Dani vanrednog stanja, koje živimo i tokom kojih se borimo protiv nove svetske pošasti – koronavirusa, menjaju svakodnevicu svima, pa tako i osuđenicima u Kazneno – popravnom Zavodu u Nišu. Ekipa Objektiva, uz sve propisane mere, posetila je zatvor u Nišu, razgovarala sa upravnikom ove ustanove i zabeležila okom kamere šta se dešava unutar zatvorskih zidina u vreme korone.
Mi koji smo sa spoljnje strane zatvorske kapije, trudimo se da postupamo na način koji će pomoći u suzbijanju pandemije, kao i da činimo društveno-odgovorne stvari koje će nam svima pomoći da se ova situacija prevaziđe. A šta se dešava u zatvorima?
Da su i osuđenici u srpskim zatvorima svesni opšte opasnosti govori podatak da od pre dve nedelje u četiri zavoda – KPZ Niš, KPZ Sremska Mitrovica, KPZ za žene u Požarevcu, a od prošle nedelje i u KPZ Požarevac (Zabela), osuđenici šiju zaštitne maske. Većina osuđenika je prošla sertifikovanu obuku za šivenje u zatvorskim krojačkim pogonima (osim onih u Zabeli, koji su se sad sami prijavili da pomognu, a od ranije su umeli da šiju), i dnevno ukupno proizvedu oko 6.000 maski za zaposlene, osuđenike i pritvorenike u zatvorima na teritoriji cele zemlje. Svakodnevno raste broj onih koji žele da učestvuju u ovom važnom poslu, javljaju se dobrovoljno da pomognu na bilo koji način – da pakuju maske, odnose i donose materijal, čiste krojački pogon… Osuđenici u Zabeli, koji su od ranije vladali veštinom šivenja, prošle sedmice su samoinicijativno predložili upravi te ustanove da se organizuje proizvodnja maski, pa je Zavod sam i uz pomoć donacije nabavio mašine, i maske su odmah počele da se prave, iako u tom zatvoru nije postojao krojački pogon.
U Sremskoj Mitrovici proizvodni asortiman je dopunjen i kapama za kosu i nazuvicama, a u zatvoru u Nišu, otišlo se i korak dalje – osim maski, ovde je pokrenuta i proizvodnja zaštitnih odela (kombinezona).
Upravnik KPZ Niš, Dejan Panić, otkrio je za Objektiv detalje o proizvodnji maski i zaštitnih odela.
Kada se počelo sa šivenjem maski i zaštitnih odela u Nišu?
– Počeli smo 12. marta sa serijskom proizvodnjom maski i u početku je bio problem sa nabavkom materijala koji je najpribližniji medicinskom. Uspeli smo da nabavimo količine za par desetina hiljada komada maski, a pribavili smo i zdravstvene ateste da materijal može da se koristi za ove svrhe (što znači da je reč o materijalu koji je zdravstveno ispravan). Osim zaštitnih maski, od 26. marta smo počeli da šijemo i zaštitne kombinezone, pre svega zbog naše pritvorske jedinice u Pirotu, koja je uredbom vlade pretvorena za pritvor za lica koja krše izolaciju, tako da smo za naše ljudstvo tamo – lekarsko osoblje i radnike službe obezbeđenja, počeli da šijemo zaštitne kombinezone paralelno sa proizvodnjom maski. Dnevno proizvodimo oko 20-ak kombinezona, pre svega zahvaljujući koleginici Ljiljani, koja je osmislila model i uspela da ga prilagodi materijalima sa kojima radimo.
Ljiljana Matić, instruktorka konfekcije, svojim stručnim znanjem značajno je doprinela proizvodnji zaštitnih odela i maski u ovoj ustanovi, a za Objektiv je otkrila da trenutno 50 osuđenika učestvuje u procesu šivenja.
– Zbog vanredne situacije radimo u dve smene, svi su prošli obuku za šivenje, a među njima ima i osuđenika koji su znali da šiju i poznavali su rad na mašini.
Koliko je vanredna situacija uvedena zbog pandemije koronavirusa, uticala na život u zatvoru?
– Ono što je uvedeno od strane države u okviru vanrednih mera povodom izbijanja epidemije u našoj zemlji, uticalo je i na život osuđenika. Licima u otvorenom i poluotvorenom delu suspendovano je pravo na izlazak vikendom, dok ovo ne prođe, a onda će im se sve to nadoknaditi. Ako neko nije u martu iskoristio vikend, a vanredna situacija prođe do aprila, tada će mu biti nadoknađena dva vikenda, tako da niko neće biti oštećen. Posete su prvo bile svedene na minimum, 15 minuta dnevno, a od juče su suspendovane u naredne dve nedelje. U skladu sa zakonom, osuđenicima je dozvoljeno da telefoniraju, pa tako i oni koji su radno angažovani mogu da telefoniraju svojim porodicama i takođe tokom pauze. Za sve naše osuđenike, ne samo za lica koja rade u ovom proizvodnom pogonu, smanjen je obim rada, smanjen je broj stalno zaposlenih zbog kontakta sa trećim licima, odnosno, zbog svih mera koje smo preduzeli da se osuđenici ne zaraze. Ogromnu zahvalnost iskazao bih osuđenicima koji bez pogovora rade i koji znaju da čine jednu dobru stvar, jer među njima ima i onih koji su oduzeli nekome život i zbog toga se nalaze ovde, a sada, kroz ovaj rad, možda i spašavaju nekome život.
