U susret Kupu Radivoja Koraća, koji se od ovog četvrtka do nedelje igra u Nišu, bili smo u gostima predsednika KK Partizana Ostoje Mijailovića.
On se u iskrenoj ispovesti za Objektiv osvrnuo na mnoge goruće i aktuelne teme, ali je imao i nekoliko veoma snažnih poruka za, kako on kaže, “gradskog rivala”.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Šta očekujete od Kupa Radivoja Koraća?
– Otkada sam ja u klubu, u prethodna četiri navrata, Partizan je osvojio tri trofeja. To je prvi trofej u sezoni, on dosta znači ekipi kao što je naša, mlada, da podignu igru na viši nivo i uz veliku energiju nastave dalje. Grad Niš je uvek bio dobar domaćin, uvek je Kup organizovan na kvalitetan način, gde je bezbednost uvek bila na prvom mestu. Bilo je dobro navijanje, sama hala u Nišu ima određene draži i čari kad se naša publika okupi tamo. Atmosfera bude fenomenalna, a ti dani Kupa su veliki praznik košarke i važna stvar za jug naše zemlje.
Put do Žučkove levice vas vodi od Borca iz Zemuna, preko FMP-a do Zvezde… Svi nažalost razmišljaju i o mogućim tenzijama i bezbednosnim problemima…
– Tenzije uvek dolaze od jedne te iste kuhinje, siguran sam da će ih biti, već su krenule pre nekoliko dana. Što se tiče samog finala sa našim gradskim rivalom, ne bih preskakao ni FMP, ni Borac, ni Megu. Pre nekoliko dana smo imali utakmicu u Železniku protiv FMP, jako tešku do samog kraja, bilo je dosta tenzija u samoj dvorani, od strane njihove publike, koja je bila jednostrana. Klub iz Železnika već godinama brani našim navijačima da dođu u njegovu dvoranu, što nije korektno, jer mi nikome nikad nismo to branili. Na jedan specifičan način, ta atmosfera u Železniku bila je porodična atmosfera.
Poslednji put kad smo pričali Partizan je bio u drugačijoj situaciji. Kako sada, s ove distance, možete da se osvrnete na sve što se događalo u doba koronavirusa?
– Ove četiri i po godine put je bio zaista težak, klub je bio u teškoj situaciji, sigurno najtežoj od osnivanja, kako rezultatski, tako finansijski, nije postojala struktura. Težak je bio put. Najveći udarac u ove četiri godine bila je korona, ali smo mi to doživeli kao jednu ružnu prošlost. Podignete klub na viši nivo, a onda se desi korona i uništi sve što smo imali. Danas posledice koje imamo, koje rešavamo i plaćamo su posledice korone. Jednostavno, ona ne može da bude alibi, niti je više spominjemo, to što smo doživeli je udarac za klub, udarac za ljude koji rade u njemu. Mi ne tražimo alibi, već način, to sam naučio i u biznisu. U životu umesto da tražite razlog zašto nešto ne možete da uradite, nađite način i uradite to.
Kad su u pitanju slučajevi za BAT, kakva je tu situacija u ovom momentu?
– O ciframa nikad nisam imao problem da govorim. Ponosan sam što Partizan ima isti grb od 1945. godine. Nije menjao pravnu formu, nije se krio iza tuđih grbova, nije koristio pravne prozore za performans da izbegne plaćanje bilo kojim poveriocima. Od 3.400.000 evra duga koje sam zatekao prema stručnom štabu i igračima izmirili smo sve osim 600.000 evra koji su sad u planu reprograma. Nastao je jedan novi dug posledicom korone koji je to nešto uvećao, ali da nije bilo korone, što se tiče potraživanja od igrača i ljudi koji su radili u stručnim štabovima, on bi bio nula. Imamo plan i za to što je bilo prethodno, iz 2017, što ćemo rešiti za godinu dana, a imamo plan i za te nove presude koje su posledica korone. Imali smo specifičnu situaciju, Trinkijeri je potpisao dugoročni ugovor da bi to garantovalo momcima iz ekipe da će on biti tu kad se uđe u Evroligu. To je imalo smisla u tom trenutku, a kad je on otišao iz kluba, došao je drugi trener, koji je rekao da neke igrače ne želi, a neki od njih su takođe imali dugoročne ugovore. Vi ne možete bez posledica za klub da izađete iz toga, a opet morate da udovoljite treneru. Ako ne bude nekih viših sila, tako da ih nazovem, ovaj klub će biti jedan od zdravijih u Evropi kad su u pitanju finansije.
