Roditelji širom sveta godinama vode istu bitku,kako naterati decu da pojedu brokoli, grašak ili kelj, bez negodovanja i grimasa. Međutim, novo istraživanje iz Velike Britanije sugeriše, da ključ za razvijanje zdravih prehrambenih navika možda počinje mnogo ranije nego što se mislilo,još tokom trudnoće.
Naučnici sa Durham University, otkrili su da fetusi već u materici mogu reagovati na ukuse kojima su izloženi preko ishrane majke. Prema rezultatima istraživanja, bebe čije su majke tokom trudnoće redovno konzumirale određeno povrće pokazivale su različite izraze lica u zavisnosti od ukusa kojem su bile izložene, piše New York Post.
Iskustvo sa ukusima iz stomaka
U studiji su trudnice u 32. i 36. nedelji trudnoće dobijale kapsule sa prahom šargarepe ili kelja. Nakon toga, istraživači su pomoću ultrazvuka pratili reakcije fetusa. Bebe izložene šargarepi, češće su pokazivale izraze, koje su naučnici opisali kao “nasmejano lice“, dok su kod izloženosti kelju primećene grimase nalik “plaču“ ili nezadovoljstvo.
Isti obrasci ponašanja primećeni su i tri nedelje nakon rođenja, što sugeriše da iskustva sa ukusima mogu početi mnogo pre prvog obroka u hranilici. Naučnici smatraju da amnionska tečnost prenosi arome hrane koju majka konzumira, omogućavajući fetusu da još u materici “upoznaje“ različite ukuse.
Ovo nije prvi put da istraživači ukazuju na povezanost trudnoće i budućih prehrambenih navika dece, ali je jedna od retkih studija koja je uspela da zabeleži konkretne reakcije fetusa na određene ukuse. Stručnjaci veruju da se upravo tokom poslednjih meseci trudnoće intenzivno razvijaju čula ukusa i mirisa, zbog čega iskustva iz tog perioda mogu imati dugoročan uticaj.
Loše navike u ishrani, dovode do ozbiljnih posledica
Naučnici sada žele da utvrde da li prenatalno izlaganje povrću zaista može povećati verovatnoću da će deca kasnije lakše prihvatati zdravu hranu. Ukoliko se to potvrdi, rezultati bi mogli promeniti preporuke o ishrani trudnica i otvoriti potpuno novi pristup borbi protiv loših prehrambenih navika kod dece.
Problem izbirljivosti u ishrani postaje sve izraženiji u mnogim zemljama, posebno u razvijenim društvima gde dominira ultra-prerađena hrana. Prema podacima američkog Centers for Disease Control and Prevention iz 2021. godine, gotovo polovina dece uzrasta od jedne do pet godina ne jede povrće svakodnevno.
Pedijatri upozoravaju da takve navike mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje. Nedovoljan unos povrća povezuje se sa većim rizikom od gojaznosti, dijabetesa tipa 2, problema sa varenjem i kardiovaskularnih bolesti kasnije u životu. Povrće je ključan izvor vlakana, antioksidanasa, vitamina i minerala koji igraju važnu ulogu u razvoju mozga, imuniteta i kostiju.
Ipak, stručnjaci naglašavaju da odbijanje određenih ukusa nije neuobičajeno kod male dece. Evolutivno gledano, deca su prirodno opreznija prema gorkim ukusima, jer su oni u prirodi često povezani sa otrovnim biljkama. Upravo zbog toga, povrće poput kelja, prokelja ili brokolija može izazvati jači otpor nego prirodno slatke namirnice poput voća ili šargarepe.
Pre svega strpljenje
Nutricionisti objašnjavaju da je za prihvatanje novih ukusa često potrebno mnogo pokušaja. Neka istraživanja pokazuju da dete nekada mora da proba istu namirnicu i više od deset puta pre nego što je prihvati bez negodovanja. Mnogi roditelji, međutim, odustanu mnogo ranije, naročito nakon bacanja hrane, plača ili odbijanja obroka.
Zbog toga stručnjaci savetuju strpljenje i postepeno upoznavanje dece sa različitim vrstama povrća. Preporučuje se uključivanje dece u kupovinu i pripremu hrane, serviranje povrća uz omiljene sosove ili jela, kao i nenametljivo dodavanje povrća u supe, testenine ili smutije.
Pozitivan stav prema povrću
Psiholozi takođe upozoravaju da prisila, kažnjavanje ili ucenjivanje hranom mogu stvoriti još veći otpor prema zdravim namirnicama. Umesto toga, roditeljima se savetuje da sopstvenim primerom pokažu zdrave navike, jer deca često usvajaju obrasce ponašanja koje vide kod odraslih.
Istraživači veruju da bi upravo kombinacija prenatalnog izlaganja ukusima i pozitivnog iskustva sa hranom tokom ranog detinjstva mogla igrati ključnu ulogu u stvaranju zdravijih generacija.
Iako će verovatno proći još mnogo vremena pre nego što roditelji potpuno izbegnu borbu oko brokolija za stolom, novo istraživanje sugeriše da prvi koraci ka zdravijoj ishrani možda počinju mnogo ranije — još dok je beba u stomaku.
Komentari (0)