Istraživači sa Univerziteta u Lidsu anketirali su 136 žena koje redovno idu na događaje elektronske plesne muzike, kao što su klubovi, festivali i rejvovi. Njih 91 odsto kaže da klabing pozitivno utiče na njihovo blagostanje. Nešto više od šest od deset njih ide da pobegne od stvarnosti, a 65,9 odsto doživljava iskustvo kao duhovno.
Nije reč o novom hobiju. Oko 82 odsto ispitanica odlazi u klubove sa elektronskom muzikom duže od 20 godina, a više od 91 odsto ide najmanje četiri do šest puta godišnje. Više od 90 odsto (92,1) slaže se da se na takvim događajima oseća kao kod kuće.
Osećaj pripadnosti
Tri glavna razloga su, prema profesorki Alinki Grisli, sama muzika, prijateljstva i osećaj zajednice. To je isto što navode i mlađe grupe. Učesnice su klabing opisale kao vid “terapije“ koji ih drži fizički aktivnim, otpušta stres i napetost, popravlja mentalno zdravlje i daje osećaj pripadnosti. Neke su ga čak ubrajale u redovno vežbanje.
Drugi deo studije vezan je za pandemiju. Anketa je sprovedena u doba kovida, pa su žene pričale i o tome kakav je bio život bez plesa. Najčešće posledice, uz manje fizičke aktivnosti, bile su depresija i gubitak identiteta.
Nije sve tako bezbrižno
Autori ne prikazuju sliku bez senki. Samo 7,3 odsto ispitanica doživelo je negativne komentare zbog godina, ali oko petina (21 odsto) smatra da ne bi trebalo da učestvuje zbog starosti i oseća se upadljivo među mlađima. Više od 73 odsto osećalo se bezbedno, ali je 28,3 odsto dobilo neželjenu pažnju, a 3,7 odsto osetilo se nesigurno. Žene su govorile i o tome da se oblače neupadljivo, da biraju događaje pažljivo i da planiraju oporavak sledećeg dana.
Profesorka Alis O’Gredi poručuje da noćna industrija treba da prihvati da stariji ljudi žele da učestvuju u mejnstrim klabingu i da ih ne treba isključivati. Naglasila je i da ne žele samo da se vraćaju u prošlost, nego da prate i novu muziku i inovacije.
Komentari (0)