Do kad se planira da Željko Obradović ostane u Partizanu i kako je iz prve ruke sarađivati sa najboljim trenerom u Evropi? Da li ste razgovarali sa njim o tome?
– On ima ugovor na tri godine, garantovani. Ambicije kluba kad je on došao, njegove i moje, zapravo svih ljudi, su da Partizan bude stalni član Evrolige. Partizan je veliki klub i imati najboljeg trenera dugoročno u klubu, i imati ovakav stručni štab koji se sastoji od ljudi koji su ceo život u košarci. Onda je tu i ekipa gde imate spoj iskustva i najboljih talenata u Evropi, pre svega srpskih. To možete da negujete samo u Evroligi: Dakle, naš primarni cilj je da uđemo u Evroligu i da osvojimo sve trofeje u takmičenjima u kojim učestvujemo. To nije jednostavno uraditi, ali mi se za to borimo, svaki dan vučemo i radimo, i imamo podršku navijača jer su nam velike ambicije. Željkov ostanak u Partizanu je trenutno dugoročan, jer postoji jaka veza između njega i Partizana. Nisu finansije ono što je odredilo njegovo dovođenje, niti za njega, niti za klub. On voli ovaj klub, kad je otišao pre 30 godina nikada ga nije zaboravio i ima jedna interesantna stvar. Tada je Partizanov sponzor bio Sintelon, a on se nikada nije razdvojio od priveska koji je dobio upravo od tog sponzora. Kad sam ga ja upoznao u Istanbulu, upoznao sam ga gde vrti taj privezak, dakle, nikad se nije odvojio od njega. Samo taj detalj, pa i sve ostale stvari, pokazuju kako je iskrena ljubav prema klubu. Takav spoj ne postoji sigurno nigde u Evropi, gde je neko došao u klub koji zaista voli. Partizan je imao Duška Vujoševića, koji je funkcionisao na drugačiji, a sličan način. Zapravo, spoj energije i želje da ne bude sve u novcu čini Partizan posebnim klubom. Partizan nema ambicije da u Evroligi bude 15, 16, 17, jer je veliki klub. Partizan kad je igrao Evroligu, jednom je osvojio, nekoliko puta igrao fajnal-for. Znači, uvek je Partizan bio na vrhu tabele u Evroligi kad se takmičio.
Kao i svaki veliki klub, Partizan je skup za održavanje. Partizan je u prošlosti imao određene novčane probleme, dug koji vas je dočekao bio je otprilike 7.000.000 evra, imali ste i nerešen problem sa Marfin bankom koji ste regulisali. Kakva je sada situacija što se novca tiče?
– Situacija je dosta bolja, sa BAT-ovima se vešto borimo, imamo dogovore i to se manje-više plaća na vreme. Imamo taj poreski dug koji je jedini koji se uvećao. Veliki je, nasleđen je, velike su kamate. Nemamo imovinu koju treba da založimo, da bismo ušli u reprogram. To je jedino što moramo da rešimo u dogovoru sa državom, a imamo neke dogovore kako to može da se reši. Svi ostali dugovi su svedeni na nešto malo više od milion evra. Naši poreski dugovi se u budućnosti verovatno neće uvećavati, već će se smanjivati. Košarkaški klubovi koji nisu vezani za sportska društva i fudbalske klubove, vezani su za rezultate. Kad imate rezultate, lako završite sezonu u plusu, a kad nemate rezultate to bude nešto teže. Mi smo klub koji transparentno posluje, nismo klub koji isplaćuje plate u kešu. Imamo informacije da jedan klub u okviru ABA lige, neću reći koji jer nam nisu poslati dokazi, kad treba da podeli plate, pozove igrače da potpišu sporazum da to što dolazi na račun donira u klub, odriče se svoje plate, a onda novac dobije u koverti. To je poreska utaja, krivično delo. Šta će neki zakon da kaže kad se to bude otkrilo nisam siguran. Ali teško će se završiti dobro. Mi nismo varali s papirima, nismo izbegavali plaćanje poveriocima, ne vršimo nikakve prevare. Sutra koja god kontrola da dođe u Partizan ja lično mogu da stanem iza svega što je rađeno u klubu. Nemamo keš koverte, kao neki koji se onda žale da su im budžeti manji od propisanih pravilima Evrolige. To su priče za malu decu, nemoguće stvari, kako to dokazujete?
Da li da vas pitam iz koje zemlje je taj klub?
– Nemate potrebe, mislim da to znaju svi.
Šta biste imali da poručite navijačima Partizana koji su na poprilično nekulturan način vređali Dalasa Mura?
