Tvrdnja da osobe koje često kasne, žive duže, postala je pravi hit na društvenim mrežama. U brojnim objavama navodi se da su ljudi koji retko žure opušteniji, manje pod stresom i zato navodno imaju veće šanse za dug i zdrav život. Iako ova ideja zvuči simpatično, naučni dokazi pokazuju da uzrok nije kašnjenje, već način na koji se ljudi nose sa svakodnevnim pritiscima.
Upravljanje stresom, ključni faktor
Brojne studije tokom poslednjih decenija pokazale su da hronični stres može imati ozbiljne posledice po organizam. Dugotrajno povišen nivo hormona stresa, pre svega kortizola, povezuje se sa većim rizikom od visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2, oslabljenog imunološkog sistema i poremećaja sna. Zbog toga stručnjaci već godinama ističu da je upravljanje stresom jedan od ključnih faktora očuvanja zdravlja.
S druge strane, istraživanja objavljena u uglednim naučnim časopisima, pokazala su da optimizam i pozitivne emocije, mogu imati zaštitni efekat. Ljudi koji imaju vedriji pogled na život, češće usvajaju zdrave navike, više se kreću, kvalitetnije spavaju i lakše se oporavljaju, nakon bolesti. Neka dugogodišnja istraživanja čak su pokazala da optimističnije osobe, imaju manji rizik od prerane smrti i kardiovaskularnih oboljenja, u odnosu na pesimističnije vršnjake.
Bez panike i nerealnih očekivanja
Međutim, naučnici naglašavaju da ne postoji nijedna ozbiljna studija koja bi dokazala da je samo kašnjenje povezano sa dužim životnim vekom. Naprotiv, razlozi zbog kojih neko kasni mogu biti veoma različiti,od loše organizacije vremena i prevelikog broja obaveza, do specifičnih osobina ličnosti, ili nepredviđenih okolnosti.
Psiholozi objašnjavaju da se iza viralne tvrdnje krije nešto sasvim drugo. Ljudi koji nisu opsednuti svakim minutom, često lakše prihvataju da ne mogu sve da kontrolišu. Umesto da paniče zbog svake sitnice, ili stalno pokušavaju da ispune očekivanja drugih, oni biraju mirniji tempo i fokusiraju se na ono što je zaista važno. Takav pristup može doprineti boljem mentalnom zdravlju, ali ne znači da je nepoštovanje vremena poželjna navika.
Fleksibilnost za nepredviđene stvari
Važno je napraviti razliku između opuštenosti i hroničnog kašnjenja. Stručnjaci ističu da konstantno kašnjenje može izazvati konflikte u porodici, narušiti profesionalni ugled i povećati stres upravo, zbog negativnih posledica koje ono stvara. Zbog toga se kao najzdraviji pristup preporučuje dobra organizacija vremena, uz dovoljno prostora za odmor i fleksibilnost kada stvari ne idu po planu.
Život bez konstantnog stresa
Poslednjih godina sve više istraživanja ukazuje da ljudi koji uspevaju da pronađu ravnotežu između poslovnih obaveza i privatnog života imaju bolje fizičko i psihičko zdravlje. Praktikovanje tehnika poput meditacije, dubokog disanja, boravka u prirodi, redovne fizičke aktivnosti i kvalitetnog sna, dokazano doprinosi smanjenju nivoa stresa i poboljšanju opšteg zdravstvenog stanja.
Zato stručnjaci poručuju, da viralnu tvrdnju treba posmatrati više kao metaforu nego kao naučnu činjenicu. Kašnjenje nije tajna dugovečnosti, ali smanjenje svakodnevnog pritiska, negovanje optimizma i sposobnost da se ne reaguje burno na svaku nepredviđenu situaciju, zaista mogu imati pozitivan uticaj na zdravlje. Drugim rečima, nije važno da li ste stigli nekoliko minuta ranije ili kasnije,mnogo je važnije da kroz život ne prolazite pod konstantnim stresom.
Komentari (0)