu, Petrovačka cesta će ostati zauvek u sećanju. ada je 7.avgusta 1995. godine, u selu Јanjile, kod Bosanskog Petrovca, kolonu srpskih izbeglica Republike Srpske Krajine, bombardovala hrvatska avijacija.
– Bilo je deset poginulih, četvoro dece i šest odraslih osoba. Sećam se petogodišnjeg muškog deteta koje je bilo bez glave. To je bilo strašno za videti – rekao je Kerkez u Jutarnjem programu RTRS.
Bilo je, dodaje, oko trideset teško ranjenih i povređenih, i više od deset lakše ranjenih.
– Svi ranjeni i povređeni dovezeni su u Petrovačku bolnicu i hirurški su zbrinuti. Sećam se stare bake koja je bila teško povređena, sa opekotinama, neki delovi tela bili su ugljenisani. Kad je bila u operacionoj sali i kad smo joj pružali pomoć, sve smo radili da je spasimo. U tom momentu tražila je samo vode. Sve smo pokušali da je spasimo. Nažalost, nismo uspeli – naveo je dr Kerkez.
Pita zar neko može biti heroj, sretan i ponosan, ko bombarduje kolonu izbeglica na putu, baca bombe smrti i ubija stare i nejake.
– Šta je krivo dete koje je ostalo bez glave? Šta je kriva baba koja je krenula, a ne zna kuda ide? Bilo je strašno. Sve ranjene i povređene zbrinuo sam sa mojom slavnom hirurškom ekipom. Radili smo u mnogim zdravstvenim ustanovama u Grahovu, Drvaru, Petrovcu, Ključu, Sanskom Mostu, Prijedoru, Krupi na Uni, Kupresu – naveo je Kerkez.
Gde god su kaže, radili pomagali su im zdravstveni radnici tih zdravstvenih ustanova.
– Zdravstveni radnici podneli su ogroman teret na svojim leđima, kao i vozači koji su dovozili ranjenike sa prvih linija u bolnice gde smo ih mi zbrinjavali. Moja hirurška ekipa je zbrinula sve te ranjene i povređene sa Petrovačke ceste… – kaže dr Kerkez.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)