Posle šezdeset godina prijateljstva, negovanog ručno pisanim pismima, dve prijateljice preko pisama, konačno su se prvi put srele licem u lice — a taj trenutak je zabeležen u sada već viralnom videu.
Emili Kon iz Pensilvanije i Brenda Stou iz Džordžije, obe u svojim kasnim sedamdesetim, dopisivale su se od srednje škole, kada su ih njihovi nastavnici spojili kao “pen prijateljice“. Govoreći za TODAY.com, podelile su kako su prešle sa razmene pisama o svakodnevnim životima na susret decenijama kasnije.
U videu objavljenom na Instagramu, koji je podelila Emilina ćerka Kristina Šrecingost, Emili sedi za stolom sa zatvorenim očima. Brenda zatim ulazi u kadar, stavlja ruke preko Emilinih očiju i priča joj s leđa.
Emili u početku ne prepoznaje glas. Brenda nastavlja, završavajući rečenicu sa “blagosloveno ti bilo.“ U tom trenutku, Emili uzvikuje: “Brenda!“ pre nego što se okrene, a dugogodišnje prijateljice se zagrle dok upijaju trenutak.
View this post on Instagram
“Spojene kao pen prijateljice u srednjoj školi kako bi učile pisanje pisanih slova, ostale su bliske prijateljice preko 60 godina. Ali, 15. septembra su se konačno upoznale“, piše u Kristininom opisu objave.
Kristina je pomogla da se njihov prvi susret dogodi i podelila trenutak na Instagramu kako bi Brendina porodica i prijatelji mogli da vide taj emotivni trenutak.
Ali ubrzo je postalo jasno da interesovanje prelazi Brendin krug, jer je Instagram objava prikupila preko 260.000 lajkova.
Korisnici su komentarisali svoja iskustva sa pen prijateljima i izrazili koliko ih je dirnulo vanvremensko prijateljstvo između Emili i Brende.
“Devojaštvo traje zauvek“, napisala je jedna korisnica.
“Nema starosne granice za devojaštvo“, dodala je druga.
U ranim fazama njihovog dopisivanja, Emili i Brenda su bile u kontaktu putem nedeljnih ili mesečnih pisama u kojima su opisivale svoje živote.
-Mislim, bile smo baš mlade, tako da nismo razgovarale o nečemu ozbiljnom. Kako ide škola? Kakve su ti ocene? Kakvo je vreme? Sve te nevažne stvari-objašnjava Emili za TODAY.com.
S vremenom, počele su da razgovaraju telefonom i o svim temama – o poslu, kući, vremenu, i o tome kako se osećaju.
Emili kaže da su bile tu jedna za drugu tokom “teških vremena“, uključujući i nedavne dane, jer joj je dijagnostikovan rak dojke četvrtog stadijuma.
-Brenda je u jednom trenutku imala rak dojke, ja sam ga takođe imala, i to nas je dodatno zbližilo. A sada mi se rak vratio i proširio na drugo mesto… ne opterećujemo se time. Samo se trudimo da ostanemo pozitivne i podstaknemo jedna drugu i ljude oko nas.“
Emili njihovo prijateljstvo naziva “blagoslovom“, dodajući: “Uvek se radujemo što čujemo jedna drugu i pričamo.“
Osim telefonskih poziva, održavale su kontakt pisanjem pisama i nikada nisu koristile email, poruke ili video pozive tokom svog dugogodišnjeg prijateljstva.
Njihova nesnalažljivost u tehnologiji dovela je do tog posebnog trenutka kada su konačno videle lica jedna drugoj prvi put uživo.
Tokom iznenadnog susreta, Emili se seća kako je čula Brendin glas.
-Kada sam čula taj južnjački akcenat, bez sumnje, znala sam da je to moja posebna prijateljica.
Ona je naglasila da je bilo predivno videte je, da je ranije videla slike, ali kada ju je zagrlila osećala se mnogo bliže njoj. Zajedno su plakale, i suze su učvrstile njihovo prijateljstvo.
Komentari (0)