– Ogradio bih se od toga navijači. Jesu ga vređali, ali je to radilo nekoliko desetina njih. Neprimereno je bilo koga vređati. Velika je dilema kad navijači vređaju sudiju, protivničke igrače, predsednika nekog tima da li postoji jasan razlog za to. Da li neko provocira masu da bi se ona posle ponašala tako? Uvek sam savetovao navijače da ne vređaju, jer taj koji ih provocira govori o sebi, a ne o nama i našim navijačima. Naši navijači su najbolji u Evropi i to ne kažem ja. Drugima je najteže da igraju u Beogradu protiv Partizana. Želim jasno da se zahvalim publici na podršci kroz kupovinu karata. Naši navijači su pojedinačno naš najveći sponzor, najviše prihodujemo od njih, važna su karika u klubu, ali ih sada zaista molim da Kup u Nišu prođe u tonu podrške našoj mladoj ekipi. Kad pogledamo neke utakmice koje smo gubili, gubili smo jer nismo imali pravu podršku navijača. Sve utakmice koje su bile na ivici, a gde smo imali podršku, dobili smo. Kad je ekipa mlada, neverovatno talentovana, podrška daje ozbiljan vetar u leđa. Želim da u Nišu bude što više naših, što bolja podrška, ali korektna i da ne vređamo bilo koga. Slušam ovih dana u medijima svašta na račun Partizana, Željka, naših igrača koje delegati tretiraju kao albanske reprezentativce. To su toliko glupe stvari, a veliko je pitanje da li su to naši navijači koji su ga vređali. Često budu potureni navijači nekih drugih klubova da naprave zabunu. Naši navijači su gospoda za neke druge, ne mogu da kažem da Zvezdini nisu dobri. Oni su na lestvici koja to meri, jedni od najboljih u Evropi, ali nisu košarkaški toliko dobri kao naši. Fudbalski su za respekt, kao mi u košarci, ali ja zaista molim naše da nikoga ne vređaju jer ti ljudi ne zaslužuju da uopšte budu spomenuti. Ne govorim o Zvezdinim navijačima, nego o ljudima koje stalno vređaju. Oni provociraju naše navijače da bi ih vređali, samo da bi rekli da ih je neko vređao. Ta lopta dolazi od njih, ne od nas, naši navijači reaguju kao svaki normalan čovek. Da vam neko priđe u kafani, uvredi vas, morate da zaštitite svoju porodicu, integritet. Nećete da sedite skrštenih ruku da vam neko lupa šamare, onda taj neko ustane, opsuje vas, pa onda vi kažete zašto me vređate. Mi treba da pokažemo da smo veći, da smo brojniji, da podržavamo samo našu ekipu, a ne da se bavimo nekim nebitnim i nevažnim ljudima koji 40 godina unazad vređaju druge da bi oni bili bolji. Ne rade na sebi da na parketu budu bolji, jednostavno daju sebi prostor vređanjem, ponižavanjem, izmišljanjem. Da li je moguće da je nekom osnovna primarna delatnost kompanije koja je na stečaju na APR “skupljanje starog gvožđa, reciklaža i proizvodnja limenki”, a onda neke druge, odnosno mene, nazivaju limarom. Mi nećemo da se trošimo na takve stvari, imamo najboljeg trenera u Evropi, jedan od najmlađih timova u Evrokupu i ABA ligi, više trofeja nego svi oni zajedno i nemamo potrebe da se ponašamo kao oni. Drugačiji smo i tako treba da se ponašamo. Ponavljam ono što sam rekao u vašem prethodnom pitanju. Naši navijači poznaju košarku, nesportsko ponašanje protivnika, sudija, predstavnika kluba. Tim ljudima ne preostaje ništa sem da reaguju na takav način, ali treba da ga zaboravimo. Naši igrači treba da pobede tako što dobijaju podršku naših navijača, a ne drugačije. Ovaj čovek ceo život skreće na sebe pažnju da bi bio žrtva nečeg što je on izazvao. Imali ste pre mesec i po dana derbi sa našim gradskim rivalom. Imali ste kampanju deset dana, fokus na Željku i igračima, pa su imali organizovano navijanje protiv Željka Obradovića, što je najveća sramota. Umesto da uručite poklon najboljem evropskom treneru, vi ga izvređate. I onda naši navijači tog nekoga vređaju, a onda Partizan ispada loš. Ne treba da padamo na kreirane priče tih ljudi koji se ceo život bave glupostima. Proći će i ovo vreme, nemamo mi puno godina, pa ćemo ga zapamtiti, videćete razliku kad se klub s klubom takmiči na sportski način. Znam da možemo dosta