Na levoj obali Zapadne Morave u selu Tučkovo kod Lučana, na prostranstvu od 200 hektara slobodno galopira dvadeset pet konja. Ovo neobično krdo u vlasništvu je porodice Milosavljević, koja već trideset godina sa puno ljubavi i pažnje vodi brigu o ovim životinjama.
“Od kad znam za sebe, u domaćinstvu imamo konje. Kako smo mi stasavali, svake godine smo kupovali po nekoliko i sada imamo toliko grla. Svaki ima ime i posebno mesto u krdu. Broj se stalno povećava zato što dobijamo novu ždrebad, ali i sami kupujemo. Kad vidimo dobrog konja ne pitamo koliko košta. Više ugađamo njima, nego nama“, rekao je Velimir.
Svakog konja, Milosavljevići paze kao da im je rod rođeni. Vode računa o njihovoj ishrani, kupuju profesionlane samare, kako im ne bi napravili rane i potkivaju. Trojica braće Velimir, Veljko i Vladimir svakodnevno drvenim splavom prelaze Moravu i hrane konje koji se nalaze na ostrvu pored kuće. Deo ovih životinja smešten je u štali, i oni su jedini koju ovim vrednim domaćinama donose zaradu, ostali su tu iz čiste ljubavi.
“U letnjim mesecima, nekoliko konja stavljamo na kamion i vozimo na Taru. Izvlače drva na mestima gde mehanizacija nije dozvoljena, oni su obučeni za to i specijalni su konji za vuču. Kad ih kupujemo, proveravamo koliko su spremni i spretni, jer je to na nepristupačnim deonicima od izuzetnog značaja“, kaže Veljko.
Ipak, od dvadeset pet konja koliko ih imaju, posebno mesto na njihovom imanju zauzimaju, kako kažu, dva najlepša – Bećir i Rubin. Jedan je kupljen u Kraljevu, a drugi u Sjenici, a zajedno vrede čak 10.000 evra.
“Njih vodimo na štraparijade širom Srbije i osvajamo vredne nagrade. Jako je važno kakvi su konji, koliko su snažni, a oni ispunjavaju baš sve kriterijume. Vodimo računa o njihovom izgledu, pa im vrlo često ukrašavamo samare. Kad njih dvojica prođu, sve staje i svi ostaju bez teksta, jer zajedno izgledaju fascinantno“, rekao je Veljko.
Porodica Milosavljević broji dvanaest članova. Otac Slobodan ponosan je što su njegovi sinovi odlučili da ostanu na selu, ožene se tu i dobiju unuke. Pored konja, u njihovim štalama nalazi se na desetine grla krava i ovaca, a svi članovi žive upravo od poljoprivrede.
“Ništa nije teško kad su ukućani složni. Pod jednim krovom živi tri generacije i udruženim snagama možemo sve. Jedino što nam predstavlja problem, jeste jako loš put, koji vodi do nas. Pa nam je vrlo teško kad deca treba da idu u školu, ili kad po mleko dolazi mlekadžija. Sve ostalo, što možemo mi da završimo ćemo lako“, kaže glava porodice Slobodan.
Komentari (0)