Asteroid 2024 YR4 prošle godine izazvao je pravu pometnju kada je otkriven i kada je prvobitno izračunato da postoji tri odsto šanse da pogodi Zemlju. Od tada su modeli precizirani i, iako više ne postoji opasnost da pogodi Zemlju, postoji oko četiri odsto šanse da udari u Mesec u decembru 2032. godine.
Kako se taj datum bude približavao, imaćemo jasniju procenu verovatnoće, ali inženjeri i naučnici već planiraju šta bi trebalo preduzeti da se osigura da uopšte ne udari u jedini prirodni satelit Zemlje, piše Universe Today.
Nova studija agencije NASA i grupe drugih istraživača opisuje potencijalne misije i vremenske okvire koji bi mogli sprečiti da Mesec bude pogođen prilično velikim asteroidom za manje od jedne decenije.
Ne postoje definitivni planovi za stalno prisustvo ljudi na Mesecu do tada, tako da direktno ne bi uticalo na ljudske aktivnosti. Ipak, asteroid te veličine mogao bi stvoriti ogroman oblak krhotina koji bi u nekoliko dana povećao broj mikrometeorita koji udaraju u Zemlju i do 1.000 puta u odnosu na uobičajeni nivo.
Iako bi to dalo jedan od najimpresivnijih meteorskih prikaza u poslednjih nekoliko stotina godina, istovremeno bi predstavljalo opasnost za satelite u Zemljinoj orbiti, pa čak i za astronaute na ISS-u i drugim svemirskim stanicama — ukoliko oni budu prisutni 2032. godine.
Zapravo, postoje samo dve opcije da se spreči takav razvoj događaja, ukoliko se pokaže da će 2024 YR4 zaista pogoditi Mesec — što, iskreno, i dalje deluje malo verovatno.
Jedna opcija je da ga odbijemo (deflekcija), a druga je da ga uništimo.
Deflekcija bi bila poželjnija. Jednostavnim pomeranjem njegove orbite za malu vrednost osiguralo bi se da promaši i Zemlju i Mesec. Što ranije se to uradi, manji potres (impuls) će biti potreban — dakle bolje je delovati što pre.
Međutim, da bi precizno odredili kako odbiti 2024 YR4, mora se znati koliko on teži.
Postoji relativno dobra procenu prečnika — oko 60 metara, sa greškom od plus-minus 10 odsto. Ali procene mase zavise od gustine, koju je teško odrediti gledajući ga iz velike daljine.
Težina asteroida mogla bi biti od 51 miliona kilograma do preko 711 miliona kilograma, a količina energije potrebna da se bilo koja od tih masa pomeri za vrlo preciznu vrednost znatno se razlikuje. Ako bi misija za odbijanje bila zasnovana na pogrešnoj proceni mase, mogla bi nenamerno promeniti njegovu putanju i situaciju dodatno pogoršati — uključujući i mogućnost da ga preusmeri prema Zemlji.
Inženjeri bi mogli da isplaniraju izviđačku misiju kako bi dobili bolju procenu mase 2024 YR4, ali najbolje vreme za to bilo bi 2028. — za samo tri godine. Projektovanje i lansiranje posebno dizajnirane misije u tako kratkom roku nikada ranije nije urađeno, i iako bi moglo biti opravdano za pretnju dovoljno visokog nivoa, 2024 YR4 verovatno ipak nije takav slučaj.
Ipak, mogle bi se preraspodeliti postojeće misije koje su već u svemiru ili su u razvoju. “OSIRIS-APEX”, produžetak misije “OSIRIS-REx”, trenutno ide ka asteroidu Apofis.
Misija “Psyche” takođe bi mogla biti preusmerena na putu ka svom cilju u glavnom pojasu asteroida. U oba slučaja te misije bi morale da odustanu od svojih prvobitnih ciljeva da bi se približile 2024 YR4.
Druga opcija je misija “Janus”, koja trenutno čeka “u skladištu”, ali nije jasno koliko bi bila efikasna u preciznom određivanju njegove mase.
S obzirom na neizvesnosti oko opcije deflekcije, studija napominje da je i druga opcija u najmanju ruku izvodljiva. Uništenje asteroida može se sprovoditi na dva načina.
Prvi je “kinetički“ — udariti ga nečim dovoljno velikim i teškim da ga razbije na manje komade od oko 10 metara. DART misija je nedavno dokazala ideju preusmeravanja asteroida upravo takvim pristupom. Udar s namerom da se asteroid uništi predstavlja viši nivo težine, ali to je tehnički izvodljivo i moglo bi se dizajnirati i izgraditi za lansiranje u prozoru između aprila 2030. i aprila 2032.
Druga opcija je nuklearna eksplozija. Ne radi se o scenariju iz filma sa Brusom Vilisom gde junaci žrtvuje sebe, nego o detonaciji nuklearnog punjenja na određenoj visini iznad površine 2024 YR4.
Da bi se odredila visina i snaga eksplozije, i dalje bi bila potrebna izviđačka misija. Ipak, studija izračunava da bi nuklearna bomba snage oko jedne megatone bila dovoljna da “razruši“ 2024 YR4 bez obzira na njegovu veličinu, a to je u okviru postojećeg nuklearnog arsenala.
Nikada nije testirana nuklearna eksploziju u svemiru s namerom da se odbije asteroid, ali fizika ukazuje da je to moguće. Takođe, nuklearni testovi u svemiru su već obavljani, mada davno — najpoznatiji primer je “Starfish Prime” iz jula 1962. godine.
Pitanje primene nuklearnog rešenja nije samo tehničko već i političko. Još nije sigurno da li će 2024 YR4 zaista pogoditi Mesec, a to se neće znati sigurno pre 2028. godine.
Odluka o tome moraće da bude doneta u narednim godinama, dok se prozor za lansiranje misija sve više sužava — bilo da su nuklearne ili ne.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)