“Ubiti pticu rugalicu” je jedna od najznačajnijih knjiga, i zaista svako mora da ga pročita bar jednom u životu. Legendarni roman je objavljen na današnji dan, pre 60 godina. Napisala ju je tada mlada Harper Li, koristeći svoja sećanja i priče koje joj je otac pričao. Delo je prevedeno na preko 40 jezika i prodato u više od 30 miliona primeraka širom sveta,
“Atikuse, shvatili smo da je on zapravo baš dobar!/ Većina ljudi je takva, Skaut, kada ih bolje upoznaš.”
Roman opsuje svakodnevni život u Mejkomu, u Alabami za vreme Velike depresije, sve stanovnike vidimo kroz oči šestogodišnje Džin Luiz, Skaut. Njena britka opažanja i humoristični opisi, karakteristični za decu, konstantno drže pažnju tokom čitanja. Upoznajemo likove Džema, brata Džin Luiz i Atikusa – njenog oca i advokata. Jedan deo prikazuje anegdote dece koji pokušavaju da izmame napolje komšiju Bua, sa kim niko iz komšiluka ne priča.
“Pre nego što budem mogao da živim sa drugima, moram da živim sam sa sobom. Savest je jedna od stvari koja se ne povinuje odluci većine.”
Moralni centar dela predstavlja lik Atikusa, koji je sada već legendaran. On svoju decu pokušava da nauči da kritički razmišlaju, ali i da usvoje prave vrednosti. Njemu je dodeljen slučaj Toma Robinsona, afroamerikanca koji je optužen za silovanje belkinje. Atikus ulaže velike napore da dokaže Tomovu nevinost, a zbog toga mu ceo grad okreće leđa. Lijeva nam pokazuje ideale kojima svim treba da stremimo, ali i okrutnost stvarnog sveta.
“Atikuse.., rekao je Džem tmurno./Šta je sine?/Kako su to mogli da učine? Kako su mogli?/ Ne znam, ali jesu. Činili su to i ranije, učinili su večeras, a učiniće i opet, a kad učine – čini se da tuguju samo deca. Laku noć.”
“Neki crnci lažu, neki su crnci nemoralni, nekim se crncima ne može verovati kada je reč o ženama – bilo crnim ili belim. Ali, to je istina koja se odnosi na čitav ljudski rod, a ne na pojedinu rasu. U ovoj sudnici nema osobe koja nikad nije slagala, koja nikad nije učinila nešto nemoralno.”
Niko nije ni mogao da pretpostavi koliko popularnost će delo veoma brzo steći. Lijeva je za roman godinu dana kasnije dobila Pulicerovu nagradu. Takođe, godinu dana nakon toga je delo dobilo i svoju filmsku adaptaciju. Hrabro je pisala o rasizmu i predrasudama, a svet joj je večno zahvalan na tome.
“Hteo sam da vidiš šta je prava hrabrost, umesto da veruješ u to da je hrabrost muškarac sa puškom u ruci. Hrabrost je kada znaš da si izgubio pre nego što počneš, ali svejedno počneš i ostaneš istrajan u tome, uprkos svemu.”
Praktično je za neverovatnu popularnost knjige zaslužan vremenski trenutak kada je izašla. Naime, u tom periodu su postajale popularne knjige sa mekim povezom. Zbog toga su knjige postajale sve popularnije, bile su jeftinije. Međutim, klasici i nagrađivana dela se šezdesetih još uvek nisu izdavala sa mekim povezom. Odjednom je knjiga nagrađena Pulicerom mogla da se kupi za siću i to na trafici. Ovo se svidelo učiteljima i nastavcima koji su je zbog toga masovno preporučivali učenicima.
“Nikada nećeš moći nekoga shvatiti dok ne sagledaš stvari iz njegove perspektive. Dok ne obuješ njegovu obuću i prošetaš u njoj.”
Međutim, publiku je oduševio i način na koji je Harper Li pisala. Nije imala nametljiv stil, a društvene probleme je prikazivala iskreno, iz svog ugla. Publiku nije prekorevala, već im je omogućila da uče o rasizmu i životu zajedno sa šestogodišnjom Skaut. Čitalac ima utisak da ga je Harper Li uhvatila za ruku i da ga polako vodi kroz delo.
“Nisam namerno naučila da čitam, ali nekako sam potajno stalno imala novine u rukama. […] Dok se nisam uplašila da ću ostati bez toga, nisam volela da čitam, baš kao što mi nije palo na pamet da volim da dišem.”
“Ljudi obično vide ono što žele da vide i čuju ono što žele da čuju.”
“Ponekad, Biblija u rukama nekih ljudi, je gora nego boca viskija u rukama drugih.”
Zanimljivo je da je Harper Li bila poznata kao najuspešnija autorka koja je objavila samo jedno delo. Međutim, samo nekoliko meseci pre svoje smrti odlučila je da objavi delo “Idi postavi stražara”, koji predstavlja nastavak “Ptice rugalice”. Interesantno je da je taj roman nastao pre ovog po kome je svi znamo, a ona je tek 2015. godine odlučila da svet treba da čuje nastavak priče o Skaut i Atikusu.
“Pokušaj se za promenu boriti glavom… Dobra je, iako se opire učenju.”
“Kad te dete pita nešto, odgovori mu, za Boga miloga. Nemoj da praviš veliku predstavu od toga. Deca su deca, ali prepoznaju izbegavanje brže nego odrasli, a ono ih samo više zbunjuje.”
Poražavajuća je činjenica da je knjiga u delovima Sjedinjenih Američkih Država zabranjena, zato što je ljudima “neprijatno” da je čitaju i da je deca čitaju. Knjiga je kritikovana zbog toga što govori o silovanju i koristi pogrdne nazive za afroamerikance. Bitno je naglasiti da su obe teme u delu prikazane u negativnom svetlu. Izgleda da još mnogo toga moramo da naučimo.
“Ptice rugalice ne čine ništa osim što nam pevaju. Ne uništavaju ljudima vrtove, ne gnezde se u kukuruzu, samo pevaju. Zato je greh ubiti pticu rugalicu.”
Atikus ostaje simbol onoga čemu svaki pojedinac treba da stremi: simbol istrajnosti, iskrenosti, dobrote, saosećajnosti, hrabrosti i integriteta.
N.T.
Komentari (0)