Nemački vojnici će prvi put ove godine učestvovati u nuklearnoj vojnoj vežbi sa francuskom vojskom, objavio je nemački kancelar Fridrih Merc nakon sastanka Nemačko-francuskog Saveta za bezbednost i odbranu.
Ovo je novi korak u produbljivanju vojne saradnje između Berlina i Pariza, koja ima za cilj jačanje evropskog odvraćanja.
Prema zajedničkoj završnoj izjavi, pripadnici Bundesvera će učestvovati u konvencionalnom delu vežbe, dok će Francuska sprovoditi aktivnosti vezane za svoje nuklearne kapacitete. Učešće Nemačke trebalo bi da dopuni postojeći sistem nuklearnog odvraćanja NATO-a, a ne da ga zameni.
“Ovo je komplementarno nuklearnom učešću u okviru NATO-a”, rekao je Merc na konferenciji za novinare sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.
Prvi praktični korak u saradnji već je napravljen u četvrtak, kada su nemački i francuski borbeni avioni učestvovali u vojnoj vežbi malih razmera. Tokom skoro dvočasovne operacije, francuski avion za dopunu goriva u vazduhu dopunio je borbene avione u francuskom vazdušnom prostoru.
Francuska je, zajedno sa Ujedinjenim Kraljevstvom, jedina zapadnoevropska zemlja koja poseduje nuklearno oružje. Makron je ranije ponudio evropskim partnerima mogućnost približavanja francuskom nuklearnom kišobranu, posebno nakon sve većih pitanja o budućoj ulozi Sjedinjenih Država u evropskoj bezbednosti.
Zainteresovane i druge evropske zemlje
Pored Nemačke, i druge evropske zemlje su pokazale interesovanje za saradnju sa Francuskom. Poljska, Holandija, Belgija, Grčka, Švedska, Danska i Norveška su pozitivno odgovorile na francusku inicijativu, dok je Francuska već pristala na nuklearnu saradnju sa Ujedinjenim Kraljevstvom.
Američke nuklearne bombe su trenutno raspoređene u Nemačkoj kao deo NATO sistema odvraćanja, a Bundesver obezbeđuje borbene avione koji bi ih mogli koristiti po potrebi. Saradnja sa Francuskom trebalo bi da dodatno ojača evropsku odbranu u okviru NATO-a.
Merc i Makron su takođe razgovarali o budućnosti evropske odbrambene industrije. Nemačka i Francuska žele da nastave razvoj ključnih elemenata projekta FCAS (Future Combat Air System), iako je zajednički plan razvoja za sledeću generaciju borbenih aviona zastao zbog neslaganja između proizvođača Dassault i Airbus.
“Nastavićemo, na primer, važnu cloud platformu iz projekta FCAS u drugačijem okviru”, rekao je Merc.
U završnoj izjavi Saveta za bezbednost i odbranu ne pominje se direktno FCAS, ali se navodi cilj stvaranja “zajedničkog evropskog borbenog standarda” i razvoja budućeg sistema koji bi povezivao borbene avione sa bespilotnim letelicama i drugim elementima vazduhoplovstva. Berlin želi da zadrži koncept povezivanja borbenih aviona, dronova i drugih vojnih tehnologija u jedinstvenu mrežu koja bi trebalo da čini osnovu buduće evropske vazdušne moći.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)