Psi su odavno poznati kao životinje koje ljudima pružaju društvo, utehu i osećaj bliskosti, ali njihovo prisustvo može da ima i mnogo konkretniji uticaj na čoveka. Novo istraživanje bavilo se upravo time šta se događa u mozgu ljudi kada se nađu u blizini psa.
Istraživači su pratili moždanu aktivnost zdravih odraslih osoba tokom nekoliko različitih sesija, i to u prisustvu pasa, ali i kada pasa nije bilo. Rezultati mogu da budu značajni za dalje razumevanje terapija uz pomoć životinja, koje se koriste kod različitih stanja.
Takve terapije mogu da se primenjuju kod osoba koje se suočavaju sa depresijom, demencijom, posttraumatskim stresnim poremećajem i brojnim drugim problemima.
Mozak posebno reaguje na prisustvo psa
U istraživanju je učestvovalo 19 zdravih odraslih osoba, a istraživači su želeli da utvrde kako njihov mozak reaguje tokom kontakta sa psom.
Za praćenje aktivnosti mozga korišćena je funkcionalna infracrvena spektroskopija, odnosno fNIRS. Tokom merenja, na čelo učesnika postavljene su dve elektrode koje su služile za praćenje kognitivnih aktivnosti.
Posebna pažnja bila je usmerena na frontalni korteks, važan deo mozga koji ima ulogu u pažnji, radnoj memoriji, rešavanju problema, razmišljanju i emocionalnim reakcijama.
Rezultati su pokazali da moždana aktivnost može da se poveća tokom maženja psa. Međutim, zanimljivo je da snažnija moždana aktivnost nije bila prisutna samo dok je životinja bila u neposrednom kontaktu sa učesnikom.
Pas se približava, a zatim sledi zanimljiv rezultat
Eksperiment je bio organizovan tako da su učesnici najpre bili udaljeni od psa dok su bili priključeni na skener.
Zatim su posmatrali ljubimca koji se nalazio na drugoj strani prostorije. Pas se potom postepeno približavao učesniku, sve dok nije stigao dovoljno blizu da osoba može da ga pomazi.
Istraživači su nakon toga ponovili isti postupak, ali ovog puta sa plišanom životinjom.
Kada su uporedili ova dva scenarija, rezultati su pokazali jasnu razliku. Istraživači su otkrili da je došlo do većeg povećanja moždane aktivnosti kada se u blizini učesnika nalazio pravi pas.
Još jedan zanimljiv detalj pokazao se nakon što je životinja napustila prostoriju. I tada je zabeležena snažna moždana aktivnost, što je dodatno ukazalo na reakciju mozga na prisustvo psa.
Pas kao terapija za ljude
Rezultati ovog istraživanja mogu da imaju značaj i za medicinsku zajednicu, posebno kada je reč o terapijama uz pomoć životinja.
Dr Džoi R. Dži, neurolog u bolnici “Providence Mission” u okrugu Oranž u Kaliforniji, potvrdio je da terapije uz pomoć pasa mogu da budu vredne za brojne hronične poremećaje.
Prema njegovom objašnjenju, ovakve terapije mogu da se koriste i u okruženjima u kojima je potrebna relaksacija.
Stručnjaci se slažu da kućni ljubimci, poput pasa, mogu i treba da se posmatraju kao važna terapijska opcija za pacijente različitih uzrasta koji se suočavaju sa različitim problemima fizičkog ili mentalnog zdravlja.
Istraživanje tako pokazuje da odnos čoveka i psa nije samo pitanje druženja i svakodnevne bliskosti. Prisustvo životinje može da utiče i na moždanu aktivnost, što može da ima značajnu ulogu u daljem razvoju terapija uz pomoć životinja.
Komentari (0)