Rat u Ukrajini počeo je 24. februara i danas je 91. dan od početka “specijalne operacije” kako je zove Rusija, a neopravdane invazije kako kažu Ukrajina, Zapad i Amerika. Zvanična Moskva i dalje tvrdi da je cilj akcije sprečavanje genocida u Donbasu i Lugansjku, “demilitarizacija” i “denacifikacija” Ukrajine.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručuje da Ukrajina mora da pobedi Rusiju i nanese strateški poraz Vladimiru Putinu. Mađarska uvela vanredno stanje, a Viktor Orban navodi da će Budimpešta da se drži podalje od rata. NATO ne želi vojni sukob sa Rusijom, neće slati vojnike u Ukrajinu, stav je šefa Alijanse Jensa Stoltenberga.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
23.08 – Rusija pozdravlja predlog Kine o proširenju BRIKS-a
Ruska Federacija pozdravlja predlog Kine za proširenje grupacije rastućih svetskih ekonomija poznatije kao BRIKS, ali smatra da je preuranjeno imenovati potencijalne kandidate za pridruživanje asocijaciji, izjavila je portparolka Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova.
– Proširenje petorke BRIKS-a, nesumnjivo zavređuje punu pažnju asocijacije. Ove godine je kineski predstavnik u BRIKS-u predložio da se intenzivira rad na tome i mi podržavamo tu inicijativu – istakla je ona na brifingu.
Istovremeno, Zaharova je naglasila da smatra preuranjenim da se imenuju potencijalni kandidati i da je tema o proširenju obimna i višestruka.
– Ova tema nije tako jednostavna kao što se čini. Predstoji određivanje ključnih parametara ovakvog procesa, formiranje u okviru BRIKS-a, postizanje koncenzusa o standardima, kriterijumima i proceduri pridruživanja novih članova – objasnila je ona.
Kako je dodala, još je rano otkrivati detalje tog procesa.
Prethodno je kineski državni savetnik i ministar spoljnih poslova Vang Ji izjavio da Kina želi da proširi grupaciju BRIKS.
BRIKS je grupacija koju čini pet zemalja – Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika.
Organizacija je osnovana 2006. godine u okviru Ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.
22.44 – Rusija: SZO i MKCK da nastave isporuke lekova u DNR
Rusija je pozvala Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) i Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) da nastave redovne isporuke lekova životno ugroženim pacijentima u samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici, izjavio je danas general-pukovnik Mihail Mizincev, načelnik ruskog Nacionalnog centra za upravljanje odbranom.
– Pozivamo Svetsku zdravstvenu organizaciju i Međunarodni komitet Crvenog krsta kao organizacije koje koordiniraju aktivnosti u oblasti zdravstvene i medicinske pomoći stanovništvu u ugroženim zonama da nastave sa redovnim isporukama lekova u Donbas – rekao je Mizincev.
On je dodao da je Međunarodni komitet Crvenog krsta prestao da isporučuje vitalne lekove u Donbasu, ostavljajući više od 12.000 pacijenata bez medicinske pomoći koja im je potrebna u narednih nekoliko meseci.
– Pod izgovorom o navodno nestabilnoj situaciji u Donbasu Međunarodni komitet Crvenog krsta obustavio je isporuke vitalnih lekova i medicinskog materijala specijalizovanim zdravstvenim ustanovama Donjecke Narodne Republike namenjenih za dijagnostiku i specifično lečenje pacijenata sa oslabljenim imunološkim sistemom, hroničnim zaraznim i endokrinim bolestima – rekao je Mizincev.
22.04 – Rusija: Otvaramo dva koridora za izlazak stranih brodova iz luka
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da otvara dva pomorska humanitarna koridora za izlazak stranih brodova iz luka na Crnom i Azovskom moru.
Koridori će biti otvoreni svakog dana od 8 do 19 sati po moskovskom vremenu, saopštio je načelnik Nacionalnog centra za upravljanje odbranom Mihail Mizincev.
Naveo je da će u Crnom moru za izlazak iz luka Herson, Nikolajev, Černomorsk, Očakov, Odesa i Južni biti otvoren koridor u dužini od 80 milja i širini od 3 milje, u pravcu jugozapada od teritorijalnog mora Ukrajine.
U Azovskom moru biće otvoren koridor za isplovljavanje brodova iz luke Marijupolj dužine 115 milja i širine dve milje u pravcu Crnog mora.
