Jedna od omiljenih letnjih destinacija – Malta, i ove godine svakodnevno dočekuje turiste iz celog sveta, zbog čega je, prema novoj studiji, proglašena najopterećenijim evropskim ostrvom u 2026. godini.
“Evropska ostrva beleže turizam u dosad nezabeleženim razmerama”, rekao je u izveštaju Šon Keli, suosnivač globalne platforme za velnes odmore BookRetreats.
Istraživači su za izveštaj koristili najnovije dostupne podatke Evropske komisije iz 2023. godine. Navode da, iako španska Majorka privlači najveći ukupan broj turista, nijedno ostrvo “ne koncentriše turizam kao Malta”.
Malta se prostire na svega 316 kvadratnih kilometara i deseta je najmanja država na svetu.
“Podaci pokazuju koliko je turistički pritisak koncentrisan – Malta je na vrhu liste sa više od 38.000 noćenja po kvadratnom kilometru, dok se među pet najopterećenijih ostrva nalaze čak tri sa Kanarskih ostrva. Ta mesta nisu izgrađena da svake godine prime milione posetilaca, a protesti koje viđamo širom Evrope jasan su znak da način na koji putujemo mora da se promeni”, navodi se u izveštaju.
Stručnjaci upozoravaju da bi sve veća popularnost ostrva mogla da dovede do njegovog kolapsa. Prenatrpanost Malte može se videti i na brojnim snimcima koje turisti objavljuju na društvenim mrežama, izražavajući nezadovoljstvo velikim gužvama.
“Malta je premala za više od četiri miliona turista godišnje. Jednostavno ne može da izdrži toliki broj posetilaca”, navodi se u opisu jednog od video-snimaka.
Novo istraživanje ističe da je pritisak najizraženiji na lokacijama poput Plave lagune na ostrvu Komino, gde broj posetilaca tokom leta može da dostigne i 12.000 dnevno.
“Kao odgovor na to, vlasti su nedavno ograničile broj posetilaca na 4.000 dnevno i uvele obaveznu rezervaciju kako bi zaštitile osetljivi obalski ekosistem”, navodi se u izveštaju.
Uprkos zabrinutosti za životnu sredinu i sve češćim pritužbama lokalnog stanovništva, malteška vlada planira da do 2034. godine poveća broj turista na 4,5 miliona godišnje.
“Pitanje više nije da li Malta može da privuče turiste, već da li to može da učini, a da ne izgubi ono što ovo ostrvo čini posebnim”, zaključuje se u izveštaju.
Drugo mesto na listi najopterećenijih evropskih ostrva zauzeo je Lansarote, najistočnije od španskih Kanarskih ostrva. Ova popularna destinacija beleži više od 21.000 noćenja po kvadratnom kilometru, što doprinosi lokalnoj ekonomiji, ali istovremeno izaziva nezadovoljstvo među stanovnicima.
Meštani upozoravaju da njihovo ostrvo jedva uspeva da se izbori sa ogromnim brojem posetilaca.
“Turizam čini oko 35 odsto bruto domaćeg proizvoda Kanarskih ostrva. Ipak, mnogi lokalni stanovnici smatraju da društveni i ekološki troškovi počinju da nadmašuju koristi. Građani traže ograničenje broja turista, strožu kontrolu kratkoročnog izdavanja smeštaja i bolju zaštitu kanarske kulture i svakodnevnog života”, navodi se u izveštaju.
Treće mesto dele španska ostrva Ibica i Formentera, poznata po bogatom noćnom životu, koji poslednjih godina donosi i brojne probleme. Tokom 2024. godine ova ostrva posetilo je 3,7 miliona turista, što je dovelo do naglog rasta cena zakupa stanova, saobraćajnih gužvi i preopterećenosti plaža i javnih usluga.
Na listi deset najopterećenijih evropskih ostrva nalaze se još Tenerife, Gran Kanarija, Krf, Zakintos, Majorka, Madeira, kao i ostrvska grupa Dodekanez, koju čine ostrva Kalimnos, Karpatos, Kasos, Kos i Rodos.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)