Ambrozija još uvek ne cveta, međutim pod vlažnim uslovima zbog velike količine kiše koja pada gotovo svakodnevno od maja, počeće da buja već krajem jula i zbog toga je neophodno pod hitno preduzeti mere suzbijanja ovog korova.
U Agenciji za zaštitu životne sredine kažu za „Blic“ da sa prvim lepim danima, posle velike količine vlage, svi korovi su u punom razvoju i zato je preporuka suzbijanje korovskih vrsta jer pored ambrozije ima i štitara, pelina, bokvice, kiselice, koprive, koji su isto alergeni, a kada još i ambrozija krene da cveta unakrsnim reakcijama pogoršava se značajno klinička slika osoba koje su alergične.
Izvorišta ambrozije oko Beograda
– Važno je što možemo da utičemo na suzbijanje korova. Apsurd je da zbog emitovanja polena drveća krčimo šume, breze i drugo, ali u slučaju korova, naročito ambrozije, ličnom odgovornošću i pravovremenim reagovanjem možemo da utičemo na smanjenje polena korovskih vrsta, naročito ambrozije. Ambrozija će krajem jula početi da cveta i preporučuje se da dok ona ne krene da cveta i emituje polen, najmanje dva do tari puta vršimo agrotehničko i hemijsko suzbijanje na svim poljoprivrednim površinama. Crna tačka za Beograd je prsten oko grada, a to znači da su Obrenovac, Mladenovac, Kosmaj i priobalje Save i Dunava mapirani kao izvorišta ambrozije – kaže za „Blic“ Mirjana Mitrović, rukovodilac Grupe za monitoring alergenog polena u Agenciji za zaštitu životne sredine.
Osim navedenih mesta, neuređene građevinske površine su veliko izvorište korova, tu spadaju i okućnice i ako neko ne može da uđe u naš posed zbog ambrozije sami smo za to odgovorni zbog čega iz Agencije apeluju da se već sada razmišlja o suzbijanju.
Ključ je u suzbijanju korova
Mirjana Mitrović kaže da je prethodnih godina u programu svih lokalnih samouprava bilo neophodno uništavanje ambrozije. Prema njenim rečima ako sada ne bude tako posle ovih kiša situacija će biti ozbiljna za sve alergične, pre svega zbog ambrozije!
-Ambrozija ima najveći alergeni potencijal od svih 25 vrsta polena koje posmatramo na teritoriji naše zemlje. Jasno je koliko je to velika opasnost. Sa urbanim životom, zagađenjima, pre svega u gradovima, jer sugrađani stalno pitaju kako da to da ima više alergičnih u gradovima nego u ruralnim mestima, upravo zbog drugih zagađenja i brzog načina života, stresa, automobilske industrije, polen se još vezuju za dodatna zagađenja, za čađi, za ugljen-dioksid, monoksid, i zato je izraženija slika alergičnih – ističe Mirjana Mitrović i podseća da postoji Uredba Ministarstva poljoprivrede o neophodnosti suzbijanja ambrozije na poljoprivrednim površinama.
Zato su, naročito posle žetve pšenice, poljoprivrednici dužni da suzbijaju invazivni korov.
Ovo je NAJVEĆA OPASNOST u sezoni alergija: Kreću sa lepšim vremenom, potreban poseban oprez
Bolje sprečiti nego lečiti
Za alergične je dobro da prate aplikaciju „Polen Srbije“, jer putem telefona mogu da imaju uvid za sve lokacije što je jako važno u periodu emitovanja polena ambrozije i mogu da vide gde je ovaj korov u crvenoj zoni, a gde nije, da bi se izmestili u tom periodu.
– Nije svejedno da li smo izloženi polenu ambrozije 10 dana ili 25 dana. Merenja pokazuju da su u prepodnevnim satima, kada se sunce pojavi, najveće vrednosti i zato u tom periodu alergične osobe ne bi trebale da izlaze u spoljašnje uslove. Vrednosti padaju i to vidimo na našim uzorcima, posle kiše i poslepodne. Prostorije ne treba vetriti pre podne, nego kasno posle podne. Obavezno promeniti odeću, oprati kosu, koristiti klimatizovane prostorije i krenuti sa terapijama 10 do 15 dana pre nego što alergeni polen uđe u kritične vrednosti. Za ambroziju to znači da sa terapijama treba krenuti u julu, u dogovoru sa lekarima. Ljudi greše kada kažu da se trujemo medikamentima, jer nas mnogo više truje hemijska reakcija polena, nego lekovi koji sprečavaju burnu reakciju u našem organizmu – objasnila je Mitrović.
Aktuelni alergeni i preporuke stručnjaka
Iako polena ambrozije još uvek nema u vazduhu, trenutno su aktuelne visoke koncentracije drugih korova i trava, pojavljuju se četinari, zatim bokvica, ima i malo hrasta, kiselice. Kreće i lipa, za koju građani najčešće da je alergen, ali stručnjaci Agencije objašnjavaju da lipe ima jako malo u slojevima koje udišemo i ona nije okidač alergija, već su to trave i poklapanje njihovih cvetanja. Prisutna je i kopriva, ali ona ulazi u žutu zonu.
-Preporuka je da se ne lečimo sami od polenskih alergija. Kada imamo i prisutne i virusne i bakterijske infekcije i sve to pomeša. Da bi napravili razliku treba znati da su za alergije karakteristični sekrecija iz nosa, otežano disanje, svrab očiju i ušiju. Osobe koje imaju burne reakcije imaju intenzivno curenje nosa i suzenje očiju ukoliko nisu na terapijama – zaključuje Mirjana Mitrović.
Komentari (0)