bolje nego mnogi drugi, ne zato što smo pametniji, nego zato što puno radimo, što je ovo veliki klub. Imamo publiku koja plati karte, svi ih plate, ne moramo da delimo besplatno za Dan zaljubljenih da bi došli ljudi na utakmici. Nama zaljubljeni plate karte, a neki drugi sve živo rade, a onda protiv Zadra imaju 500 navijača na utakmici. Zašto je to tako? Jer i njihovi navijači prepoznaju plodove njihovog rada. Što niko u Srbiji neće da prizna da je klub zarobljen od strane te porodice, da je u čeljustima te porodice. To je tako, njihovi navijači to prepoznaju. Ja to smem da kažem, ako će neko da me tuži, možemo sutra i u Lozanu da idemo. Ovo je zaista istina. Hoće li neko da mi kaže da nije istina da naš gradski rival trenira u prostorijama FMP, kluba protiv kog se takmiči i gde onda FMP koji je u vlasništvu Zvezdinog predsednika fakturiše ogromne obaveze KK Crvena zvezda koja je pravno lice. Pravi veštačke obaveze da niko drugi ne bi bio predsednik kluba. Onda ja da se takmičim s njim, a moje kompanije su zaista sponzori Partizana ili da kažem da smo mi slični? Pa nismo slični, ja nisam lopov i nikada neću biti. Treba da se predstavljam kao veliki mag košarke, a sve što imam u familiji mi živi od državnog kluba. Moj niti jedan član familije nije zaposlen u Partizanu i neće nikada ni biti, što za druge ne mogu da kažem.
U prošlosti je bilo mnogo problema u vezi organizacije i funkcionksanja ABA lige. Kakva je sada situacija?
– Ispašće da se cela emisija vrti oko jedne te iste stvari. Kamen spoticanja je taj jedan čovek, koji neće da potpiše preregistraciju lige. Ona mora da bude D.O.O, a ne da ima 11, 12 vlasnika. Pozitivna je promena menadžmenta koja se desila pre dve godine, jer ljudi koji sad sede u ABA ligi znaju svoj posao, ljudi od integriteta. Liga treba da ima statut, suvlasnike, odluke Skupštine na koji način ljudi koji vode ligu funkcionišu. Ostali su prozori da je liga neuređena, gde neko može da pravi skandal tri godine zaredom, a da za to niko ne odgovara. To je nemoguće, da srušite ligu koja ima veliku vrednost. Zato ne želi preregistraciju lige. Taj čovek koji ruši sve pred sobom da bi sebi stvorio prednost. Jedini klub koji nije to potpisao je naš gradski rival. Nije kriva Crvena zvezda, kriv je onaj koji je predstavlja. Želim da pohvalim menadžment ABA lige, projektovani budžet je bio sa minusom od 400.000 evra, svi klubovi su se pobunili, a prenešeni dug iz Covid godine je bio isti toliki, a menadžment je doveo dva nova sponzora, pa je liga postala profitabilna 400.000 evra. Pokriven je minus i zarađeno je još toliko. Klubovi treba da prepoznaju da su ljudi koji vode ABA ligu sposobni ljudi i da takvi ljudi mogu da vode bilo koje takmičenje na svetu. Ono što mora da se završi je proces transformacije lige i da ti ljudi imaju garanciju za svaki svoj potez koji naprave kroz neki dokument u kom sve piše. Ostala je još samo ucena našeg gradskog rivala, koji stalno smišlja nove razloge. Prvo je bilo to što nemaju Upravni odbor, ali se nastavilo i kad su ga dobili.
Čime ste do sada najzadovoljniji od svega što ste uradili u Partizanu?
– Kad sam došao 2017. u Humsku 1, ljudi koji su sedeli u klubu su najviše čuvali integritet kluba kroz zaštitu ovog grba. On nije bio dotaknut, pipnut. Čuvali su ga kao kada neka država čuva krunu vladara. Uspeli smo da sačuvemo ugled kluba i još da ga podignemo. Velika je stvar što ovaj klub postoji gotovo 77 godina, nije drugi klub. Ima dobru poziciju u evropskoj košarci, povratkom Željka Obradovića je krunisan naš rad. Svi zajedno smo doživeli transformaciju kad je u pitanju pogled na Partizan. Siguran sam da nedostaje najvažnija karika, a to je da Partizan bude stalni član Evrolige. Kad se to dogodi, bićemo jedan od najpoštovanijih klubova u Evropi. Mogu da garantujem navijačima da ću uvek najkorektnije raditi za klub, neću dozvoliti da bude urušavan, gašen, uvek ću domaćinski poslovati, kako bismo ga ostavili za svoju decu.
