Kada se govori o izazovima roditeljstva, najčešće se pominju neprospavane noći, menjanje pelena, kuvanje, pranje veša i bezbroj svakodnevnih obaveza. Međutim, psiholozi upozoravaju da najveći izvor iscrpljenosti mnogih majki nije ono što se vidi, već ono što se odvija u njihovim mislima.
Reč je o takozvanom mentalnom opterećenju (engl. mental load) – neprekidnom razmišljanju o svemu što porodica treba da uradi, kako bi svakodnevni život funkcionisao. To podrazumeva planiranje lekarskih pregleda, praćenje školskih obaveza, vođenje računa o tome kada ponestaje hrane ili lekova, kupovinu poklona za rođendane, organizovanje porodičnih aktivnosti i rešavanje desetina sitnih problema, pre nego što ih bilo ko drugi uopšte primeti.
Mozak ne prestaje da radi
Istraživanju u kojem je učestvovalo 20 očeva, zahtevano je da mesec dana rade sve ono što rade njihove žene, majke. Većina je odustala posle jedne ili dve nedelje.
Za razliku od fizičkih kućnih poslova, mentalno opterećenje ne prestaje kada se sedne da se odmori. Stručnjaci ga opisuju kao stanje u kojem je mozak neprestano “uključen“, kao da su u internet pregledaču stalno otvorene desetine kartica koje čekaju da budu završene.
Brojna psihološka istraživanja pokazala su, da upravo majke najčešće nose najveći deo ovog nevidljivog tereta, čak i u domaćinstvima u kojima su fizički kućni poslovi relativno ravnomerno podeljeni. Dok partner može da opere sudove ili usisa stan, planiranje kada to treba uraditi, šta nedostaje u frižideru, ili kada dete mora kod lekara, često ostaje odgovornost majke.
Problem je u neprestanom planiranju
Naučnici ističu da upravo ovo neprestano planiranje i predviđanje budućih obaveza, predstavlja jedan od najvećih izvora hroničnog stresa. Dugotrajno mentalno opterećenje povezuje se sa lošijim kvalitetom sna, većim rizikom od sagorevanja, povećanom anksioznošću i manjim zadovoljstvom partnerskim odnosom.
Stručnjaci naglašavaju da razlog nije u tome što su majke manje otporne na stres, već što ljudski mozak nije stvoren da bude u stanju stalne pripravnosti bez mogućnosti da se potpuno opusti.
Neprimećen, nevidljiv posao
Psiholozi zato sve češće upozoravaju da ravnopravna podela roditeljskih obaveza ne znači samo deljenje fizičkog rada, već i deljenje odgovornosti za planiranje i organizaciju porodičnog života. Umesto pitanja: “Reci mi kako da pomognem“, mnogo je korisnije da partner sam primeti šta treba uraditi i preuzme inicijativu bez podsećanja.
Upravo u tome mnogi stručnjaci vide ključ zdravijih partnerskih odnosa. Nevidljivi posao retko dobija priznanje upravo zato što ostaje neprimećen. A kada sav teret planiranja i organizacije godinama nosi jedna osoba, posledice se vremenom odražavaju i na njeno mentalno zdravlje i na kvalitet porodičnog života.
Poruka istraživača je jasna – najteži deo roditeljstva nije uvek ono što se radi rukama, već ono što se svakodnevno nosi u mislima. Kada se i taj teret podeli između partnera, roditeljstvo postaje lakše za celu porodicu.
Komentari (0)