Najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask primenjuje trik koji mu pomaže da zapamti apsolutno sve. On je otkrio da mu u tome pomaže način razmišljanja koji se temelji na principu da se ono što treba zapamtiti povezuje sa nečim apsurdnim, nemogućim ili neobičnim.
Govoreći o tome u jednom podkastu Mask je istakao da bi, ako želimo da zapamtimo neku situaciju, najbolje bilo da je povežemo sa nečim totalno apsurdnim, bez ikakve veze sa onim što se dešava. Tako, na primer, ako želimo da zapamtimo neki razgovor, da bismo prevarili mozak da ne zaboravi o čemu se razgovaralo, treba da zamislimo, na primer, slona koji oko učesnika u razgovoru igra u baletskoj suknjici, jer to podstiče maštu i kreativnost.
Pošto naš mozak pokušava da zaboravi što je više moguće stvari, jer ne želi da se opterećuje nepotrebnim detaljima i smatra da većina stvari koje vidimo ili čujemo, zapravo, nije vredna pamćenja, moramo da mu pružimo razlog zašto nešto ne bi trebalo da zaboravi.
To isto se može primeniti prilikom čitanja neke knjige, kaže Mask, jer onda kada damo interesantno značenje nekoj stvari, bez obzira što to nema veze sa materijom, mozak će zapamtiti to, jer je drugačije ili apsurdno.
Mnemo tehnike
Ukoliko imate neki problem i želite da primenite metodu Ilona Maska da biste ga rešili, trebalo bi da primenite ovu metodu za bolje pamćenje, koja se, zapravo, zove mnemo tehnika i koja se koristi za stvaranje snažnih asocijacija između podataka koje želimo da zapamtimo i nekih drugih elemenata koji nam pomažu da ih lakše prizovemo iz engrama (fijoka za skladištenje podataka) mozga.
Ako želite da zapamtite redosled planeta u Sunčevom sistemu, možete da napravite rečenicu koja sadrži prvo slovo svake planete, kao što je: “Moj Veliki Zeka Mnogo Jede Slatki Ukusni Napitak.” Ova rečenica je apsurdna i nelogična, ali nam pomaže da zapamtimo da su planete: Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran i Neptun.
Mnemotehnike se mogu primeniti na različite vrste informacija, kao što su brojevi, datumi, imena, reči, formule. Glavna ideja je da se koriste vizuelne, auditivne, kinestetičke ili emocionalne slike koje će privući našu pažnju i ojačati naše pamćenje.
Tako, na primer, ako želimo da zapamtimo broj telefona 061-234-5678, možemo da zamislimo da je to zapravo šifra za otvaranje sefa u banci, gde nas čeka velika količina novca.
Ili ako želimo da zapamtimo da je Albert Ajnštajn rođen 1879. godine, možemo da zamislimo da je on bio prvi čovek koji je leteo avionom, na čijem krilu je roze šljokicama bio ispisan broj 1879.
Mnemotehnike su veoma korisne za poboljšanje našeg pamćenja i učenja, ali zahtevaju malo kreativnosti i vežbe.
Pomoću ove metode možemo lakše lakše zapamtimo nepoznate informacije povezujući ih sa nečim što nam je poznato, zanimljivo ili smešno.
Postoje različite vrste mnemotehnike, kao što su verbalne, vizuelne i mešovite
Verbalne mnemotehnike se koriste za pamćenje reči, imena, datuma, brojeva i sličmo. Jedna od najčešćih verbalnih mnemotehnika je akronim, koji se sastoji od skraćenice koja se dobija od prvih slova reči koje želimo da zapamtimo.
Druga verbalna mnemotehnika je akrostih, koji se sastoji od rečenice koja se dobija od prvih slova reči koje želimo da zapamtimo.
Vizuelne mnemotehnike se koriste za pamćenje slika, oblika, mesta. Jedna od najčešćih vizuelnih mnemotehnika je metoda lokusa, koja se sastoji od povezivanja informacija sa određenim mestima koja nam je lako zamisliti. Na primer, ako želimo da zapamtimo spisak za kupovinu, možemo da zamislimo da hodamo kroz naš stan i da na svakoj prostoriji ostavljamo neki predmet koji želimo da kupimo.
Druga vizuelna mnemotehnika je bizarno predočavanje, koja se sastoji od povezivanja informacija sa nečim što je apsurdno, neobično ili smešno. Na primer, ako želimo da zapamtimo da je Beograd glavni grad Srbije, možemo da zamislimo da je Beograd zapravo veliki hleb koji lebdi iznad Srbije i da svi ljudi žive unutar njega.
Mešovite mnemotehnike se koriste za pamćenje informacija koje kombinuju reči i slike. Jedna od najčešćih mešovitih mnemotehnika je metoda priče, koja se sastoji od povezivanja informacija u smislenu i zanimljivu priču.
Na primer, ako želimo da zapamtimo spisak reka u Evropi, možemo da ispričamo ovakvu priču:
“Jednog dana, Dunav je odlučio da poseti svoje prijatelje reke u Evropi. Prvo je otišao kod Rajne, koja je bila veoma bogata i lepa. Zatim je otišao kod Volge, koja je bila veoma duga i hladna. Zatim je otišao kod Tise, koja je bila veoma mirna i tiha. Zatim je otišao kod Sene, koja je bila veoma romantična i elegantna. Zatim je otišao kod Tibra, koji je bio pun istorije i zanimljiv. Na kraju, Dunav se vratio kući, zadovoljan što je video svoje prijatelje i naučio imena velikih evropskih reka.”
Magazin Politika/Dragana Šubarević
Izvor: Magazin politika
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)