Mizincev je rekao da je u šest luka – Herson, Nikolajev, Černomorsk, Očakov, Odesa i Južni blokirano 70 stranih brodova iz 16 država i dalje je blokirano. Prema njegovim navodima, zbog opasnosti od ukrajinskih mina brodovi ne mogu da isplove.
Zapadne zemlje tvrde da ruska vojska blokira ukrajinske luke i da zbog toga brodovi koji prevoze žitarice ne mogu da isplove, dok Moskva, s druge strane, navodi da su luke minirane i da postoji opasnost za brodove.
21.53 – Zelenski: Ukidanje bezviznog režima za građane Rusije
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski naredio je danas ukidanje bezviznog režima za ruske građane, navodeći potrebu da se poboljša bezbednost granica nakon ruske invazije.
Ruskim građanima do sada je bilo dozvoljeno da posećuju susednu Ukrajinu bez viza.
U nalogu objavljenom na predsedničkom sajtu, Zelenski je rekao da podržava peticiju koju je podneo jedan građanin u kojoj traži da se ova praksa prekine.
– U pozadini sveobuhvatne ruske agresije, ovo pitanje se nametnulo kao važno i vitalno. Podržavam potrebu da se pojača kontrola ulaska ruskih državljana – rekao je Zelenski i dodao da je poslao pismo premijeru Denisu Šmihalu u kojem mu nalaže da se posveti ovom pitanju.
Predsednik Rusije Vladimir Putin početkom prošlog meseca potpisao je dekret kojim se uvode vizna ograničenja za građane zemalja koje Moskva smatra neprijateljskim, uključujući Ukrajinu.
21.08 – Rekordan broj sajber napada na ruski finansijski sektor
Banka Rusije objavila je da je u martu ove godine evidentiran rekordan broj sajber napada na ruski finansijski sektor, izjavio je danas zamenik guvernera Banke Rusije German Zubarev.
– Nažalost, obim i porast sajber napada je veliki i značajan. Od februara se broj napada na finansijske institucije povećao i do 20 puta. U martu ove godine je bilo preko 370 napada, dok ih je u martu prošle godine bilo manje od 30 – rekao je Zubarev.
Prema njegovim rečima, ruski regulator pokreće seriju sajber vežbi.
– Pokrenućemo novu seriju sajber vežbi i hoćemo da modernizujemo scenarije napada. Koristićemo scenarije pravih sajber napada sa kojima se trenutno suočavaju finansijske organizacije – rekao je Zubarev.
20.17 – Kadirov: Ruska vojska usla u Lisicansk, na ulazu u Severodonjeck
Lider ruske republike Čečenije Ramzan Kadirov izjavio je danas da su ruske snage ušle u Lisičansk i da su na ulazu u Severodonjeck, u Luganskoj oblasti, na istoku Ukrajine.
Kadirov je u poruci na Telegramu rekao da ukrajinske snage trpe gubitke i da su u panici.
– To se uvek dešava ako čovek nije u pravu ili ako država nije u pravu – dodao je Kadirov.
20.01 – Rusija žali zbog neprijateljske linije Hrvatske i Slovenije
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je, povodom 30 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Ruske Federacije i Hrvatske i Slovenije, da žali što su te dve zemlje poslednjih meseci odlučile da zauzmu, kako je navedeno, “neprijateljsku liniju” prema Moskvi.
U saopštenju objavljenom na sajtu ruskog ministarstva navedeno je da su se rusko-hrvatske veze tokom tri decenije odlikovale pozitivnom dinamikom i razvojem saradnje u nizu oblasti – trgovini, ekonomiji i investicijama.
– Za žaljenje je što su hrvatske vlasti poslednjih meseci odlučile da zauzmu izrazito neprijateljsku liniju prema Rusiji, koja je u oštroj suprotnosti sa dostignutim kvalitetom naših bilateralnih veza, uništava njihovo tkivo i nanosi ozbiljnu štetu interesima naroda dve zemlje – ističe rusko ministastvo i dodaje da su na udaru sva pozitivna dostignuća iz prošlosti.
Ruski MSP izražava uverenje da su takvi destruktivni pristupi beskorisni i pogubni, kao i da će prevladati zdrav razum i da će se Hrvatska vratiti na put konstruktivnog dijaloga i obostrano korisne saradnje.
