Ishrana u ranoj mladosti mogla bi imati mnogo veći uticaj na zdravlje u kasnijim godinama, nego što se ranije mislilo. Novo istraživanje australijskih naučnika pokazalo je da određene vrste povrća mogu biti posebno korisne u zaštiti od ranih znakova bolesti srca i dijabetesa tipa 2,ali efekat se razlikuje između muškaraca i žena.
Studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Edith Cowan (ECU) u Australiji pokazala je da mlade žene koje konzumiraju više krstašica — povrća poput brokolija, karfiola, kupusa, kelja i prokelja,imaju znatno manju verovatnoću da pokažu rane pokazatelje metaboličkih problema povezanih sa budućim razvojem dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.
S druge strane, kod mladih muškaraca najveća korist primećena je kod većeg unosa mahunarki, odnosno namirnica poput pasulja, sočiva, leblebija i graška. Oni koji su ih češće jeli imali su značajno manji rizik od ranih znakova srčanih oboljenja.
Zašto isto povrće ne deluje jednako kod muškaraca i žena?
Istraživači smatraju da razlika može biti povezana sa načinom na koji različita biljna jedinjenja utiču na muške i ženske hormone, metabolizam i procese u organizmu.
Krstašice su bogate jedinjenjima poput glukozinolata, koji se u telu pretvaraju u jedinjenja za koja su ranija istraživanja pokazala da mogu imati protivupalna svojstva i doprineti boljoj regulaciji šećera u krvi.
Mahunarke su, sa druge strane, bogate biljnim proteinima, vlaknima, mineralima i složenim ugljenim hidratima koji pomažu stabilnijem nivou glukoze u krvi, boljoj kontroli telesne težine i povoljnijem profilu holesterola.
Promene u dvadesetim godinama mogu imati dugoročan efekat
Jedan od najvažnijih zaključaka studije jeste da za poboljšanje zdravlja nisu potrebne velike promene u ishrani. Prema nalazima istraživača, dodavanje samo jedne dodatne porcije odgovarajućeg povrća dnevno bilo je povezano sa značajno manjim zdravstvenim rizikom, čak i kod osoba u ranim dvadesetim godinama.
U studiji je učestvovalo 638 ispitanika, a istraživači su analizirali njihove prehrambene navike i zdravstvene pokazatelje povezane sa budućim rizikom od bolesti.
Važno je napomenuti da je istraživanje bilo opservacionog tipa, što znači da naučnici mogu da utvrde povezanost između načina ishrane i zdravstvenih ishoda, ali ne mogu sa potpunom sigurnošću da dokažu da je upravo konzumiranje određenog povrća direktno izazvalo poboljšanje zdravlja.
Drugim rečima, moguće je da na rezultate utiču i drugi faktori — poput fizičke aktivnosti, ukupnog kvaliteta ishrane, genetike ili životnih navika učesnika.
Zbog toga istraživači smatraju da su potrebna dugoročna klinička ispitivanja koja bi preciznije pokazala kako različite vrste povrća utiču na muško i žensko zdravlje tokom života.
Povrće kao ulaganje u budućnost zdravlja
Bolesti srca i dijabetes tipa 2 najčešće se razvijaju tokom godina, ali njihovi prvi znaci mogu se pojaviti mnogo ranije. Insulinska rezistencija, povišen holesterol, povišen krvni pritisak i hronične upale često počinju tiho, bez jasnih simptoma.
Nova studija dodatno potvrđuje ono što stručnjaci za ishranu već dugo naglašavaju — redovno unošenje raznovrsnog povrća može biti jedna od najjednostavnijih navika koja dugoročno štiti organizam.
Iako ne postoji “čarobna“ namirnica, koja može sprečiti sve bolesti, izbor pravog povrća u svakodnevnoj ishrani mogao bi predstavljati mali, ali važan korak ka zdravijem i dužem životu.
Komentari (0)