Akcije na Volstritu zabeležile su pad u petak, predvođene gubicima tehnološkog sektora i rastom prinosa na američke državne obveznice, nakon završetka samita predsednika SAD Donalda Trampa i kineskog lidera Si Đinpinga u Pekingu, što je među investitorima izazvalo zabrinutost zbog izostanka većeg političkog napretka.
Indeks S&P 500 oslabio je 1,24 odsto i spustio se na 7.408,50 poena, Nasdaq Composite pao je 1,54 odsto na 26.225,14, dok je Dow Jones Industrial Average izgubio 537,29 poena, odnosno 1,07 odsto, i završio trgovanje na 49.526,17 poena.
Investitori su nastavili da realizuju profit u tehnološkom sektoru nakon snažnog rasta prethodnih nedelja. Akcije kompanije Intel pale su više od šest odsto, dok su Advanced Micro Devices i Micron Technology izgubili 5,7 odnosno 6,6 procenata. Nvidia je oslabila 4,4 odsto, dok je Cerebras Systems pao 10 procenata nakon snažnog rasta od 68 odsto prvog dana trgovanja na Nasdaq-u.
Analitičar kompanije “Vital Knowledge“ Adam Krisafuli ocenio je da tehnološki sektor ostaje pod pritiskom zbog pojačanog uzimanja profita.
– Grupa je poslednjih nedelja doživela izuzetno nestabilne pokrete i ostaje ranjiva na ostvarivanje profita bez obzira na naslove – naveo je Krisafuli.
Izuzetak među velikim tehnološkim kompanijama bio je Microsoft, čije su akcije porasle tri odsto nakon što je investitor Bil Akman saopštio da je njegova kompanija “Pershing Square“ otvorila poziciju u toj firmi.
Istovremeno, prinosi na američke trezorske obveznice nastavili su rast, pri čemu je prinos na tridesetogodišnje obveznice premašio 5,1 odsto, što je dodatno opteretilo tržište akcija. Investitore zabrinjavaju i novi podaci koji ukazuju na rast inflacije usled visokih cena nafte povezanih sa sukobima na Bliskom istoku.
Dan ranije američki berzanski indeksi zabeležili su snažan rast, pa je Dow Jones ponovo prešao granicu od 50.000 poena, dok je S&P 500 prvi put zatvoren iznad nivoa od 7.500 poena.
Cene nafte nastavile su rast i u petak. Američka nafta West Texas Intermediate poskupela je 4,2 odsto i zaključila trgovanje na 105,42 dolara po barelu, dok je Brent ojačao 3,35 odsto na 109,26 dolara po barelu. Rast cena usledio je nakon što je Tramp u intervjuu za Fox News poručio da “neće biti mnogo strpljiviji“ sa Iranom i dodao da Teheran “treba da postigne dogovor“.
Tržišta su negativno reagovala i na rezultate samita Trampa i Sija, pošto nisu objavljeni značajniji sporazumi između dve zemlje. Dvojica lidera saglasila su se da Ormuski moreuz mora ostati otvoren za međunarodni transport energenata, ali investitori su ocenili da su konkretni ekonomski rezultati sastanka ograničeni.
Krisafuli je naveo da su pojedine najave sa samita bile ispod očekivanja tržišta.
– Nekoliko naslova koji su se pojavili sa samita, poput porudžbina Boingovih aviona, bili su razočaravajući – ocenio je on.
Akcije kompanije Boeing nastavile su pad i izgubile dodatnih 3,8 odsto, nakon gotovo petoprocentnog pada u prethodnoj sesiji, pošto su investitori negativno reagovali na Trampovu objavu da je Kina pristala da kupi 200 Boingovih aviona, što je svega 50 više od ranijih projekcija kompanije.
Cene nafte nastavile su rast i zbog ograničenog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, ključnu rutu za transport energenata, prenosi Trading Economics.
Pregovori o okončanju sukoba na Bliskom istoku i dalje su u zastoju, dok poremećaji u snabdevanju dodatno podstiču strahovanja od inflacije i smanjene globalne ponude nafte.
Međunarodna agencija za energiju upozorila je da bi tržište nafte moglo ostati ozbiljno nedovoljno snabdeveno do oktobra čak i ukoliko bi borbe bile okončane narednog meseca.
Istovremeno, zalihe nafte nastavljaju da opadaju, dok je tanker-ski saobraćaj kroz Ormuski moreuz i dalje veoma ograničen od početka sukoba, uz mali broj brodova koji uspevaju da napuste Persijski zaliv.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)