Kada je reč o Sloveniji, ističe se da je Rusija uvek visoko cenila uzajamno razumevanje sa Slovenijom, uprkos razlikama u pristupu nizu međunarodnih problema.
Rusko ministarstvo navodi da je odlika rusko-slovenačkih odnosa bila želja da se uzajamno uvaže interesi i da su dve zemlje razvijale političku, trgovinsko-ekonomsku i humanitarnu saradnju.
Ruski MSP podseća da je 2021. godine na inicijativu Ljubljane uspostavljen Dan rusko-slovenačkog prijateljstva.
– Utoliko su više razočaravajući i žalosni neopravdani neprijateljski koraci, koje je slovenačka vlada preduzela poslednjih meseci, usmereni na razaranje bilateralnih veza suprotnih istorijskoj logici njihovog razvoja – ističe rusko ministarstvo.
Izražava se i uverenje da će takva politika slovenačkih vlasti, koja je, prema oceni Moskve, suprotna dubokim interesima dva prijateljska naroda, na kraju ustupiti mesto uravnoteženoj liniji, prirodnoj za rusko-slovenačke odnose.
19.19 – Rusija: Izvođenje odgovornih pred lice pravde pitanje vremena
Izvođenje ukrajinskih vojnih lica i nacionalista pred lice pravde za zločine koje su počinili pitanje je vremena, izjavio je danas ruski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja na sednici Saveta bezbednosti.
– Specijalna operacija je bacila svetlost na to koliko je cinična i kriminalna vlast u Kijevu, njeni predstavnici i oružane snage, a posebno nacionalističke grupe. Rusija i nevladine organizacije pažljivo beleže sve zločine Kijeva, a izvođenje odgovornih pred lice pravde je pitanje vremena – poručio je ambasador Rusije u UN.
19.09 – Izbeglice iz Ukrajine moraju da napuste bugarske hotele
Desetine hiljada ukrajinskih izbeglica koje su našle sklonište u bugarskim odmaralištima na Crnom moru moraće do 1. juna da ih napuste zbog smanjenja vladinih subvencija i početka letnje sezone odmora.
Nakon što je Rusija izvršila invaziju 24. februara, a Ukrajinci počeli da beže iz zemlje, Bugarska je kao i mnoge druge zemlje centralne i istočne Evrope odlučila da im pomogne, prihvati ih i obezbedi smeštaj.
Bugarska nema granicu sa Ukrajinom i izbeglice su morale da doputuju preko Rumunije.
Od 97.000 izbeglica iz Ukrajine koje se sada nalaze u Bugarskoj oko 60.000 uglavnom žena i dece smešteno je u odmaralištima, a bugarska država im obezbeđuje dnevno 40 leva (22 dolara) po osobi.
18.45 – Kapetanu ruske vojske 13 godina zatvora za veleizdaju
Južni okružni vojni sud Rusije osudio je kapetana ruskih oružanih snaga Ruslana Artikova na 13 godina strogog zatvora, proglasivši ga krivim za veleizdaju u saradnja sa vojnim obaveštajcem Ukrajine Aljonom Katkalom, izjavila je danas portparolka suda i potvrdila da je ruskom oficiru oduzet vojni čin.
Ona je naglasila da je slučaj vođen iza zatvorenih vrata zbog poverljivosti dokumentacije koja je korišćena.
Izvor TAS S-a u sudu potvrdio je da je tužilaštvo tražilo 13,5 godina zatvora za okrivljenog koji ima pravo žalbe.
18.13 – Ukrajina smanjuje potrošnju gasa na nivo svoje proizvodnje
Ukrajina namerava da smanji potrošnju gasa na nivo sopstvene proizvodnje, izjavio je danas ukrajinski ministar energetike Herman Galuščenko.
Galuščenko je u razgovoru sa zvaničnicima Američke agencije za međunarodni razvoj – USAID, najavio da će Ukrajina preći na energiju bez ugljenika, uz pomoć USAID-a kroz pripremu novih projekata za jačanje energetskog sektora.
Ranije je Ministarstvo energetike Ukrajine saopštilo da je do 26. januara ove godine u Ukrajini proizvedeno 1387,025 miliona kubnih metara gasa.
