Američko kanadski carinski rat vrhunac je turbulentnih odnosa dveju zemalja od početka drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa.
Nakon što su trodnevni pregovori u Vašingtonu propali, Sjedinjene Države uvele su carine od 50 odsto na kanadsku robu vrednu oko 20 milijardi dolara – od hokejaških palica i građevinskog materijala do žestokih pića i tekstila, piše Index.hr.
Reč je o presedanu jer je Vašington prvi put u 80 godina posegnuo za članom 338 Zakona o carinama iz 1930. godine, odnosno odredbom koja predsedniku omogućava uvođenje carina kada utvrdi da druga država diskriminiše američku trgovinu.
Za razliku od dosadašnjih mera, ove se ne mogu zaobići ni robom koja je usklađena sa sporazumom o slobodnoj trgovini CUSMA (naslednikom NAFTA-e), što je dosad bio svojevrsni sigurnosni ventil za kanadske izvoznike.
Kanada u ratu
Kanadski premijer Mark Karni odgovorio je oštro. Nove carine nazvao je „pogrešnom procenom“, okrivivši za slom pregovora „neekonomske“ i „nepravedne“ zahteve Trampove administracije, i najavio da će Kanada od 8. septembra uzvratiti „dolar za dolar“.
Protivmere će obuhvatiti čelik, mlečne proizvode, kućne aparate, poljoprivrednu opremu, celulozu, papir i elektroniku. Na pitanje novinara da li je ovo trgovinski rat, Karni je bio nedvosmislen: „U ratu ste kada vas napadnu. Mi smo napadnuti.“
Otišao je i korak dalje, ocenivši da su nove carine osmišljene da povrede i podele Kanadu, dok je Beloj kući poručio da SAD ekonomsku integraciju dve zemlje koriste kao oružje.
Da bi se razumela težina trenutka, treba se vratiti na sam početak Trampovog drugog mandata. Već 20. januara 2025, na dan inauguracije, potpisao je memorandum kojim je od članova kabineta zatražio procenu „nezakonitih migracionih i tokova droge“ iz Kanade, Meksika i Kine.
Dve nedelje kasnije, 1. februara, usledio je prvi udarac: carine od 25 odsto na kanadsku i meksičku robu i 10 odsto na energente. Mera je formalno opravdana proglašenjem vanrednog stanja zbog krijumčarenja fentanila i ilegalne imigracije, iako je promet fentanila preko kanadske granice statistički zanemarljiv u odnosu na meksičku. Otava je uzvratila carinama na robu vrednu 30 milijardi dolara, koje su se u roku od tri nedelje proširile na 155 milijardi.
Sudovi delimično zaustavili Trampa
Retorika je od početka bila jednako oštra koliko i trgovinska politika. Tramp je tada premijera Džastina Trudoa počeo javno da naziva „guvernerom“ i otvoreno sugerisao da bi Kanada trebalo da postane 51. američka savezna država.
Ta pretnja suverenitetu, više nego same carine, u Kanadi je izazvala talas nacionalnog besa koji je odigrao ključnu ulogu u iznenađujućem povratku Liberalne stranke na vlast početkom 2025, nakon što je Karni nasledio Trudoa.
Tokom 2025. carine su se širile sektor po sektor: u aprilu su uvedene carine od 25 odsto na automobile, u junu od 50 odsto na sav uvezeni čelik i aluminijum, a u avgustu dodatnih 35 odsto na niz kanadskih proizvoda.
Uporedo s tim, pravosudni sistem SAD delimično je ograničio Trampovu politiku budući da su savezni sudovi poništili deo najstrožih carina, ocenivši da je pozivanje na Zakon o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima (IEEPA) neustavno.
Vrhovni sud SAD je u februaru ove godine presudom 6-3 potvrdio da se taj zakon ne može koristiti za ovakve opsežne carinske mere.
Kanadski gubici
Uprkos tome, odnosi su se stalno vraćali u krizni režim. Trgovinski rat više nije apstraktna spoljnopolitička tema, već opipljiva ekonomska činjenica za obe strane, iako je udar znatno teži za Kanadu, s obzirom na to da oko tri četvrtine kanadskog izvoza tradicionalno odlazi u SAD.
Kumulativni gubitak od 109.000 radnih mesta u prva dva meseca 2026. dodatno je opteretio tržište rada, dok je stopa nezaposlenosti u 2025. u proseku iznosila 6,8 odsto, nakon što je u trećem tromesečju dostigla vrhunac od 7 odsto.
Sektori direktno pogođeni carinama najjače su osetili udarac: proizvodnja aluminijuma pala je 15,5 odsto, proizvodnja karoserija i prikolica 11,6 odsto, dok je izvoz čelika pao 25 odsto.
Nova analiza objavljena odmah nakon poslednje eskalacije procenjuje da bi gubitak povlašćenog pristupa tržištu za oko 17,7 do 20 milijardi dolara kanadskog izvoza mogao dovesti do gubitka blizu 90.000 radnih mesta i dodatnog rasta nezaposlenosti za 0,4 procentna boda, uz usporavanje rasta BDP-a za 0,2 do 0,3 odsto.
Ekonomisti pritom upozoravaju da se šteta širi i izvan direktno pogođenih grana. Majkl Devenport iz Oxford Economicsa ranije je opisao stanje na kanadskom tržištu rada kao iznenadan povratak stvarnosti, uz ocenu da je privreda dosad izbegla recesiju, ali uz rizike koji stalno rastu.
Za običnog građanina to znači više cene uvozne robe (pića, mlečnih proizvoda, građevinskog materijala), neizvesnost radnih mesta u proizvodnim regionima poput Ontarija i Kvebeka, gde su koncentrisane čeličane, fabrike aluminijuma i automobilska industrija, kao i opipljivu promenu potrošačkih navika.
Bojkot američke robe, koji traje od početka 2025, postao je trajna društvena pojava, a ne kratkotrajna reakcija. Istovremeno, sami novi udari carina verovatno neće značajnije pogoditi američke potrošače, koji su već pod pritiskom visokih cena goriva, ali veći problem predstavlja ponovno rasplamsavanje celog trgovinskog rata.
Okretanje drugim tržištima
Sledeća ključna prekretnica je 8. septembar, kada stupaju na snagu kanadske protivmere. Realno je očekivati da će Vašington na njih odgovoriti novom rundom pritisaka, s obzirom na obrazac ponašanja u proteklih 18 meseci – svaka kanadska protivmera dosad je izazvala novu pretnju ili stvarnu eskalaciju sa američke strane.
Analitičari upozoravaju da bi ovaj krug mogao biti drugačiji od prethodnih zastoja jer Karni ovog puta otvoreno govori o ratu, a ne o privremenom nesporazumu, što otežava brz povratak za pregovarački sto, a da nijedna od strana politički ne „izgubi obraz“.
Komentari (0)