Poslednja predsednička debata pred izbore 3. novembra između aktuelnog šefa Bele kuće Donalda Trampa i njegovog rivala iz redova Demokrata Džoa Bajdena vodila se na manje više iste teme kao i prethodna, ali ono što je ponovo izostalo, doduše po planu, je ozbiljnija rasprava o spoljnoj politici. Možda to obojici odgovara jer bi i jedan i drugi morali da brane svoje intervencije i ratove pred američkim narodom koji je, sudeći po anketama, protiv njih.
Ovo je veliki kontrast u poređenju sa debatom između Trampa i Hilari Klinton kada je sadašnji predsednik žestoko kritikovao njenu ratobornu politiku koju je itekako sprovodila sa pozicije državnog sekretara.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
“Naćićete se u Trećem svetskom ratu zbog Sirije ako slušate Hilari“, upozoravao je tada “miroljubivi” Tramp birače. Međutim njegovu antiratnu poziciju brzo je “pojela močvara”, to jest “duboka država” na koju je sam upozoravao.
Približavanje lideru Severne Koreje Kim Džong Unu, koje je Bajden sinoć poredio sa udovoljavanjem Hitleru, završilo se propalim pregovorima u Hanoju prošle godine, kada je Trampov tadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton ponudio “libijski scenario” Pjongjangu. Politika prema ratu u Siriji, zbog koje je osuđivao Hilari, rezultirala je raketiranjem položaja sirijske armije i okupacijom dela teritorije ove zemlje kojoj se ne nazire kraj.
“Prijateljstvo” sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom pretvorilo se u dokazivanje oštrog i ratobornog stava prema Moskvi nakon neprestanih optužbi medija naklonjenih Demokratama za zaveru sa Rusijom i krađu izbora 2016. Tramp je čak naredio ubistvo generala Revolucionarne garde Irana Kasima Sulejmanija, nakon čega je Teheran odgovorio raketnim napadom na američke baze u Iraku. Povlačenje američkih trupa iz Avganistana, koje je obećavao tokom kampanje završilo se na obećanju za sledeći mandat, pa je teško nadati se skorom završetku rata koji traje skoro 20 godina.
Ipak, verovatno najkrvaviji trag koji je Trampova administracija ostavila je vojna podrška agresiji Saudijske Aarbije na Jemen u kojoj je nastradalo više od 100 hiljada ljudi, a od gladi umrlo više od 85 hiljada dece. Neverovatno je i da je posle kampanje dronovima protiv Alkaide u toj zemlji, koju je započeo Barak Obama, Tramp udario na snage Huta koje su se borile protiv ove terorističke organizacije.
Bez obzira na spoljnu politiku koja definitivno nije pasivna, Tramp se tokom celog mandata nalazio na udaru neokonzervativnih kritičara i pojedinih medija zbog “popustljivosti” prema Iranu i Rusiji, a za bivšeg savetnika Boltona, kog je lično postavio je rekao:
“Da sam njega slušao sada bismo bili u Šestom svetskom ratu”
Ipak, jedini hvalospevi koje je američki predsednik dobio od velikih “mejnstrim” medija, izuzev Foksa, usledili su nakon raketnog udara na Siriju pre dve godine.
“Vidimo ove prelepe noćne slike sa paluba dva broda Američke mornarice na istoku Mediterana” U iskušenju sam da citiram velikog Lenarda Koena: Vodi me lepota našeg oružja. I stvarno su u pitanju prelepe slike ovog opakog oružja a kratkom letu do aerodroma. Šta su pogodili?” završio je pitanjem svoje divljenje “tomahavcima” voditelj MSNBC-a Brajan Vilijams čim su objavljeni snimci napada.
Koliko god možda na osnovu izveštavanja medija može da stekne utisak da američki narod priželjkuje rat, istraživanje javnog mnjenja YouGov Instituta Čarls Kouk ovog leta govori da 74 procenata Amerikanaca želi da se povuku trupe iz Iraka, a 76 odsto iz Avganistana. Upadljivo je da čak i veterani, njih 73 procenata, žele da okončaju ove ratove.
Krvoločna politika Džoa Bajdena
Trampov pritivkandidat Džo Bajden ima još gori “dosije” kada je u pitanju spoljna politika. Svi smo zapamtili njegovu ulogu u ratovima devedesetih na ovim prostorima i razjareno antosrpske stavove.
