Nijedno morsko stvorenje ne izaziva toliki strah, opravdano ili ne, kao velika bela ajkulа.
Sa svojim vitkim telom prilagođenim za lov, oštrim zubima i (donekle nezasluženom) reputacijom da voli ljudsko meso, velike bele (Carcharodon carcharias) važe za jednog od vrhunskih predatora okeana.
Iako je to tačno, postoji nešto čega se i ova čudovišta plaše.
Od 2017. godine naučnici beleže da se ajkule gotovo potpuno povlače sa obala Južne Afrike, gde su se ranije u velikom broju okupljale. U početku se smatralo da je za njihov nestanak kriva ljudska aktivnost, poput prekomernog ribolova.
Međutim, 2022. istraživanja su potvrdila pravog krivca: par orki (Orcinus orca), sa nadimcima Port i Starbord (delovi broda), zbog prepoznatljivih savijenih leđnih peraja, koji love bele ajkule i vade im jetre bogate vitaminima i hranljivim materijama.
Nekada je ribarski gradić Gansbaj na obali Južne Afrike bio prava meka za posmatrače ajkula – toliko prepun predatora da se obližnje ostrvo Dajer smatralo prestonicom velikih belih ajkula.
Poslednjih godina, međutim, njihov broj tamo naglo opada.
Od 2017. najmanje devet belih ajkula isplivalo je na obalu Gansbaja, od kojih su mnoge bile bez jetre (a neke i bez srca) – što je jasan znak napada orki. Bele ajkule nisu jedine žrtve, pa su Port i Starbord povezani i sa pokoljem drugih vrsta ajkula. Navodi se da su u u jednom danu ubili najmanje 17 primeraka, piše Science alert.
Rane na tim ajkulama bile su prepoznatljive i povezane sa istim parom orki. Naučnici veruju da su odgovorne za mnogo više smrti belih ajkula koje nisu dospele na obalu.
Poznato je iz drugih istraživanja da samo prisustvo orki može brzo da otera velike bele ajkule. Studija iz 2020. pokazala je da bele ajkule bez izuzetka napuštaju svoja omiljena lovišta kod San Franciska čim se u blizini pojavi orka.
Istraživanje iz 2022, zasnovano na dugoročnom praćenju obeleženih ajkula, kojim je rukovodila morska biološkinja Alison Tauner iz Zadužbine za zaštitu prirode ostrva Dajer, pokazalo je da su orke razlog što ajkule izbegavaju nekada omiljena staništa.
– U početku, posle napada orki u Gansbaju, pojedine velike bele ajkule nisu se pojavljivale nedeljama ili mesecima. Ono što sada primećujemo jeste strategija izbegavanja u širokom luku, slična ponašanju divljih pasa u Serengetiju kada se poveća broj lavova. Što se češće orke pojavljuju, to se duže bele ajkule drže podalje – objasnila je Tauner.
Tokom pet godina, tim je pratio 14 ajkula sa GPS oznakama koje su bežale iz područja kada bi se pojavile orke. Bele ajkule viđane su znatno ređe u brojnim zalivima.
At least 17 sevengill #sharks have been killed by infamous #killerwhale pair Port & Starboard this week in South Africa. Only the livers were eaten with the leftover carcasses washing ashore [1/3] 📸 @MarineDynamics Christine Wessels pic.twitter.com/PQVk1KI9mF
— Dr. Alison Kock (@UrbanEdgeSharks) February 24, 2023
To je ogromna promena. Ranije su u Gansbaju bele ajkule zabeležene kao odsutne svega dvaput – jednu nedelju 2007. i tri nedelje 2017. godine. Novi, dugotrajniji izostanci su bez presedana – i traju i dalje. U radu objavljenom ranije ove godine, Tauner i kolege dokumentovali su dva napada orki na ajkule, prilikom kojih su im izvađene jetre.
Ovakvi napadi menjaju čitav ekosistem.
U odsustvu velikih belih ajkula, bakarne ajkule (Carcharhinus brachyurus) zauzimaju njihovu ekološku nišu. Inače su one plen belih ajkula, a sada, bez njihovog prisustva, orke love upravo njih.
Štaviše, istraživači kažu da to rade sa izuzetnom veštinom, svojstvenom predatorima naviklim na lov velikih ajkula.
– Ravnoteža u morskim ekosistemima je ključna. Na primer, bez velikih belih ajkula koje ograničavaju ponašanje foka, one mogu da love kritično ugrožene afričke pingvine ili da se takmiče sa njima za malu pelagičnu ribu. To je uticaj odozgo nadole, ali imamo i pritiske odozdo nagore – poput masovnog izlovljavanja abalona, koji pasu šume kelpa, a kroz koje su sve ove vrste povezane. Jednostavno rečeno, iako je ovo za sada hipoteza, postoji granica pritiska koji ekosistem može da izdrži, a posledice uklanjanja ajkula od strane orki verovatno su mnogo šire – objašnjava Tauner.
Razlog zašto orke love ajkule delimično leži u njihovoj jetri – ogromnoj, masnoj i hranljivoj, punoj ulja i energije koju ajkule koriste za svoje duge migracije. Ali ostaje nejasno kako su orke to otkrile i zašto su počele da preferiraju jetru ajkula.
Moguće je da se deo orki prilagođava na lov ajkula, možda zbog manjka omiljenog plena. Neki nepovezani “klanovi” u Kalifornijskom zalivu razvili su sopstvene tehnike lova na kit-ajkule.
S obzirom na to da populacija belih ajkula opada širom sveta, dodatni pritisak od strane tako efikasnog predatora izaziva zabrinutost.
– Orke ciljaju mlađe bele ajkule, što dodatno ugrožava ionako ranjivu populaciju zbog sporog rasta i kasnog sazrevanja ove vrste. Povećana budnost kroz građansku naučnu aktivnost (npr. izveštaje ribara, turističkih brodova), kao i nastavak praćenja, pomoći će da prikupimo više podataka o tome kako ovi predatori mogu da utiču na dugoročni ekološki balans ovih složenih priobalnih ekosistema – rekla je Tauner.
„.“
Komentari (0)