Studija koju je radio tima iz Nemačkog centra za neurodegenerativne bolesti istraživala je kako fizička aktivnost utiče na starenje mozga.Istraživanje se fokusiralo na dva tipa fizičke aktivnosti: plesu i aerobnom treningu, a učesnici su bili stariji ljudi (prosečan uzrast 68 godina) koji su ove aktivnosti praktikovali tokom 18 meseci.
Iako su oba tipa vežbi dovela do povećanja zapremine hipokampusa, dela mozga koji je ključan za pamćenje, učenje i ravnotežu, samo je ples pokazao uočljive promene u ponašanju, naročito u vezi sa ravnotežom. Grupa koja je vežbala ples bila je izazvana stalnim promenama rutina u različitim plesnim žanrovima (npr. džez, kvadratni ples, latino i line dance), što je dovelo do poboljšanja kognitivnog angažovanja zbog složenosti pamćenja i ponavljanja koreografija.
Ovaj kontinuirani proces učenja se smatra ključnim faktorom za značajna poboljšanja u ravnoteži koja su primećena kod učesnika.Plesne aktivnosti, kao što je demonstrirano u ovoj studiji, mogu stimulisati neuroplastičnost mozga, tj. sposobnost mozga da se reorganizuje formiranjem novih neuralnih veza. Ovo je od izuzetnog značaja, jer sa starenjem, neuroplastičnost prirodno opada.
Takođe, ples je poznat po tome što povezuje fizičku aktivnost sa kognitivnim vežbama, jer kombinuje motorne veštine sa memorijskim zahtevima, što čini jedinstvenu vrstu vežbi koja aktivira više delova mozga.
Istraživanja sugerišu da redovno bavljenje fizičkom aktivnošću, kao što je ples, može smanjiti rizik od razvoja demencije i drugih neurodegenerativnih bolesti. Ples, kao kompleksna aktivnost koja angažuje telo i mozak, može imati dodatne prednosti u prevenciji ovih bolesti u starijem uzrastu.
Pored fizičkih i kognitivnih prednosti, ples pruža i socijalne benefite. Redovno učestvovanje u plesnim aktivnostima poboljšava emocionalno zdravlje, smanjuje stres i povećava društvenu povezanost, što takođe može doprineti opštem zdravlju starijih osoba.
Komentari (0)