Tinitus, odnosno zujanje u ušima, predstavlja specifičan osećaj kada osoba čuje zvuk bez spoljašnjeg izvora. Može da se javlja u jednom ili oba uha, a ljudi ga najčešće opisuju kao zujanje, šištanje, cvrkutanje, zviždanje, zvonjenje, kliktanje, pulsiranje, piskanje ili druge slične zvuke.
Iako na prvi pogled može da deluje bezazleno, ovaj simptom može da ima različite uzroke i može da utiče na kvalitet života.
Kod pojedinih osoba može da izazove nelagodnost, stres ili čak anksioznost, zbog čega se naglašava važnost pravovremenog prepoznavanja i dijagnostike.
Koliko je tinitus čest i koga najviše pogađa
Prema dostupnim podacima, tinitus pogađa između 15 i 20 odsto stanovništva. Najčešće se javlja kod osoba starijih od 50 godina, ali može da se javi i kod dece i adolescenata.
Istraživanja su pokazala da od ovog stanja češće pate muškarci, iako može da se javi kod oba pola.
Kako nastaje zujanje u ušima
Tinitus se veoma retko javlja kao samostalno stanje. U najvećem broju slučajeva on je posledica nekog drugog, skrivenog zdravstvenog problema koji može da bude bezopasan, ali i ozbiljan.
Stručnjaci ističu da tinitus nije bolest, već simptom, zbog čega je važno da se otkrije osnovni uzrok i da se on leči.
Do pojave zujanja dolazi kada se na putu prenosa zvuka od spoljašnje sredine ka centrima za sluh u kori velikog mozga pojavi prepreka.
Kod zdravog sistema, srednje uho prikuplja zvučne talase i prenosi ih kroz unutrašnje uho, gde se oni pretvaraju u električne impulse koji se šalju do mozga. U mozgu se ti impulsi interpretiraju kao zvuk. Kada dođe do poremećaja na tom putu, može da se javi tinitus.
Mogući uzroci u različitim delovima uha
U zavisnosti od toga gde nastaje problem, uzroci mogu da budu različiti.
Kada je u pitanju slušni kanal, jedan od čestih uzroka može da bude nakupljanje ušne masti, odnosno cerumena.
U srednjem uhu uzroci mogu da budu upala, otoskleroza, oboljenje Eustahijeve tube ili prisustvo sekreta u uhu.
U unutrašnjem uhu, gde se nalazi veliki broj potencijalnih uzroka, mogu da budu oštećenja završnih delova slušnog živca, uključujući staračku nagluvost, akustičnu traumu, akutnu nagluvost i Menierovu bolest.
Na putu ka mozgu mogu da se jave i ozbiljniji uzroci kao što su tumori slušnog živca, multipla skleroza, posledice povrede glave, vaskularna oboljenja i hipertenzija.
Sistemske bolesti i faktori rizika
Zujanje u ušima može da bude povezano i sa drugim zdravstvenim stanjima. Među njima se navode visok krvni pritisak, visok holesterol, kardiovaskularne bolesti, anemija, alergije, dijabetes, autoimune bolesti, ateroskleroza, hipotireoza i problemi sa cirkulacijom.
U nekim slučajevima, tinitus može da nastane i kao posledica slušanja glasne muzike ili rada u bučnom okruženju sa jakim mašinama. Takođe, povrede vrata, vilice ili glave, infekcije uha i nagomilani vosak mogu da utiču na pojavu simptoma, ali se ovi uzroci smatraju ređim.
Pojedini lekovi kao nuspojavu takođe mogu da izazovu pojavu tinitusa.
Dijagnostika i lečenje
Kada se javi zujanje u ušima, preporučuje se pregled kod specijaliste za uho, grlo i nos (ORL). Nakon inicijalnog pregleda mogu da se sprovedu dodatna ispitivanja kao što su laboratorijske analize, timpanometrija, audiometrija, MRI glave i CT angiografija.
U zavisnosti od sumnje, mogu da se uključe i drugi specijalisti, poput kardiologa, fizijatra, neurologa, endokrinologa i psihijatra, kako bi se otkrio tačan uzrok i procenilo eventualno skriveno oboljenje.
Terapija može da uključuje lekove za poboljšanje cirkulacije, kao i tretmane u hiperbaričnoj komori. U slučajevima kada tinitus predstavlja psihičko opterećenje, mogu da se koriste antidepresivi.
Postoje i specijalni tinitus maskeri koji proizvode prijatne zvuke kako bi se smanjila percepcija zujanja, kao i slušni aparati koji pojačavaju spoljašnje zvuke i na taj način “maskiraju” tinitus.
Jedna od metoda je i tinitus retrening terapija, koja se zasniva na sposobnosti slušnog sistema da selektuje zvukove i da ne registruje sve iz okoline, poput šuma frižidera ili otkucaja sata.
Preporuke za svakodnevni život
Osobama koje pate od tinitusa savetuje se da ne borave u potpunoj tišini. Takođe se preporučuje izbegavanje prekomerne buke, kako bi se sprečilo dalje oštećenje sluha i pogoršanje simptoma.
Promene životnih navika mogu da utiču na ublažavanje tegoba, pa se savetuje redovno kretanje, uravnotežena ishrana, kvalitetan san, smanjenje stresa, kao i umanjenje konzumacije alkohola i cigareta.
Zašto je važno reagovati na vreme
Iako se tinitus u mnogim slučajevima smatra bezopasnim stanjem, on može da bude i signal ozbiljnijeg zdravstvenog problema. Takođe, može da utiče na razvoj stresa, anksioznosti i depresije.
U čak oko 90 odsto slučajeva povezan je sa gubitkom sluha, zbog čega je važno da se na vreme reaguje, obavi dijagnostika i krene sa odgovarajućom terapijom.
Iako potpuno uklanjanje tinitusa nije uvek moguće, različite terapije mogu da pomognu u smanjenju intenziteta zvuka i ublažavanju svakodnevnih tegoba.
Komentari (0)