Šta ako Veliki prasak nije bio trenutak u kojem je nastao svemir, već poslednji čin jednog mnogo starijeg kosmosa? Ova naizgled naučnofantastična ideja zapravo potiče od jednog od najuglednijih svetskih fizičara,britanskog matematičara i fizičara Rodžera Penrouza, dobitnika Nobelove nagrade za fiziku 2020. godine za revolucionarni doprinos razumevanju crnih rupa.
Penrouz već godinama razvija teoriju poznatu kao konformalna ciklična kosmologija (Conformal Cyclic Cosmology), prema kojoj naš univerzum nije jedinstven događaj u istoriji postojanja, već samo jedna karika u beskrajnom lancu kosmičkih epoha. U toj slici stvarnosti ne postoji apsolutni početak vremena, već svemir prolazi kroz neprekidne cikluse rađanja i umiranja.
Univerzum koji se stalno obnavlja
Prema standardnom kosmološkom modelu, vreme i prostor nastali su pre oko 13,8 milijardi godina u Velikom prasku. Na pitanje šta je postojalo pre toga, nauka uglavnom nema odgovor, a mnogi fizičari smatraju da samo pitanje možda nema smisla, jer je vreme nastalo upravo u tom trenutku.
Penrouz, međutim, smatra da se priča ne završava na toj tački.
Njegova teorija polazi od pretpostavke da se svemir sastoji od uzastopnih “eona“ – ogromnih kosmičkih razdoblja. Svaki eon započinje događajem nalik Velikom prasku, širi se milijardama i bilionima godina, a zatim se približava svom kraju kada gotovo sva materija nestane. Tada se završetak jednog eona prirodno pretvara u početak sledećeg.
Kako kraj može da postane novi početak?
Najneobičniji deo Penrouzove teorije odnosi se na daleku budućnost svemira.
Za nezamislivo dugo vreme većina zvezda će odavno prestati da postoji, galaksije će se raspršiti, a gotovo sva materija završiće u crnim rupama. Ni one nisu večne. Zahvaljujući procesu poznatom kao Hokingovo zračenje, crne rupe bi tokom ogromnih vremenskih razdoblja polako isparavale dok na kraju ne nestanu.
Ako u svemiru više nema čestica koje imaju masu, tada, smatra Penrouz, prestaju da postoje prirodne “mere“ za udaljenost i vreme. U takvom svetu beskonačno veliki i gotovo potpuno prazan kosmos može se matematički opisati na isti način kao i beskonačno mali, vreli i gust univerzum neposredno nakon Velikog praska.
Drugim rečima, ono što izgleda kao kraj jednog univerzuma, moglo bi da bude identično početku sledećeg.
Tragovi prethodnog univerzuma na našem nebu?
Penrouz smatra da bi događaji iz prethodnog eona mogli da ostave slabe tragove koji su preživeli prelazak u naš univerzum.
Njegova pažnja usmerena je na kosmičko mikrotalasno pozadinsko zračenje – najstariju svetlost koju danas možemo da posmatramo i koja predstavlja svojevrsnu fotografiju svemira iz vremena kada je bio star svega oko 380.000 godina.
On i njegovi saradnici tvrdili su da su u tom zračenju uočili koncentrične kružne obrasce i takozvane “Hokingove tačke“, koje bi mogle predstavljati ostatke sudara ili isparavanja supermasivnih crnih rupa iz univerzuma koji je postojao pre našeg.
Zašto većina naučnika ne prihvata ovu teoriju
Iako teorija izaziva veliko interesovanje javnosti, među kosmolozima ona nije prihvaćena kao vodeće objašnjenje nastanka svemira.
Dominantan model i dalje ostaje teorija kosmičke inflacije, prema kojoj je neposredno nakon Velikog praska usledilo izuzetno brzo širenje prostora koje veoma uspešno objašnjava posmatranu strukturu univerzuma.
Brojne nezavisne analize podataka sa satelita koji proučavaju kosmičko pozadinsko zračenje nisu pronašle dovoljno ubedljive dokaze da su kružni obrasci, koje Penrouz opisuje, zaista tragovi prethodnog eona. Većina istraživača smatra da se oni mogu objasniti statističkim šumom ili prirodnim fluktuacijama koje predviđa standardni kosmološki model. Zbog toga se konformalna ciklična kosmologija danas smatra zanimljivom, ali još uvek spekulativnom hipotezom kojoj nedostaju čvrsti eksperimentalni dokazi.
Ideja koja menja način na koji razmišljamo o vremenu
Bez obzira na to da li će jednog dana biti potvrđena ili odbačena, Penrouzova teorija postavlja jedno od najdubljih filozofskih pitanja moderne nauke.
Da li je Veliki prasak zaista bio apsolutni početak svega što postoji, ili je predstavljao samo prelaz između dva kosmička ciklusa? Ako je Penrouz u pravu, naš univerzum nije prvi niti poslednji. Pre njega postojali su drugi svetovi, a posle našeg mogao bi nastati novi.
Komentari (0)