Ovo nije prvi put da osuđenici KPZ Niš pokazuju humanost, oni su tokom poslednjih godina učestvovali u 12 humanitarnih akcija, od kojih su za neke i sami bili inicijatori. Tako su 2018. godine, zajedno sa zaposlenima u ovoj ustanovi, pomogli pri kupovini inkubatora za bebe, a nedavno su učestvovali i u humanitarnoj akciji za pomoć jednom obolelom mališanu iz Niša. Godinama unazad, ovi osuđenici izdvajaju novčana sredstva za školski pribor đaka prvaka. Slični su primeri i u drugim zatvorima u Srbiji, pa tako u KPZ Sremska Mitrovica učestvuju u krečenju i sređivanju škola, bolnica i domova zdravlja. Pomažu zajednici kad god je pomoć potrebna, kao što je bio slučaj 2014. godine tokom poplava.
Osim dobrovoljnog učešća u proizvodnji maski i zaštitnih odela, osuđenici su inicirali još jednu akciju – odrekli su se takozvanog “suvog obroka” koji dobijaju nedeljom umesto večere, u korist najsiromašnijih penzionera i drugih socijalno ugroženih osoba, kako bi i na taj način pružili podršku društvu u vanrednoj situaciji u kojoj se nalazi cela Srbija. Ovoj akciji su se, osim osuđenika u niškom zatvoru, priključili i iz zavoda u Sremskoj Mitrovici, Požarevca (Zabele), kao iz Okružnog zatvora u Novom Sadu, gde se nalazi druga po veličini pritvorska jedinica u Srbiji. Ukupno 4.280 osuđenika odričući se nedeljne večere, pomaže da ustanove u kojima se nalaze, u saradnji sa gradskim kriznim štabovima naprave pakete pomoći onima kojima je pomoć najpotrebnija.
“Ovi ljudi su pokazali solidarnost koja je danas veoma važna. Njihov gest je mnogo važniji od obroka, koji je sam po sebi bitan, ali je ovde važna i poruka da treba da brinemo jedni od drugima jer u ovom trenutku svi delimo jednu istu brigu. Nadamo se da će ovaj njihov potez biti podsticaj i za druge da pomognu onim sugrađanima koje ova situacija najviše pogađa”, ističu u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
Iz UIKS-a objašnjavju i da su aktuelnu situaciju osuđenici prihvatili sa razumevanjem, čemu je doprinelo u najvećoj meri to što su uprave zatvora sa svojim stručnim timovima, uspostavile otvoren dijalog u kojem su im objasnili zbog čega su neophodne mere u vreme pandemije i vanrednog stanja. Vođena je briga o svemu, pa tako i o tome da je u ovoj situaciji koja nije svakidašnja, svakom ljudskom biću potrebna psihološka podrška, razgovor i savet. Zbog toga zaposleni u Službi za tretman, vaspitači, psiholozi i specijalni pedagozi, ovih dana sprovode pojačanu psihosocijalnu podršku kako za osuđena lica, tako i za njihove porodice. Za osuđenike organizuju veliki broj radionica na kojima se razgovara o svim pitanjima, dilemama, promenama u raspoloženju i važnosti tolerancije prema svima u svom okruženju. I ne samo zaposleni u Službi za tretman, već i zaposleni u Službi za obezbeđenje – razgovaraju sa svakim od njih, ukoliko imaju bilo koju vrstu pitanja u vezi sa merama koje su uvedene.
Osuđenicima se ovih dana savetuje da što više čitaju knjige, pišu pisma porodicama, gledaju filmove, slušaju muziku a sve sa ciljem da se usmere na ličnu snagu, kako bi se umanjio osećaj brige i anksioznosti. Tu je naravno i obavezno podsećanje da sami lično pojačaju mere higijene, kao vid borbe protiv koronavirusa. Sva prava koja su im suspendovana od kada je uvedeno vanredno stanje, biće im vraćena čim se situacija u zemlji normalizuje, potvrđuju iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
Tokom razgovora sa upravnikom KPZ Niš, Dejanom Panićem, pitali smo ga i u čemu je tajna uspešnog obavljanja njegovog odgovornog i specifičnog posla?
– Iskreno da vam kažem, 19 godina sam u izvršenju krivičnih sankcija, pre ovog posla radio sam u vaspitno-popravnom domu za maloletnike u Kruševcu, zatim sam pre šest godina došao ovde u Niš na funkciju načelnika Službe za obezbeđenje. Pre tri godine sam postao zamenik upravnika, a pre dve godine sam postao upravnik. Materija mi je poznata, organizacija, rad, i to je to.
Završavajući posetu niškom kazneno-popravnom Zavodu, ekipa Objektiva uputila se ka Beogradu, kako bi pre početka policijskog časa stigla na odredište. I dok se metalna kapija ove ustanove lagano zatvarala za nama, pozdravili smo se sa upravnikom i ljudima iz Službe obezbeđenja, sa smeškom i osećajem zadovoljstva što smo imali priliku da vidimo da se i na ovakvom mestu, sa osuđenicima postupa na način koji u njima može da podstakne i razvije ono što je najbolje u njima. Jer bez obzira na to sa koje se strane zatvorske kapije svako od nas živi – nabitnije je, ipak, da svi težimo i radimo na tome da postanemo što bolji ljudi.
Dragana Stupar/Danilo Krša
Preuzimanje teksta ili delova teksta zabranjeno bez odobrenja redakcije Objektiv.rs
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Komentari (0)