17.51 – Robles i Volas: Uticaj Rusije u Africi pretnja za NATO
Sve veći uticaj i aktivnosti Rusije u Africi u kombinaciji sa invazijom na Ukrajinu, predstavlja “zabrinjavajuću” pretnju bezbednosti zemalja članica NATO i severnoatlantska vojna alijansa moraće da se pozabavi tim problemom, saglasili su se danas ministri odbrane Španije i Velike Britanije.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare u Madridu sa britanskim kolegom Benom Volasom, ministarka odbrane Španije Margarita Robles rekla je da je proširenje operacija ruske države i ruskih privatnih bezbednosnih kompanija, kao što je Vagner grupa u zemljama poput Malija i Libije, “veoma jasno” i optužila ih za podsticanje organizovanog kriminala i terorizma.
– NATO ne može ostati ravnodušan u takvoj situaciji – dodala je ona.
Ministar Volas, koji je doputovao u Madrid na bilateralni sastanak uoči predstojećeg samita NATO krajem juna, rekao je da bi rastuća nestabilnost u kombinaciji sa glađu u Africi mogla značajno uticati na Evropu.
– Ako – Rusija, može da koristi migrantske tokove kao oružje na jednom kraju Evrope, sigurno ih može koristiti i na drugom – rekao je Volas, misleći na navode zapadnih vlada da je u prošlogodišnjoj graničnoj izbegličkoj krizi Rusija podržala svoju saveznicu Belorusiju da ohrabruje hiljade izbeglica koji beže iz ratom pogođenih područja u svetu da pređu u Poljsku u znak odmazde za sankcije koje je Belorusiji uvela EU.
17.11 – Francuski trgovinski lanac Ošan ne odustaje od poslovanja u Rusiji
Francuski maloprodajni lanac Ošan ne planira da menja strategiju u Rusiji ili strukturu svog poslovanja u toj zemlji, saopštila je danas ruska podružnica te privatne kompanije.
Sopštenje kompanije Ošan Rusija usledilo je kao odogovr na zahtev Rojtersa za komentarom nakon izveštaja pojedinih ruskih medija u kojima je nagovešteno da bi Francuzi mogli da ustupe kontrolu nad poslovanjem na ruskom tržištu trećoj strani.
Ošan, koji ima oko 30.000 zaposlenih, 231 prodavnicu i onlajn poslovanje u Rusiji, jedna je od retkih zapadnih kompanija koja nastavlja da radi u toj zemlji nakon ruskog napada na Ukrajinu.
– Glavna misija Ošan Ritejla Rusija je da obezbedi stanovništvu kvalitetne proizvode po pristupačnim cenama. Za sada, Ošan ne planira nikakve promene u svojoj strategiji niti u organizaciji kompanije u celini – navodi se u saopštenju.
Pre izbijanja sukoba u Ukrajini, Ošan je planirao da uloži više od 20 milijardi rubalja (340 miliona dolara) u razvoj digitalnih usluga u Rusiji do 2024, kako bi podstakao prodaju na internetu u uslovima zaoštravanja konkurentske utakmice s rivalima.
Ošan je još krajem marta objavio da namerava da sačuva prisustvo u Rusiji, što je navelo Ukrajinu da pozove potrošače na bojkot tog trgovinskog lanca.
16.58 – Sijarto: Nastavićemo da pomažemo Ukrajini
Mađarska će nastaviti da pomaže Ukrajini, rekao je danas ministar spoljnih poslova Peter Sijarto reagujući na izjavu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog koji je kritikovao Budimpeštu zbog odbijanja da podrži embargo na rusku naftu.
Ako sve što je Zelenski rekao u Davosu znači “hvala Mađarima zbog prihvatanja više od 750.000 izbeglica, hvala što se brinete o njima i dajete im posao, hvala što lečite 130 ukrajinske dece i pružate bolničku negu ranjenim ukrajinskim vojnicima, stipendirate hiljadu mladih Ukrajinaca, onda je naš odgovor: bilo nam je zadovoljstvo i nastavićemo da pomažemo”, napisao je Sijarto na Fejsbuku.
Sijarto je podsetio da je Mađarska spremna da obnovi jednu školu i obdanište u Ukrajini kao i da organizuje smeštaj interno raseljenih.
16.40 – Švajcarska pleni imovinu saradnika bivšeg predsednika Ukrajine
Švajcarska vlada je saopštila danas da planira da zapleni imovinu vrednu više od 100 miliona švajcarskih franaka (104 miliona dolara) od jednog saradniku bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, koji je smenjen 2014. godine.
