Jedna od najvećih misterija moderne fizike možda nema veze sa neotkrivenim česticama, već sa samom prirodom gravitacije. Tako smatra poznati teorijski fizičar i naučni popularizator Mičio Kaku, koji ukazuje na mogućnost da takozvana tamna materija možda uopšte nije materija.
Prema današnjem standardnom kosmološkom modelu, tamna materija čini oko 85 odsto ukupne materije u svemiru. Naučnici njeno postojanje dokazuju posredno, na osnovu gravitacionih efekata koje proizvodi na galaksije i galaktička jata. Ipak, uprkos decenijama intenzivnih potraga, nijedna čestica tamne materije još nije direktno otkrivena.
Da li gravitacija curi u druge dimenzije?
Zbog toga pojedini fizičari razmatraju alternativna objašnjenja. Među njima su teorije koje sugerišu da gravitacija možda ne funkcioniše potpuno onako kako je danas razumemo. Neki modeli zasnovani na višedimenzionalnim teorijama pretpostavljaju da se naš univerzum nalazi na trodimenzionalnoj “membrani“ unutar mnogo većeg višedimenzionalnog prostora. U takvom scenariju obična materija ostaje zarobljena u našem univerzumu, dok gravitacija može da se širi i kroz dodatne dimenzije.
Ako bi gravitacija zaista mogla da “curi“ u druge dimenzije, njeno ponašanje na ogromnim kosmičkim udaljenostima moglo bi da se razlikuje od predviđanja klasičnih modela. Posmatračima u našem univerzumu takvi efekti mogli bi izgledati kao prisustvo velike količine nevidljive mase, odnosno onoga što danas nazivamo tamnom materijom.
Geometrija svemira
Ovakve ideje nisu nove, ali poslednjih godina privlače dodatnu pažnju zahvaljujući razvoju teorija koje povezuju gravitaciju, dodatne dimenzije i strukturu prostor-vremena. Pojedini istraživači čak predlažu da bi fenomen koji pripisujemo tamnoj materiji mogao biti posledica geometrije samog svemira, a ne postojanja nove vrste čestica.
Ipak, većina naučne zajednice i dalje smatra da je najverovatnije rešenje postojanje do sada neotkrivene čestice tamne materije. Brojni eksperimenti širom sveta nastavljaju potragu za kandidatima poput WIMP čestica, aksiona i drugih egzotičnih oblika materije. Istovremeno, astronomi koriste sve preciznija posmatranja galaksija, gravitacionih sočiva i kosmičkog mikrotalasnog pozadinskog zračenja, kako bi testirali konkurentske teorije.
Za sada nema eksperimentalnih dokaza da su paralelne dimenzije ili “curenje“ gravitacije odgovorni za pojavu tamne materije. Međutim, činjenica da misterija opstaje uprkos decenijama istraživanja, pokazuje koliko je naše razumevanje svemira još uvek nepotpuno.
Bilo da se na kraju ispostavi da je tamna materija nova vrsta čestice ili posledica fizike skrivenih dimenzija, odgovor bi mogao da promeni način na koji razumemo samu strukturu kosmosa.
Komentari (0)