Teško je ostati bez kapitena kakav je bio Novica Veličković, kako ste zadovoljni uticajem domaćih igrača u timu koji polako preuzimaju Novicinu ulogu?
– Novica je jedna od važnijih ličnosti u istoriji našeg kluba. Nema tu kopija, nema tu mogućnosti da ga neko zameni. Ono što je on radio za klub, način na koji se on vratio u Partizan, bili su to neki od najtežih trenutaka u kom se Partizan nalazio. Novica je igrao sa razbijenom glavom, oštećenim kukovima, kolenima, zdravljem, ali nikada treneru na terenu nije rekao “ne mogu”. Često smo dobijali utakmice u kojima se on vrati na teren razbijene glave, samo sanirane. Mislim da je on najpožrtvovanija ličnost, stavio je sebe kao žrtvu u klubu zbog nekih utakkmica, zdravlje je stavio na kocku. Njega niko ne može da zameni, ali takođe, naš današnji kapiten Rade Zagorac, veliki partizanovac, ima važnu ulogu. Bez obzira na to kako igra danas, juče, pomogao je pretprošle godine u najvećoj pobedi nad našom najvećom legendom Sašom Đorđevićem. Sale nas je pitao “šta se dogodilo Radetu Zagorcu na toj utakmici”. Dogodio se taj osećaj Partizanove kapitenske trake, zato je Partizan to što jeste.
Kolika je satisfakcija u momentima kad se dovede neki mladi biser poput Tristana Vukčevića? Da li je to pravi način da se apostrofira priča o pravljenju košarkaša od domaćih talenata?
– Nedavno sam govorio o tome da je ovo jedan od najmanjih budžeta sa kojim je Obradović radio poslednjih 25 godina. Bilo je jasno da nećemo imati novac za 12 gotovih igrača, bili smo primorani da uzmemo mlade talente i da ih razvijamo. To je nova stvar u Željkovom poslu koju je ovde prihvatio. Evo, uporedite igru Koprivice s početka sezone i kako igra sada. Dečko koji ima toliko godina zaslužuje da bude ispoštovan na takav ili sličan način. Dolazak Tristana, jednog od najtalentovanijih mladih srpskih igrača, dolazuje da je Partizan sjajna sredina za razvitak talenata. Imate situaciju gde ste u trofejnom klubu, sa sjajnom publikom i najboljim profesorom košarke u Evropi. Neki su se odrekli velikih ugovora jer veruju u razvoj u ovom klubu. Vidite napredak Glasa, koji je došao iz Dinamika, iz KLS, koji parira sad nekim igračima od po nekoliko miliona. Moramo u budućnosti da radimo na tome, naša ideja je da u narednim godinama, kad se vratimo u Evroligu, okosnica budu naši igrači, da ih ne nabrajam sve.
Videli smo spisak crno-belih za Kup na kom se nisu našli Jam Madar i Gregor Glas, a iako važi pravilo da su dozvoljena četiri stranca po ekipi, Obradović će moći da računa na pet, jer je Kevinu Panteru predsednik Crvene zvezde Nebojša Čović pomogao da pre tačno dve godine dobije srpski pasoš upravo zbog nastupa u Čairu.
– Pravilnik je da četiri strana igrača mogu da nastupaju, naš nijedan neće dobiti pasoš, ali mi imamo Pantera, koji ga već ima. Nije ga dobio od Partizana, želim da se zahvalim našem gradskom rivalu što mu je to omogućio. Omogućili su mu da igra kao srpski igrač. Učinili su nam veliku uslugu i mislim da će Panter biti jedan od ključnih igrača koji će praviti razliku. Mi to nismo radili previše u prošlosti, ali eto, tako se desilo i još jednom se zahvaljujem gradskom rivalu.
Da li je Matijas Lesor spreman na ono što ga očekuje u nedelju?
– Zreo je igrač, ima neverovatnu energiju, odgovara mu podrška naše publike. Temperamentan je mladić, prijaće mu i navijanje protivničke publike. On je u Partizan došao i rekao da mu više odgovara navijanje naše publike nego neke druge.
Piše: Aleksa Radosavljević
Ovu, ali i ostale interesantne teme i priče možete da pronađete u našem štampanom izdanju za četvrtak, 17. februar.
Bonus video:
Komentari (0)