Svako ko ima psa zna da on ume da pročita raspoloženje svog vlasnika. Ali da li pas zna i kada ga neko vara? Istraživački tim sa Kjoto univerziteta u Japanu došao je do odgovora uz pomoć jednostavnog ogleda sa dve posude i malo hrane. Zaključak je da psi ne slede slepo svaku ljudsku naredbu. Oni procenjuju koliko je neko pouzdan i svoje ponašanje prilagođavaju tome.
Ko je stajao iza istraživanja
Studiju je predvodila istraživačica Akiko Takaoka sa Kjoto univerziteta, zajedno sa kolegama. Polazna tačka bila je dobro poznata činjenica da psi izuzetno dobro razumeju ljudsko pokazivanje prstom. Naučnike je zanimalo da li psi to rade automatski ili fleksibilno, to jest da li menjaju ponašanje u zavisnosti od toga koliko se čovek koji pokazuje pokazao pouzdanim u prethodnom događaju.
Ogled sa dve posude
U istraživanju je učestvovao 34 kućna ljubimca, a ogled je bio podeljen u tri faze. U svakoj je hrana bila sakrivena u jednoj od dve posude.
U prvoj fazi istraživač je pokazao na posudu u kojoj je zaista bila hrana, dok je druga bila prazna. Psi su, očekivano, otrčali ka označenoj posudi i dobili nagradu.
U drugoj fazi pravila su se promenila. Istraživač je prvo pokazao psima sadržaj obe posude, tako da su znali gde je hrana, a zatim pokazao na praznu posudu. Psi su, dakle, bili namerno prevareni.
U trećoj fazi postupak je bio potpuno isti kao u prvoj, pa je istraživač ponovo pokazao na posudu sa hranom. Ovog puta, međutim, mnogo manje pasa je poverovalo gest. Čovek je govorio istinu, ali je njegova reputacija već bila narušena.
Nov čovek, novi početak
Istraživači su se pitali da li su psi možda jednostavno izgubili volju za učešćem u zadatku. Zato je izveden drugi eksperiment, u kome su prve dve faze ostale iste, ali je u trećoj fazi gest davao potpuno nov istraživač.
Rezultat je bio jasan: psi su rado sledili novog čoveka. Time je isključeno objašnjenje da su im dosadili ogled ili nagrada. Nepoverenje je bilo usmereno upravo na čoveka koji ih je prevario, a ne na samu igru.
Autori su zaključili da psi nisu samo vešti u tumačenju ljudskih gestova, već i da donose zaključke o pouzdanosti osobe koja im daje signale i da svoje ponašanje fleksibilno prilagođavaju tim zaključcima.
Iznenađenje za same istraživače
Takaoka je za BBC rekla da ju je iznenadilo koliko brzo su psi umanjili poverenje u čoveka koji ih je prevario.
“Psi imaju sofisticiraniju socijalnu inteligenciju nego što smo mislili“, izjavila je ona.
Prema njenom objašnjenju, psi su koristili iskustvo sa konkretnom osobom da procene da li je ona pouzdan vodič. Drugim rečima, nije reč o opštem nepoverenju prema ljudima, već o prosuđivanju prema konkretnom čoveku i njegovom prethodnom ponašanju.
Šta o tome kažu drugi stručnjaci
Britanski stručnjak za ponašanje životinja Džon Bredšo sa Univerziteta u Bristolu, koji nije učestvovao u studiji, rekao je za BBC da su psi veoma osetljivi na ljudsko ponašanje, ali da imaju manje predrasuda. To bi moglo da objasni zašto su spremni da novom čoveku daju čistu priliku.
Bredšo je takođe upozorio da su psima nedoslednost i nepredvidivost stresni, te da psi čiji su vlasnici nedosledni prema njima često imaju probleme u ponašanju. Za vlasnike je to korisna poruka: dosledno ponašanje gradi poverenje.
Šta bi moglo da usledi
Prema pisanju medija koji su preneli studiju, istraživači su razmišljali o tome da sličan ogled ponove sa vukovima, bliskim srodnicima pasa. Cilj ne bi bio poređenje “ko je pametniji“, već razumevanje toga kako je pripitomljavanje oblikovalo socijalne sposobnosti pasa.
Poruka istraživanja je praktična. Ako psa često “lažete“, na primer pokažete mu poslasticu koje zapravo nema ili ga namamite lažnim obećanjem, on to može da zapamti i sledeći put manje da veruje vašim signalima. Zato je dobro da komunikacija sa ljubimcem bude pouzdana i dosledna.
Komentari (0)