Postupak se odnosi na imovinu Jurija Ivanjuščenka i njegove porodice, koja je zamrznuta nakon ukrajinske revolucije 2014. godine, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da taj potez nije povezan sa sankcijama koje je Švajcarska uvela ove godine Rusima.
16.24 – Kuleba: Rusija pokušava da uceni svet
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba optužio je danas Rusiju da pokušava da uceni svet time što govori da je spremna da deblokira luke na Crnom moru, ako joj se ukinu sankcije.
Kuleba je na Tviteru naveo da bi svi koji razmišljaju da prihvate “ovu igru” trebalo da prvo posete “grobove ubijene ukrajinske dece i razgovaraju sa njihovim roditeljima”.
Ranije danas, zamenik šefa ruske diplomatije Andrej Rudenko rekao je da je Rusija spremna da obezbedi humanitarni koridor za brodove koji prevoze hranu iz Ukrajine, u zamenu za ukidanje sankcija.
Ukrajinske luke na Crnom moru blokirane su otkako je Rusija započela napad na Ukrajinu 24. februara, a više od 20 miliona tona žitarica zaglavljeno je u silosima u Ukrajini.
16.24 – Siluanov: Rusija će servisirati spoljni dug u rubljama
Rusija će servisirati svoj spoljni dug u rubljama, koje se kasnije mogu konvertovati u originalnu valutu u kojoj je emitovana evroobveznica, saopštilo je danas rusko Ministarstvo finansija, povodom isticanja dozovole SAD koja je omogućavala Moskvi otplatu njenog duga prema američkim poveriocima.
Ministarstvo finansija SAD je odlučilo da ne produži tu dozvolu o izuzeću koja je istekla danas u 12:01 časova po istočnoameričkom vremenu, čime je blokiralo Rusiju da plaća kamate i dospele obaveze državnom dugu američkim subjektima.
Rusko Ministarsvo finansija je navelo u saopštenju da “ova odluka prvenstveno narušava prava stranih ulagača u ruske dužničke instrumente i podriva poverenje u zapadnu finansijsku infrastrukturu”.
– Trenutna situacija nema ništa zajedničko sa situacijom – kašnjenja plaćanja, iz 1918. godine kada je Rusiji nedostajalo sredstava da servisira svoje dugove. Danas postoji i novac i dobra volja da se plaća – poručio je ministar finansija Anton Siluanov u saopštenju.
Rusija je prošle nedelje ubrzano isplatila dve njene međunarodne obveznice – jednu denominovanu u evrima i drugu u dolarima – pre datuma dospeća 27. maja, kako bi predupredila isticanje američke dozvole za plaćanja.
Po osnovu emitovanih međunarodnih obveznica Rusiji dospevaju pre kraja ove godine obaveze u vrednosti od skoro 2,0 milijarde dolara.
Ministarstvo finansija je danas ponovilo da će nastaviti da servisira svoje spoljne obaveze, ali u rubljama, koje kasnije mogu da se konvertuju preko Nacionalne depozitarne agencije za poravnanja – NSD, u originalnu valutu emisije obveznica.
Moskva je privremeno zabranila stranim investitorima iz zemalja koje podržavaju sankcije protiv nje da prodaju imovinu koju drže u Rusiji i da im se isplaćuju kuponi na ime obveznica denominovanih u rubljama – dok sankcije ne budu ukinute.
Isplata tih kupona se izvršava na posebne račune tipa C u NSD-u i sredstva se tamo čuvaju do ukidanja sankcija Zapada i protivmera Moskve.
16.23 – Putin posetio ranjene ruske vojnike u bolnici u Moskvi
Ruski predsednik Vladimir Putin obišao je danas u vojnoj bolnici u Moskvi vojnike koji su ranjeni tokom specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Putin je ranjene vojnike posetio u pratnji ministra odbrane Sergeja Šojgua i lično razgovarao sa ranjenim vojnicima.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je ranije da se Putin uvek interesovao za stanje ranjenih a da mu raspored sada omogućava da lično ode i poseti ih.
15.57 – U Hersonu i Zaporožju prvi zahtevi za rusko drzavljanstvo
U Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti počelo je formiranje centara za izdavanje ruskih pasoša po pojednostavljenoj proceduri, a prvi građani već su se prijavili.
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ranije danas dekret kojim se pojednostavljuje proces izdavanja ruskog državljanstva žiteljima ukrajinskih oblasti Hersona i Zaporožja.