Bajden se ponosi ANTISRPSKOM politikom devedesetih, pogledajte šta je objavio na IJEKAVICI (FOTO)
“Sugerisao sam da bombardujemo Beograd. Sugerisao da pošaljemo američke pilote i srušimo sve mostove na Drini. Sugerisao sam vrlo specifične vojne akcije. Dve hiljade ljudi je ubijeno od tada do naše reakcije”, rekao je Bajden objašnjavajući zašto Amerika treba da kopnenim trupama napadne SRJ, okupira Beograd, tamo obavi javna suđenja za “ratne zločince” i razbije “mit o Srbima kao žrtvama”. Čak je i pričao kako Jugoslavija zaslužuje tretman Nemačke i Japana posle Drugog svetskog rata.
Who remembers Joe Biden wanting to bomb Serbia? pic.twitter.com/s4ZRIEyEF2
— Historic.ly (@historic_ly) May 8, 2020
Na dugom spisku intervencija za koje je zdušno lobirao bivši potpredsednik Džo Bajden se, pored NATO agresije, našao i rat u Iraku, koji je vodio republikanac Džordž Buš mlađi, rat u Libiji, bombardovanje Alkaide u Jemenu dronovima, nastavak okupacije Afganistana za vreme Obame, kao i vazdušni udar na Siriju, koji se i pored njegovog zalaganja tada nije ostvario. Sve ove ostvarene i neostvarene pretnje koštale su života stotine hiljada civila, žrtve gladi i osiromašenog uranijuma teško je prebrojati, a u Libiji je ponovo uspostavljeno robovlasništvo, gde se ljudi u kavezima prodaju za par stotina dolara.
“Ne verujem da srljamo u rat. Mislim da je to marš ka miru i bezbednosti i da će neuspeh da obezbedimo ubedljivu podršku ovoj rezoluciji verovatno povećati šanse da se rat desi”, rekao je Bajden nekoliko dana pred glasanje za rezoluciju u Kongresu 2002. kojom je Buš dobio podršku za napad na Irak.
Da li je Bajden stvarno dementan? Pitali smo stručnjaka ima li istine iza PRLJAVE KAMPANJE u SAD
Jedina antiratna zalaganja Džoa Bajdena bila su kada je glasao protiv prvog Zalivskog rata i kada se za vreme Trampovog mandata zalagao za obustavu pomoći Saudijskoj Arabiji zbog humanitarne katastrofe u Jemenu.
Mediji krivi za ratove?
Pred svaki od tih sukoba vodila se snažna proratna kampanja u medijima, bez obzira da li su na vlasti demokrate ili republikanci, a razni vojni eksperti pričali su o brzim pobedama protiv “terorista” ili “diktatora”. Ispostavilo se da pobede nad Talibanima u Avganistanu nema već 20 godina, a da američkom interesu ne odgovaraju ni oni koje su podržali u borbi protiv “diktatora”.To je bio slučaj i sa šiitskom vladom u Bagdadu, koja se previše približila Teheranu, i sa libijskim generalom Kalifom Haftarom koji uz pomoć bivših Gadafijevih snaga vodi rat protiv vlasti u Tripoliju.
Bez obzira na prividne neuspehe i manjak rezultata, američke vojne avanture tek ponekad budu kritikovane od strane vodećih medija u zemlji i to tek kada je kasno zaustaviti ih ili kada je prošlo dovoljno vremena da priča više nije zanimljiva javnosti.
Prema mišljenju stručnjaka za odbranu i međunarodne odnose sa Instituta Kejto Teda Galena Karpentera Trampove optužbe da mediji izazivaju ratove jeste preterana ali nije potpuno bez osnova.
“Neodgovorno izveštavanje je bez sumnje pojačalo naklonost javnog mnjenja prema nepreporučljivim ratovima u prošlosti i moglo bi to da ponovi u budućnosti. Glasno neprijateljstvo mejnstrim medija prema Rusiji guraju SAD prema sve tvrđoj politici koja se graniči sa drugim Hladnim ratom. Prvi je nekoliko puta umalo eskalirao u otvoreni sukob. Mediji treba da budu duplo oprezniji kada se zalažu za politiku koja bi izložila Ameriku sličnoj opasnosti. Tramp nije u pravu kada naziva medije neprijateljima naroda, ali su oni i dalje moćna institucija koja nije uvek odgovorno koristila svoj uticaj kada su u pitanju rat i mir”, napisao je Karpenter.
Piše: Nenad Miranović
Komentari (0)