Nagla ekspanzija veštačke inteligencije tokom 2025. godine dovela je, prema istraživanju Digikonomista, do emisije ugljen-dioksida uporedive sa ukupnim emisijama koje proizvodi grad Njujork, navodi se u analizi koja se bavi skrivenim ekološkim posledicama digitalnih tehnologija.
Kako prenosi Guardian, podaci ukazuju i na to da potrošnja vode povezana sa razvojem i korišćenjem AI tehnologija sada premašuje ukupnu svetsku potražnju za flaširanom vodom.
Istraživanje je sproveo holandski naučnik Aleks de Vris-Gao, osnivač Digikonomista, koji ističe da je reč o prvom pokušaju da se odvojeno sagleda uticaj same veštačke inteligencije, a ne datacentara u celini. Povod za analizu bio je snažan rast upotrebe četbotova poput ChatGPT-a i Googleovog Gemini sistema tokom 2025. godine.
Prema procenama, emisije gasova sa efektom staklene bašte nastale korišćenjem AI čine više od osam odsto ukupnih globalnih emisija iz vazdušnog saobraćaja.
Studija se oslanja na javno dostupne izveštaje tehnoloških kompanija, a De Vris-Gao ocenjuje da je neophodno uvesti strože obaveze transparentnosti kada je reč o klimatskom uticaju ove industrije.
On upozorava da su ekološki troškovi razvoja veštačke inteligencije izuzetno visoki i da ih trenutno snosi društvo u celini, dok same tehnološke kompanije uglavnom ne učestvuju u njihovom pokrivanju.
Procene ukazuju da bi ugljenični otisak AI sistema u 2025. godini mogao dostići oko 80 miliona tona, dok bi potrošnja vode mogla iznositi čak 765 milijardi litara.
De Vris-Gao naglašava da je ovo prvi put da je sistematski procenjen uticaj veštačke inteligencije na potrošnju vode, uz zaključak da je samo korišćenje vode za potrebe AI veće za više od 30 odsto u odnosu na ranije procene ukupne potrošnje vode u svim datacentrima.
Rezultati istraživanja objavljeni su u akademskom časopisu Peterns.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)