– Zaporoška oblast je počela pripreme za izdavanje ruskih pasoša, preciziraju se spiskovi ljudi, priprema se infrastruktura i zaposleni za izdavanje dokumenata – izjavio je za RIA Novosti član glavnog saveta vojno-civilne administracije regiona Vladimir Rogov.
On očekuje da će prvi pasoši biti izdati već narednih dana.
Takođe regionalnoj administraciji u Hersonu već su podneti prvi zahtevi za rusko državljanstvo.
– Mnogi žitelji našeg regiona čekali su ovu priliku, postavljali pitanja, civilno-vojnoj administraciji su već podneti prvi zahtevi – rekao je načelnik Vladimir Saldo.
15.38 – Heger: Ako Ukrajina padne sledeća je Slovačka
Slovački premijer Eduard Heger upozorio je danas da je budućnost njegove zemlje ugrožena ako Rusija pobedi u sukobu u Ukajini.
– Ako Ukrajina padne, Slovačka je sledeća. Oni – Ukrajina, moraju da pobede – rekao je Heger na panelu u okviru Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.
Heger je kritikovao članice EU zbog prevelikog oslanjanja na ruske energente. On je pozvao evropske lidere da ne kompromituju svoje principe u odnosu sa Rusijom.
– Predugo trgujemo svojim vrednostima za jeftin gas i naftu. Kompromisi sa Putinom izazvali su rat u Ukrajini. Agresivni rat u kojem ljudi ginu – rekao je Heger.
Ukrajinci, kako je kazao, “prolivaju svoj krv za naše vrednosti, tako da mi ne moramo”.
Heger je pozvao EU da radi sa Ukrajinom i Zapadnim Balkanom kako bi ispunili “standardizovana pravila kako bi mogli da pristupe EU”.
15.27 – Mišel uveren da ce sankcije Rusiji biti rešene do 30. maja
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je danas da je uveren da će se sva pitanja u vezi sa predloženom zabranom uvoza ruske nafte rešiti do narednog sastanka Saveta 30. maja.
Mišel je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa švedskom premijerkom Magdalenom Anderson u Stokholmu, rekao da će, iako je i dalje uveren da će EU moći da reši sva pitanja, to zahtevati mnogo dijaloga.
– Radimo veoma naporno kako bismo mogli da ostanemo ujedinjeni – naglasio je Mišel.
Mađarski premijer Viktor Orban uputio je ranije pismo Mišelu, u kojem je naveo da na samitu lidera EU naredne nedelje ne bi trebalo da se raspravlja o predloženim novim sankcijama EU, koje uključuju embargo na rusku naftu.
U pismu u koje je Rojters imao uvid, Orban je naveo da nije verovatno da će se do samita lidera EU naći rešenje za predložene sankcije.
On je naglasio da Mađarska nije u mogućnosti da se saglasi sa predloženim sankcijama dok se ne reše sva otvorena pitanja.
15.05 – Zaharova italijanski plan za Ukrajinu nazvala fantazijom
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nazvala je danas fantazijom italijanski mirovni plan za Ukrajinu, koji je prošle nedelje predstavio šef italijanske diplomatije Luiđi Di majo.
– Ne možete jednom rukom snadbevati Ukrajinu oružjem, a drugom smišljati planove za mirno rešavanje situacije – rekla je Zaharova tokom nedeljnog brifinga.
Italijanski ministar spoljnih poslova Luiđi di Majo prošle nedelje je predstavio mirovni plan o Ukrajini od četiri tačke.
One uključuju prekid vatre, neutralnost Ukrajine uz međunarodne garancije i proces pridruživanja EU, saradnju na postizanju bilateralnog sporazuma između Kijeva i Moskve o teritorijalnim pitanjima i potpisivanje novog multilateralnog sporazuma o bezbednosti u Evropi.
Zamenik italijanskog ministra spoljnih poslova Manlio Di Stefano kasnije je potvrdio postojanje mirovnog plana za Ukrajinu koji je podnet UN i rekao da će to zahtevati uključivanje različitih zemalja i organizacija, uključujući EU i same UN.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je juče da Kremlj još nije video predlog Italije za rešavanje sukoba u Ukrajini, ali da se nada da će taj plan biti dostavljen Moskvi diplomatskim kanalima.
