Dok većina zemalja beskućništvo rešava postupno – kroz privremene prihvatilišta i uslove koje osoba mora da ispuni, pre nego što dobije stalan smeštaj,Finska je krenula suprotnim putem. Njen model, poznat kao “Housing First” (“Krov nad glavom prvo”), polazi od toga da je stabilan dom preduslov, a ne nagrada za oporavak.
Kako model funkcioniše
Suština pristupa je jednostavna: osobi bez krova nad glavom se odmah, bez prethodnih uslova, obezbeđuje stalan i nezavisan stan, a tek nakon toga joj se nudi pomoć u rešavanju drugih problema – od zavisnosti do zdravstvenih i socijalnih teškoća. Reč je o strategiji zasnovanoj na ideji da ljudi ne mogu da rešavaju druge životne probleme, dok nemaju osnovnu stabilnost koju dom pruža.
Finska je “Housing First“ uvela kao nacionalnu strategiju 2008. godine, oslanjajući se pritom na dugu tradiciju socijalnog stanovanja koja u zemlji postoji još od posleratnih decenija. Ključnu ulogu u sprovođenju politike ima Y-fondacija, najveći neprofitni stanodavac u zemlji, koji je zajedno sa državom radio na pretvaranju dela privremenih prihvatilišta u trajne stambene jedinice.
Rezultati koji su Finsku učinili svetskim primerom
Prema analizama, ukupno beskućništvo pojedinaca smanjeno je za približno 45 odsto, u deceniji nakon uvođenja Housing First strategije, dok je korišćenje hostela i privremenih prihvatilišta opalo za 76 odsto, u periodu između 2008. i 2017. godine.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je u svom izveštaju konstatovala da je do 2020. godine u Finskoj praktično nestala pojava da neko spava na otvorenom, ocenivši da uspeh nije rezultat sreće ili brzih rešenja, već dugoročne i dobro finansirane nacionalne strategije. Zahvaljujući ovim rezultatima, Finska je ostala jedina evropska zemlja u kojoj je beskućništvo tokom tog perioda konstantno opadalo, što je model učinilo referentnom tačkom za druge zemlje koje pokušavaju da reše isti problem.
Novi izazovi poslednjih godina
Iako je dugoročni trend bio silazan, najnoviji podaci pokazuju da priča nije linearna. Prema podacima finske Varke agencije (Centra za državno subvencionisanu stambenu izgradnju) objavljenim u martu 2026. godine, broj samaca bez doma u Finskoj porastao je na 4.579, što predstavlja rast od 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Sličan trend rasta, zabeležen je i tokom 2024. i 2025. godine, nakon višegodišnjeg opadanja.
Dodatan izazov predstavlja i struktura beskućničke populacije – krajem 2024. godine migranti su činili 21 odsto od ukupno 3.806 registrovanih beskućnika u zemlji, dok je u regionu Helsinkija, ranije zabeleženo da imigranti čine čak 67 odsto beskućničkih porodica. Kao ključni razlog za otežano sprovođenje politike u prestonici stručnjaci navode nedostatak pristupačnog stambenog prostora, naročito u helsinškom metropolitanskom području.
Model koji ostaje predmet ugleda i dalje analize
Uprkos rastu beskućništva u poslednje dve-tri godine, finski Housing First i dalje važi za najambiciozniji nacionalni pokušaj rešavanja ovog problema u Evropi. Nezavisna evaluacija koju su sproveli međunarodno priznati istraživači potvrdila je da je osnovni cilj programa,smanjenje dugotrajnog beskućništva na nacionalnom nivou,ostvaren kroz sveobuhvatnu saradnju različitih institucija, uz napomenu da nedostatak pristupačnih stanova ostaje glavna prepreka daljem napretku.
Komentari (0)