Povodom pobede Donalda Trampa u Banjaluci je organizovan svečani koktel, ali politička očekivanja od novog američkog predsednika su, ipak, dosta realistična i fokusirana na kontinuiranu podršku Dejtonskom mirovnom sporazumu od strane Vašingtona. Pridružujući se ovim pozivima Dragan Čović, lider HDZ-a BiH, apeluje na novo američko rukovodstvo da pomogne u očuvanju kako Dejtonskog, tako i Vašingtonskog sporazuma, piše “Politika.rs”.
Za razliku od euforije i eksplozije oduševljenja koja je prilikom Bajdenove pobede 2020. godine vladala u Sarajevu i ostatku regionu, mimo Srbije i Republike Srpske, reakcije na Trampov povratak u Belu kuću primetno su uzdržanije. Upadalo je u oči da tada u okruženju nisu ni skrivali da motivi za oduševljenje nisu njihove simpatije prema demokratama, već banalna pretpostavka o manjim dometima srpske politike prema Americi sa Bajdenom na čelu.
Bez obzira na to da li srpske vođe sada misle da je izbor Trampa dobra vest, sasvim je moguće da u Banjaluci nisu uobrazili da bi njegova pobeda možda mogla biti od koristi, sudeći po tome što je ostatak regiona ozbiljno zabrinula mogućnost da bi srpski uticaj u SAD sada mogao dodatno da se poveća. Da je to razvoj situacije koji ih žalosti, prepoznaje se po tome što sada znatno tiše komentarišu Trampovu pobedu nego pre četiri godine kada su bili oduševljeni izborom Bajdena. Na primer, Sebija Izetbegović je zbog pobede Bajdena i Kamale Haris bila „sretna što je navijala za prave”, dok je njen suprug Bakir Izetbegović u čestitki Bajednu pisao kako je njegova pobeda „obradovala brojne ljude u BiH”. Takva atmosfera nije bila svojstvena samo za Sarajevo. I hrvatski predsednik Zoran Milanović je pobedu Bajdena tada opisivao kao pobedu „razumne strane” dok je za Tramra rekao da bi „mogao da završi tamo gde je došao – u polusvetu”. „Bogati polusvet, ali polusvet”, komentarisao je Milanović, koji 2020. nikako nije mogao da shvati da Hrvat ili Hrvatica mogu biti za Trampa. U sredu je, ipak, čestitao novom predsedniku SAD.
Nakon Trampove pobede bošnjački zvaničnici zadržavaju oprez, ali u izjavama sarajevskih analitičara ovih dana provejava zabrinutost da bi se njihov dosad povlašćeni položaj mogao korigovati i izbalansirati u odnosu na druga dva naroda u BiH. Njihov privilegovan odnos od strane SAD se u javnosti najčešće povezivao s navodnim američkim obećanjem u Dejtonu iz 1995. da će mirovni ugovor koji je zaštitio prava tri naroda i dva entiteta, biti postepeno razgrađivan puzajućim reformama u korist centralizovane BiH, što je politika od koje ne odstupaju Bošnjaci uprkos protivljenju druga dva naroda kod kojih to izaziva frustracije zbog kojih dovode u pitanje želju za opstankom u toj zemlji.
Naime, analitičari u Sarajevu sada otvoreno strahuju od odlaska Klintonovih ljudi iz administracije SAD pa su više usmereni na Trampove saradnike, a pre svega Ričarda Grenela i to zbog, kako navode, njegovih bliskih odnosa s Beogradom. Analitičari u Banjaluci Grenela vide kao ključnog igrača koji bi mogao podsticati političku stabilnost kroz podršku sporazumima koji štite prava svih naroda u BiH i regiji, dok u Sarajevu podsećaju da se zalagao za formiranje Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji, gde su, takođe, minulih dana u srpskim opštinama lepljeni plakati podrške Trampu, koje je, kako su javili mediji, Kurtijeva policija skidala. Uostalom, Kurtiju je mogućnost da Tramp dođe u Belu kuću „izazivala anksioznost, kao i širom kontinenta”. Grenela se pak u Sarajevu sećaju i po izjavi da se ne treba svaki zločin proglašavati genocidom i za kog se veruje da će bez obzira na poziciju koju će obavljati, imati važna zaduženja i za ovaj region.
U danu kada je proglašena Trampova pobeda i kada je u Banjaluci tim povodom organizovan koktel – što se može razumeti kao „davanje oduška” nakon višegodišnjih napetosti Srpske s Vašingtonom, ali pre svega i kao iskazivanje narodnog raspoloženja i sentimenta srpskog naroda posebno u pogledu vrednosnog sistema koji zastupaju suprotstavljene struje u Americi ‒ objavljeno je da je Ministarstvo trezora SAD proširilo listu sankcija za osobe povezane s predsednikom RS Miloradom Dodikom. Sankcije su ovaj put uvedene još jednoj kompaniji s obrazloženjem da su vlasti preko te firme nastojale zaobići prethodno uvedene sankcije.
Za zastavu SAD i protiv nje na Palati republike
Gradonačelniku Banjaluke Drašku Stanivukoviću se nije dopalo prerano isticanje američke zastave na Palati republike u čast Trampove pobede. „Onima od kojih smo preživeli bombardovanje, koji su nas stavili pod sankcije i na crnu listu, danas dižemo našu zastavu na jedan od simbola Srpske zbog pobede za koju još ne znamo šta će nam doneti”, oprezan je Stanivuković.
Predsednik RS Milorad Dodik pak kaže da je „Srpska slavila pobedu Trampa i njegove Amerike, jednako koliko je slavila i odlazak one Amerike koja je htela i nas ovde da likvidira na bilo koji način”, istakavši da je trebalo primetiti da je tu bila i zastava RS. Dodik je izrazio nadu da će dolaskom nove američke administracije predvođene republikancima doći do ukidanja sankcija, te istakao da su „Ustavni sud BiH i administracija Džozefa Bajdena rušitelji Ustava BiH”. Dodik je podsetio da su mu sankcije uvedene dva dana pre prve inauguracije Trampa.
Komentari (0)