14.44 – Italija i Mađarska traze da EU pozove na primirje u Ukrajini
Italija i Mađarska zatražile su od Evropske unije da na samitu EU krajem meseca pozove na primirje u Ukrajini i mirovne pregovore sa Rusijom.
Nacrt završne izjave za samit 30. i 31. maja u koji je Rojters imao uvid, a koji je datiran na 19. maj, navodi da je “EU nepokolebljiva u svojoj posvećenosti da pomogne Ukrajini da ostvari svoje pravo na samoodbranu protiv ruske agresije”. Ne pominju se mirovni pregovori.
Na sastanku ambasadora EU u petak italijanski diplomata predložio je izmene teksta rekavši da bi saopštenje trebalo da sadrži poziv na mirovne pregovore i hitnu obustavu vatre kao prioritete EU, navode izvori koji su prisustvovali sastanku.
Predlog su podržali Mađarska i Kipar koji su među najglasnijim kritičarima novog paketa sankcija EU prema Rusiji.
U poslednjem nacrtu zaključka sa predstojećeg samita kaže se da EU ostaje posvećena jačanju sposobnosti Ukrajini da brani svoj teritorijalni integritet i suverenitet.
14.23 – Ekvinor završio izlazak iz zajedničkih preduzeća u Rusiji
Norveška naftna i gasna kompanija Ekvinor saopštila je danas da je izašla iz svih zajedničkih preduzeća u Rusiji zbog rata u Ukrajini, u skladu s planovima koji su prvi put predstavljeni 27. februara.
– Izlazak iz svih zajedničkih preduzeća je završen u skladu sa sankcijama Norveške i EU uvedenim Rusiji – navodi se u saopštenju.
14:08 – Rusi osnivaju tribunal za borce iz Azovstala
Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije saopštilo je da će biti osnovan tribunal za vojnike iz Azovstala. kako navode “svi koji su počinili ratne zločine će biti kažnjeni”.
13:39 – Šreder: Odbio sam ponudu Gasproma
Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder napisao je na svom LinkedIn profilu da je odbio ponudu Gasproma da se pridruži njegovom nadzornom odboru, što je naizgled u suprotnosti sa najavom ruske gasne kompanije da je bivši kancelar zvanično nominovan za tu funkciju.
– Odbio sam nominaciju za nadzorni odbor Gasproma pre izvesnog vremena – navodi se u objavi Šredera i dodaje da je to i saopštio kompaniji..
Gasprom je u utorak objavio da je Šreder zvanično nominovan za mesto u komitetu.
12:55 – “Slovačka je sledeća”
Slovački premijer izdao je oštro upozorenje tokom panela na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu o budućnosti njegove zemlje ako Rusija pobedi Ukrajinu.
– Ako Ukrajina ne uspe, sledeća je Slovačka – rekao je premijer Eduard Heger drugim liderima EU i poslovnim liderima.
11:20 – Litvanija šalje Ukrajini 20 oklopnih vozila tipa M113
Litvanija će poslati 20 oklopnih vozila američke proizvodnje M113 Ukrajini, kao i vojne kamione i vozila za deminiranje, saopštilo je danas ministarstvo odbrane iz Vilnjusa.
“Koordinisana pomoć od nas i saveznika je odlučujući faktor za ukrajinsku pobedu”, rekao je ministar odbrane Arvidas Anusauskas, preneo je Rojters.
10:42 – Vođa “Azova” živ i zdrav
Denis Prokopenko se nalazi na teritoriji pod kontrolom Rusije, rekla je njegova supruga nakon kratkog telefonskog razgovora. Do prošle nedelje se borio da zadrži ukrajinsku kontrolu nad južnim lučkim gradom Mariupoljom.
10:01 – Probijen front u Lugansku?
Rodiona Mirošnika, samoproglašeni ambasador Luganske Narodne Republike u Rusiji tvrdi da su ruske snage, zajedno sa ruskom vojskom i borcima iz samoproglašene Donjecke Narodne Republike, probili ukrajinsku odbranu u regionu Luganska.
9:36 – Zaporožje ponovo meta napada
Ukrajinski zvaničnici izvestili su o ruskim raketnim napadima na istočno-centralni Dnjepropetrovsk i jugoistočni region Zaporožja u sredu, uzrokujući veliku štetu u gradu Zaporožju.
Ruska vojska je u sredu lansirala četiri krstareće rakete u Zaporožju, navodi se u saopštenju Regionalnog saveta Zaporožja. Jedan projektil je oborila gradska protivvazdušna odbrana.
