Na fotografijama izgledaju kao slikarski radovi: krila, srca, zvezde, sezonski motivi i detaljne ilustracije na konjskim sapima i bokovima. Ipak, tu nema ni četkice ni boje. Svaki crtež nastaje tako što se deo dlake skrati mašinicom za šišanje, a prirodna dlaka daje senku, teksturu i dubinu. Šišanje konja inače je sasvim običan deo nege, a neki majstori su od njega napravili poseban zanat.
Zašto se konji uopšte šišaju
Pre nego što se pređe na umetnost, vredi razumeti zašto se konji šišaju. Konji u hladnijem delu godine puštaju gustu zimsku dlaku. Ako se redovno vežbaju, ta dlaka može da dovede do prekomernog znojenja i otežava sušenje posle treninga. Šišanje smanjuje znojenje i omogućava konju da se bolje osuši. Prema stručnim vodičima, zimska dlaka počinje da raste u Velikoj Britaniji u septembru ili oktobru, pa mnogi jahači planiraju šišanje u tom periodu. Savet je i da se konji ne šišaju posle kraja februara, jer tada počinje da raste tanji sloj dlake.
Neki konji nemaju izbora. Konji sa kušingovom bolešću često ne mogu sami da odbace zimsku dlaku, pa je šišanje za njih nužnost.
Ošišan konj ipak gubi prirodnu zaštitu. Prema stručnim izvorima, takav konj mora da nosi ćebe kada je hladno, a hladno vreme bez dlake ili ćebeta može da ga razboli. Zato se konji koji zimu provode napolju ne šišaju, a odluka zavisi od klime, opterećenja konja i mogućnosti da se obezbedi ćebe i sklonište.
Od lečenja ponija do zanata
Najpoznatija ime u ovoj oblasti verovatno je Melodi Hejms, poznata kao “Horse Barber”, odnosno “konjski berberin”. Kako je za CNN ispričala iz svog doma u okolini Mančestera, počelo je iz nužde. Kao dete naučila je da šiša sopstvenog ponija koji je bolovao od kušingove bolesti i nije mogao da odbaci dlaku. Prijatelji su potom tražili da ošiša i njihove konje, a jedan klijent je zatražio kreativni crtež.
“Nikad to nisam radila, ali imam stav da prvo kažem da, a brinem kasnije”, rekla je. Fotografija je postavljena na internet, pa su stizali novi zahtevi. Dizajnerka po obrazovanju, Hejms je posao pokrenula šest godina pre razgovora i njen rad je primetila američka kompanija koja proizvodi mašinice za šišanje, Andis. Kompanija ju je pozvala da pokaže svoje umeće i pomogne u obuci drugih, pa je dve godine provela u Americi. Po povratku u Veliku Britaniju nastavila je da drži obuke. U vreme razgovora bavila se šišanjem puno radno vreme četiri godine.
Deset sati rada na jednom crtežu
Složeniji crteži traže i do deset sati. Najzahtevniji rad Hejms je napravila u novembru 2018, povodom sto godina od kraja Prvog svetskog rata. Za taj projekat spremala se oko šest nedelja, istraživala u Carskom ratnom muzeju u Londonu i čitala u biblioteci. Samo šišanje trajalo je deset sati, podeljeno na dve sesije po pet sati u toku dva dana.
Radila je i u dobrotvorne svrhe. U martu 2018. napravila je “Konja od medenjaka” za organizaciju MacMillan Cancer Support, u spomen na bliskog prijatelja koji je preminuo. Većina narudžbina dolazi od vlasnika koji već imaju ideju. Najneobičnija je bila molba jedne devojke da njen konj dobije lance na zadnjim butinama. Hejms kaže da je to jedini zahtev kod kojeg je pomislila da ne zna kako će ga izvesti.
Još jedna škotska i britanska priča
Nije jedina. Džilijan Skot, koja vodi firmu Peatside Equi Custom Clipping, rekla je za portal Horse Network da je njen prvi kreativni rad bio šara zebre. Šišanje je za nju postalo glavni zimski prihod. Jedan od radova, nazvan “EGS”, imao je cilj da skrene pažnju na konjsku travnu bolest (Equine Grass Sickness) i prikupi novac za istraživanje.
Britanska firma JMC Equestrian Driving & Custom Clipping, prema pisanju časopisa Horse Illustrated, pravila je srednjovekovne motive, srca, zvezde, djetelinu i uskršnjeg pileta sa jajetom.
Kako se to radi
Postoje različiti pristupi. Dejna Bojd-Miler, profesionalna grumerka konja od 1997. godine, poznata po šarama, objašnjava da koristi šablone od tankog kartona ili plastike iz prodavnica za umetnike. Šablon se zalepi na konja sprejom za lepljenje koji se može skinuti, pa se šiša preko njega.
Džilijan Skot, naprotiv, ne koristi ni šablone ni kredu. Stručni vodiči za samostalno šišanje navode da se šara može nacrtati markerom na vodenoj bazi, trakom ili slobodnom rukom, a da se mašinica drži kao olovka pod uglom. Različite oštrice ostavljaju različitu dužinu dlake, pa se razlika koristi za kontrast.
Preduslov je isti za sve: konj mora da bude čist, a dlaka zdrava i uredna. Prema rečima Džilijan Skot, svaki poni sa dobrom, čistom dlakom pogodan je za kreativno šišanje.
Prijatelji i kritičari
Ovakav rad nije svima po volji. Horse Illustrated beleži da neki kritičari kreativno šišanje nazivaju okrutnim prema životinjama. Hejms smatra da je to nesporazum. Po njenim rečima, mnogi koji kritikuju ne znaju da su konji koje vide na televiziji, na primer trkački, obično ošišani. Konji se šišaju najmanje stotinu godina, rekla je, “samo što moji upadaju u oči”.
Stručnjaci naglašavaju da je suština u brizi o konju: da li mu je šišanje potrebno, da li ima ćebe i sklonište i da li je zdrav. Dlaka, na kraju, naraste nazad, a podsetnik na to je čest savet početnicima koji se prvi put late ovakvog crtanja.
View this post on Instagram
Komentari (0)