Usred noći, svet ponekad može delovati kao mračno mesto. Pod okriljem tame, negativne misli često počnu da naviru, a dok ležite budni i gledate u plafon, možete osetiti želju za “pogrešnim zadovoljstvima“ – poput cigarete ili obroka punog ugljenih hidrata.
Mnoštvo dokaza ukazuje na to da ljudski um funkcioniše drugačije kada je budan tokom noći. Posle ponoći, negativne emocije lakše privlače našu pažnju od pozitivnih, opasne ideje deluju privlačnije, a inhibicije nestaju.
Neki istraživači smatraju da je ljudski cirkadijalni ritam snažno povezan s ovim promenama u funkcionisanju uma, što su detaljno opisali u naučnom radu iz 2022. godine, koji sumira dokaze o tome kako moždani sistemi rade drugačije nakon mraka.
Njihova hipoteza, nazvana “Um posle ponoći“ (Mind After Midnight), sugeriše da ljudsko telo i um prate prirodan 24-časovni ciklus aktivnosti koji utiče na naše emocije i ponašanje, prenosi Sceince Alert.
Ukratko, u određenim periodima dana skloni smo da se osećamo i ponašamo na određene načine. Tokom dana, molekularni procesi i moždana aktivnost usklađeni su s budnošću. Noću, naše uobičajeno ponašanje “odlazi na spavanje“.
Sa evolutivne tačke gledišta, to ima smisla – ljudi su efikasniji u lovu i prikupljanju hrane danju, dok je noć nekada bila vreme kada smo bili ranjiviji, potencijalni plen.
Prema istraživačima, kako bi se suočio sa većim rizicima noću, ljudski mozak pojačano reaguje na negativne podražaje. Ono što je nekada pomagalo da brzo reagujemo na nevidljive pretnje, sada može dovesti do izmenjenog sistema nagrađivanja i motivacije, čineći osobu sklonijom rizičnom ponašanju.
Kada se doda i nedostatak sna, ovaj oblik svesti postaje još problematičniji.
– Milioni ljudi su budni usred noći, a postoje prilično dobri dokazi da njihov mozak tada ne funkcioniše jednako dobro kao tokom dana. Apelujem da se sprovede više istraživanja o tome, jer su njihovo zdravlje i bezbednost. kao i bezbednost drugih, u pitanju – rekla je 2022. godine neurolog Elizabet Klerman sa Harvarda, povodom objave studije.
Autori hipoteze navode dva primera koji ilustruju ovaj fenomen. Prvi je korisnik heroina koji uspešno odoleva porivu tokom dana, ali mu noću podleže. Drugi je student s nesanicom, koji, kako se noći gomilaju, počinje da oseća beznađe, usamljenost i očaj.
Obe situacije mogu imati tragičan ishod. Samoubistva i samopovređivanje znatno su češći noću – neka istraživanja pokazuju da je rizik od samoubistva između ponoći i šest sati ujutro čak tri puta veći nego u bilo koje drugo doba dana.
Studija iz 2020. godine zaključila je da je noćna budnost faktor rizika za samoubistvo, “verovatno zbog poremećaja cirkadijalnog ritma“.
– Samoubistvo, koje je ranije bilo nezamislivo, postaje izlaz iz usamljenosti i bola, a pre nego što osoba uopšte razmisli o posledicama, već je pronašla način i trenutak kada niko nije budan da je zaustavi – objašnjavaju autori hipoteze.
Ljudi takođe češće koriste opasne ili ilegalne supstance tokom noći. Istraživanje sprovedeno 2020. godine u Brazilu pokazalo je da je rizik od prekomerne doze opioida u noćnim satima bio 4,7 puta veći nego danju.
Neke od ovih pojava mogu se objasniti nedostatkom sna ili osećajem sigurnosti pod okriljem tame, ali verovatno postoje i neurološke promene koje se javljaju tokom noći.
Istraživači poput Klermanove smatraju da je potrebno više proučiti ove faktore kako bi se zaštitile osobe koje su najugroženije od posledica noćne budnosti.
Do sada, nijedna studija nije detaljno ispitala kako nedostatak sna i tajming cirkadijalnog ritma utiču na način na koji osoba procesira nagrade i odluke.
Zbog toga i dalje ne znamo dovoljno o tome kako se radnici u smenama – poput pilota ili lekara – nose sa svojim neuobičajenim ritmom spavanja.
Tokom najmanje šest sati svakog dana, o tome kako ljudski mozak funkcioniše znamo iznenađujuće malo. Bilo da smo budni ili spavamo – um posle ponoći i dalje je misterija.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)