Saga oko celog slučaja i tortura Novaka Đokovića u Australiji centralna je tema domaćih i stranih medija, kako sportke, tako i političke rubrike.
Jedan u nizu tekstova, “osvanuo” je u listu Forejn Polisi, koji je potpisala urednica Amelija Lester i koja izričito poručuje da situacija u Melburnu nije imala veze sa sportom i zdravljem, već politikom.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Ovo nije priča o sportu ili trijumfu nauke nad dezinformacijama, već o politici – stoji u tekstu u kojem je Novak opisan kao neko koga mnogi smatraju najvećim svih vremena i prvi koji je samo od turnira zaradio 100 miliona dolara.
U nastavku Lester piše da je zapravo Đokovićevo zadržavanje i ukidanje (već dobijene) vize samo razotkrilo krajnje namere Australije, odnosno “kaznenu i arbitrarnu prirodu imigracionog sistema Australije”, baš kao što je to pre 20 godina učinio slučaj jedne grupe tražioca azila iz Avganistana koji su bežali od talibanskog režima.
Upravo je taj slučaj bitan za razumevanje cele farse oko Novaka smatra Lester.
Bio je avgust 2001, kada je norveški teretnjak nalateo na tonući brod sa avganistanskim izbeglicama. Brod “MV Tampa” spasio je 433 migranta i krenuo da ih iskrca na tlo Australije.
Tadašnji premijer Australije, Džon Hauard, odmah je poslao vojsku da presretne “Tampu” i ne dozvoli izbeglicama da zakorače na ostrvo.
Kasnije tog dana, premijer je po hitnom postupku uveo u Skupštinu Zakon o zaštiti granice koji je važio i retroaktivno i automatski zabranjivao svima kojima to nije zvanično dopušteno, da zakorače u Australiju, čak i da traže status izbeglice.
E sad, taj Zakon nije bio na snazi kada su migranti krenuli iz Avganistana po azil. Oni su se vodili mnogim međunarodnim sporazumima, Konvencijom o izbeglicama iz 1951, koji su jasno omogućavali dolazak u Australiju i podnošenje zahteva za azil.
– Međutim, kao i sa Đokovićem, ispostavilo se da su pravila bila drugačija na mestu ulaska – napisala je u tekstu Lester.
Mnoge izbegličke porodice su tada razdvojene, pošto su spas morali da potraže na ostrvu Nauru i Novom Zelandu, dok je to bila politička pobeda premijera Hauarda.
– Čvrst stav prema prema granicama države postao je kamen temeljac njegove uspešne kampanje za reizbor u novembru 2001. godine. Nezaboravno obećanje koje je dao u svom govoru posle Tampa incidenta da oni “odlučuju ko dolazi u ovu zemlju i pod kojim okolnostima” postao je nezvanični slogan Hauardove kampanje, ali i plan puta do pobede konzervativnih australijskih političara u godinama koje dolaze – dodala je urednica Forejn Polisija u tekstu.
Zato, situacija sa Novakom se mora posmatrati kroz prizmu pobede na izborima.
– Istina je da je Đoković pokazao skeptičnost prema vakcinama i da je njegovo odbijanje da se vakciniše podstaknulo australijske graničare da mu uskrate ulazak. I da, Đoković je svetski broj jedan u muškom tenisu, ali pokušaj Tenis Australije da mu da izuzeće od vakcinacije bio je neovlašćen – piše Lester.
Ovo se tiče prvog odbijanja vize po dolasku u Melburn, a ta odluka je potom poništena. A, kada je drugi put viza ukinuta, Australija je “otkrila svoje motive” smatra Lester.
– Razlog za otkazivanje nije bio njegovo neuspevanje da se vakciniše ili kršenje pravila nakon što je testiran pozitivan na kovid. Umesto toga, Đokoviću je viza ukinuta zbog “zdravlja i reda, na osnovu činjenice da je to bilo u javnom interesu”, ali i kao posledica vandredne uredbe australijanstkog ministra za imigraciju Aleksa Houka zbog koje se pozvao na “božanska ovlašćenja” te kancelarije.
U tesktu stoji u ukazivanje Novakovog advokata da deportacija može uticati na anti-vaksersko raspoloženje, ali to nije uzeto u obzir.
Ona takođe ukazuje na neodgovorena pitanja koja ostaju sa australijskom Vladom, kao ono zašto je Đokoviću u prvi mah izdata viza, ako je nevakcinisanima zabranjen ulazak u zemlju?
– Politička pohlepa je jedno, ali nesposobnost koju je otkrilo vladino rukovođenje Đokovićevim slučajem čini ovo manjom pobedom nego što oni misle. Koliko god čudno zvučalo, Đokovićeva priča bacila je neprijatno svetlo na dve decenije neograničenog pritvora unutar kao i izvan australijskih granica za neke od najugroženijih ljudi na svetu – zaključila je Lester.
Bonus video:
Komentari (0)