Ako kažemo da je četa ponajmlađih, odabranih hajduka, predvođena harambašom koji je tog leta postavljen za vođu, krenula iz Beograda i upala u Otomansku imperiju poharavši Carigrad, pomislićete da je reč o ratnom izveštaju od pre nekoliko vekova.
Ali, ako napomenemo da je to bilo pre 30 godina, e onda ćete sa setnim, ponosnim osmehom shvatiti da su hajduci Aleksandar Đorđević, Predrag Danilović, Ivo Nakić, Zoran Stevanović, Slaviša Koprivica, Nikola Lončar, Željko Rebrača, Mlađan Šilobad i Vladimir Dragutinović, da je harambaša Željko Obradović i da je reč o najvećem uspehu u istoriji košarkaša Partizana, koji su u Istanbulu 1992, u finalu tadašnjeg Kupa šampiona, pobedili Huventud i pokorili Stari kontinent.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Obradović, koji je kasnije još osam puta podizao pehar, imao je sreću da ga kao budućeg vrsnog stratega prepozna Dragan Kićanović, ali i hrabrost da se upusti u avanturu uz podršku legendarnog profesora Ace Nikolića, koji je mentorski nadgledao sve iz prikrajka.
Da se ne zaboravi – Dragiša Šarić nije igrao u finalu, a tokom sezone u timu su bili i Igor Mihajlovski i Igor Perović. FIBA zbog ratova na prostoru bivše Jugoslavije nije dozvolila da Partizan igra na domaćem terenu (kao ni Cibona ni Slobodna Dalmacija), pa su crno-beli kao bazu odabrali Španiju, tačnije predgrađe Madrida Fuenlabradu. Tamo su košarkaške „izbeglice” našle drugu kuću, ljude koji su im donosili tortu za rođendan i navijali za njih i protiv tamošnjih klubova, zbog čega ih je napadala cela Španija.
Od osam domaćih utakmica pre fajnal-fora, crno-beli su samo jednu odigrali u Beogradu, pobedivši italijanski Knor u četvrtfinalu. Pre toga, u grupi su padali holandski Komodor, belgijski Rasing, italijanski Filips, Huventud, Bajer i Aris – samo je Estudijantes slavio oba puta. Bilo je poraza, ali pobeda je bilo više – zato je i došao zasluženi put u Istanbul.
A tamo, „autsajderi” su pokazali da boj ne bije svetlo oružje, već boj bije srce u junaka, pa su u polufinalu treći put u sezoni srušili Filips (82:75), a u finalu Huventud (71:70). I na kraju, da, Đorđevićeva trojka. Nema tu mnogo priče – deca se u Srbiji od 16. aprila 1992. rađaju sa genom u DNK koji se zove upravo tako.
Piše: Vojin Jovanović
Bonus video:
Komentari (0)