Dok je svet tokom pandemije kovida bio zatvoren, a mnogi tražili nove načine da ispune vreme, Taivo Okikiola odlučila je da se posveti učenju o zmijama. Putem jednog onlajn kursa na platformi LinkedIn počela je da proučava biologiju, ponašanje i ulogu zmija u ekosistemu.
Njeno interesovanje ubrzo je preraslo u širu misiju,edukaciju stanovništva i razbijanje duboko ukorenjenih mitova o ovim reptilima.
“U Africi, mnogi ljudi misle da su zmije bogovi, dok ih drugi povezuju sa zlom, veštičarenjem ili natprirodnim silama“, objasnila je Okikiola.
Ona želi da promeni takvu percepciju i podseti ljude da su zmije “samo reptili koji traže hranu i sklonište“.
View this post on Instagram
Njena borba dobija dodatni značaj u zemlji u kojoj su ujedi zmija ozbiljan javnozdravstveni problem. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), ujedi zmija širom sveta godišnje odnose desetine hiljada života, a najveći teret ovog problema snose ruralne zajednice u Africi, Aziji i Latinskoj Americi.
U Nigeriji se procenjuje da hiljade ljudi godišnje pretrpe ujede otrovnih zmija, dok je broj smrtnih slučajeva posledica nedostatka pravovremene medicinske pomoći, ograničene dostupnosti protivotrova i nedovoljne zdravstvene infrastrukture.
Poseban problem predstavlja činjenica da se mnoge žrtve nalaze u udaljenim ruralnim područjima, gde put do bolnice može trajati satima. Kod ujeda nekih vrsta zmija, poput gabonske ljutice ili određenih kobra, odlaganje terapije može dovesti do teških posledica – paralize, nekroze tkiva, unutrašnjeg krvarenja ili smrti.
“Protivotrov mora biti tamo gde su ljudi“
Nakon što je godinama radila na podizanju svesti o zmijama, Okikiola je odlučila da proširi svoju misiju. Njen sledeći cilj je razvoj i proizvodnja anti-venoma,leka koji neutralizuje dejstvo zmijskog otrova.
“U zemlji kao što je Nigerija, protivotrov bi trebalo da bude dostupan u svakom centru primarne zdravstvene zaštite, u obližnjim apotekama i državnim bolnicama, a ne samo u privatnim ustanovama“, ističe ona.
Protivotrovi se danas uglavnom proizvode tako što se male količine zmijskog otrova ubrizgavaju životinjama, najčešće konjima, čiji imuni sistem zatim proizvodi antitela. Ta antitela se prikupljaju i koriste za pravljenje terapije koja može spasiti život osobe ujede zmije.
Međutim, proizvodnja je složen i skup proces, a mnoge afričke zemlje zavise od uvoza, što dodatno otežava dostupnost leka.
Edukacija kao prvi korak ka promeni
Stručnjaci upozoravaju da borba protiv ujeda zmija ne podrazumeva samo proizvodnju lekova, već i edukaciju stanovništva. Mnogi ljudi i dalje pribegavaju tradicionalnim metodama lečenja, pokušavaju da uhvate ili ubiju zmiju nakon ujeda ili kasno potraže medicinsku pomoć.
Okikiola veruje da se promena mora dogoditi kroz znanje.
“Kada ljudi razumeju zmije, manje će ih se plašiti i manje će ih ubijati“, poručuje ona.
Njena priča predstavlja primer kako lična radoznalost može prerasti u društvenu inicijativu. Od onlajn kursa tokom pandemije do ambicije da doprinese rešavanju jednog od velikih zdravstvenih problema u svojoj zemlji, Taivo Okikiola želi da zmije prestanu da budu simbol straha i da borba protiv njihovih ujeda postane dostupnija svima kojima je potrebna.
View this post on Instagram
Komentari (0)