Pobeda stranke Nikole Pašinjana mnogi vide kao potvrdu kursa ka većoj saradnji sa Zapadom, ali Jermenija ne želi potpuni raskid sa Rusijom, već smanjenje zavisnosti i veću stratešku fleksibilnost, ocenjuje za RTS jerevanski analitičar Narek Minasjan.
Parlamentarni izbori u Jermeniji prerasli su okvire uobičajenog političkog nadmetanja i postali svojevrsni referendum o budućem spoljnopolitičkom kursu zemlje. Posle gubitka Nagorno-Karabaha 2023. godine i duboke krize poverenja u ruske bezbednosne garancije, građani su birali između nastavka približavanja Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama ili povratka tradicionalno bližim odnosima sa Moskvom.
Prema preliminarnim rezultatima, u parlament su ušle tri političke snage, a vladajući Građanski ugovor premijera Nikole Pašinjana osvojio je gotovo polovinu glasova. Pojedine opozicione stranke najavljuju žalbe, ali su međunarodni posmatrači iz OEBS-a, Evropskog parlamenta i drugih institucija izborni proces ocenili pozitivno.
“Prema posmatračima, građani su imali pravi izbor između političkih opcija i izbori su bili dobro organizovani, iako je politička polarizacija i dalje izražena”, rekao je za emisiju Svet. Uživo Narek Minasjan, ekspert jermenskog Saveta za spoljne odnose.
Izbori kao glasanje za Pašinjana i novu politiku
Prema oceni Minasjana, izborni rezultat predstavlja istovremeno i podršku premijeru Nikoli Pašinjanu i pravcu kojim njegova vlada vodi zemlju.
“Pašinjan je centralna figura jermenske politike i ovi izbori su se u velikoj meri doživljavali kao glasanje za ili protiv njega lično. Mnogi birači podržali su ga jer mu više veruju nego opoziciji, ali postoji i značajan broj onih koji podržavaju njegovu spoljnu i unutrašnju politiku”, ističe Minasjan.
Ocenjuje da su događaji iz prethodnih godina značajno uticali na promenu javnog mnjenja. Posle sukoba u Nagorno-Karabahu i, kako navodi, izostanka očekivane ruske podrške, sve više građana smatra da Jermenija ne bi trebalo da se oslanja isključivo na jednog saveznika.
“To ne znači da su Jermeni antiruski raspoloženi. Velika većina želi da održi dobre odnose sa Rusijom, ali istovremeno želi bliže veze sa Evropskom unijom, Sjedinjenim Državama i drugim partnerima”, naglašava jerevanski analitičar.
Bez raskida sa Moskvom, ali uz veću stratešku fleksibilnost
Iako je politički zaokret ka Zapadu sve izraženiji, Rusija i dalje ima snažno ekonomsko, energetsko i bezbednosno prisustvo u Jermeniji. Zbog toga Minasjan ne očekuje potpuni prekid odnosa dve zemlje.
“Četiri decenije smo se oslanjali uglavnom na jednu državu i ta strategija nije bila ispravna. Jermenija sada pokušava da smanji zavisnost od Rusije, ali ne i da prekine sve veze. Cilj nije da se jedna zavisnost zameni drugom, već da se obezbedi veća strateška fleksibilnost”, kaže Minasjan.
Pobeda Pašinjanovog bloka, dodaje, mogla bi da otvori prostor za napredak u pregovorima sa Azerbejdžanom. Mir je bio jedna od ključnih tema predizborne kampanje, a većina političkih aktera podržala je nastavak dijaloga, iako se razlikuju u pristupu.
Važan deo tog procesa predstavlja i projekat TRIP, koji predviđa deblokadu regionalnih komunikacija. Prema Minasjanu, za Jermeniju je reč o dugoročnoj razvojnoj šansi.
“Projekat ima i ekonomsku i geopolitičku dimenziju. On može da otvori nove transportne koridore, poveže Jermeniju sa globalnim tržištima i smanji njenu izolaciju. Istovremeno, u uslovima rata u Ukrajini i krize na Bliskom istoku, Južni Kavkaz postaje sve važniji kao bezbedan most između Istoka i Zapada”, zaključuje Minasjan.
Iako izborni rezultati ne garantuju brzo potpisivanje mirovnog sporazuma sa Azerbejdžanom, oni, prema oceni sagovornika RTS-a, stvaraju povoljniju političku atmosferu za nastavak pregovora i postepeno redefinisanje mesta Jermenije u sve složenijem geopolitičkom okruženju.
Komentari (0)