Zvaničnici prenose da je poginula najmanje jedna osoba poginula, a da su tri povređene, kao i da su oštećene 62 zgrade u stambenim delovima grada.
U odvojenom saopštenju u sredu, Valentin Rezničenko, šef regionalne vojne administracije Dnjepropetrovsk, rekao je da je tokom noći bilo stalnih alarma za vazdušne napade.
– Neprijatelj je jutros ispalio tri projektila na Krivi Rog. Pogođeno je industrijsko preduzeće. Teška su razaranja. Pojašnjavamo informacije o nastradalima – rekao je Rezničenko.
09:33 – Peking: Patroliranje sa Rusijom jača saradnju dve zemlje
Zajedničke patrole kineskog i ruskog vazduhoplovstva žele da povećaju međuvojnu saradnju između dve zemlje, saopštilo je danas kinesko ministarstvo odbrane.
– Ovakve strateške patrole su organizovane da se testira i podigne nivo interakcije između dve zemlje, da se ojača obostrano poverenje i pojača praktična saradnja – ističe kineska strana nakon manevara koji su izvele ruske i kineske vazduhoplovne snage iznad Japanskog mora i Istočnog kineskog mora.
U izjavi se pojašnjava da Kina i Rusija izvode zajedničke patrole ove vrste četvrti put od 2019. godine.
– Akcije nisu usmerene protiv treće strane i nisu povezane sa trenutnom međunarodnom i regionalnom situacijom – dodaje se.
09:02 – Lavov gađan sa Crnog mora
Maksim Kozicki, guverner Lavova u zapadnoj Ukrajini, izveštava da su tokom noći bila dva upozorenja o vazdušnom napadu, uključujući jedno koje je izazvalo „dok je neprijatelj lansirao projektile iz Crnog mora“, ali kaže da se „pretnje nisu ostvarile. U Lavovskoj oblasti je sve mirno.
08:50 – Zelenski ponovio na Davosu da će da pregovara samo sa Putinom
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ponovo je jutros govorio na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Rojters prenosi da je publici ponovio da je voljan da razgovara samo direktno sa Vladimirom Putinom, a ne preko posrednika. On je dodao da ukoliko ruski predsednik „razume realnost” postoji mogućnost da se nađe diplomatski izlaz iz sukoba.
08:25 – Ruska vojska probila ukrajinsku odbranu u Lugansku?
Rodiona Mirošnika, samoproglašeni ambasador Luganske Narodne Republike u Rusiji tvrdi da su ruske snage, zajedno sa ruskom vojskom i borcima iz samoproglašene Donjecke Narodne Republike, probili ukrajinsku odbranu u regionu Luganska.
– Ukrajinska odbrana se ruši. U toku je aktivan juriš na Zolote. Mirovne snage napreduju ka Malorjazancevu, Volčejarovki. Koji deo ukrajinskih vojnih formacija je napustio ova naselja, a koji je ostao, još nije tačno poznato, ali je trend jasno vidljiv – objavio je na Telegramu.
07:41 Do sad izbeglo oko 6,5 miliona ljudi
Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo gotovo 6,5 miliona ljudi.
3,5 miliona u Poljsku
961.000 u Rumuniju
919.000 u Rusiju
644.000 u Mađarsku
471.000 u Moldaviju
442.000 u Slovačku
27.000 u Belorusiju
07:37 Noćno obraćanje Zelenskog
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je upozorio da Moskva pokušava da uništi industrijski region Donbasa usred intenzivnih borbi u istočnom regionu. Ukrajinski predsednik je u noćnom obraćanju u utorak rekao da je „situacija u Donbasu izuzetno teška. Sva preostala snaga ruske armije sada je koncentrisana na ovom regionu”.
07:29 Izlazak iz Mariupolja
Ruska vojska je u 8 sati po moskovskom vremenu, otvorila humanitarni koridor za siguran izlazak stranih brodova iz luke Mariupolj u Crno more, objavio je general-pukovnik Mihail Mizincev.
07:12 EU privremeno ukida carine na ukrajinske proizvode
Savet Evropske unije, koji zastupa 27 zemalja članica, odobrio je ukidanje carina na uvoz robe iz Ukrajine na godinu dana kako bi se pomoglo privredi te zemlje usled ruske invazije.
BONUS VIDEO:
Samo u nekoj nameštenoj video igrici Heger.