Nikoga nismo vratili kući, nijednom pacijentu nismo uskratili respirator. Bili smo dobro pripremljeni. Preživeli smo medicinski tornado kad se pojavila epidemija u svim staračkim domovima i kad smo u jednom danu primili trista starih i iznemoglih lica.
U tom trenutku imali smo blizu hiljadu hospitalizovanih. Spletom okolnosti, vodio sam bolnicu koja je tada bila pod najjačim udarom virusa, kaže za Objektiv direktor Klinike za anesteziologiju UKC Niš i koordinator kovid sistema u Nišu, prof. dr Radmilo Janković (47), koji od pojave korone svakodnevno obaveštava javnost o obolelima na jugu Srbije.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Niko, uključujući epidemiologe, ne može da nam da neku realnu procenu šta će se dalje dešavati. Ne ide u prilog ovaj period godine, jer za kapljične i respiratorne infekcije nije baš pogodno vreme. Kaže da je država uradila sve što je moglo da se uradi kako bi se sprečilo širenje opasne zaraze, uprkos velikoj opterećenosti zdravstvenog sistema, te da smo skoro svu terapiju koja se primenjivala u svetu, primenjivali i mi. Dr Janković, član stručnog republičkog tima koji radi na protokolu za kovid-19, uverava da se ni za jedan lek nije pokazalo da pomaže i da smanjuje smrtnost.
– Inicijalno su nam Kinezi rekli da „hlorokin” pomaže, pa je on bio u našem protokolu. Ni dan-danas ne postoji magični lek protiv korone. To nisu antibiotici. Nemamo ciljani antivirusni lek koji ubija virus.
NAJTEŽI PACIJENTI SA PRIDRUŽENIM BOLESTIMA
Ukazujući na sposobnost virusa da nasumično pogađa svakog ko je došao u kontakt sa zaraženim, dr Janković ističe da su najteže prolazili oni koji su imali neku pridruženu bolest.
– Mladi i zdravi uglavnom prođu s lakšom kliničkom slikom, dok su se stariji pacijenti, naročito gojazni, kao i pacijenti sa šećernom bolešću i bubrežnim oboljenjima grčevito borili za život. Bilo je i mladih pacijenata koji su umrli i teško je pretpostaviti šta je kod njih uticalo. Verovatno je to svojstvo njihovog prirodnog imuniteta.
VAKCINA JEDINI SPAS
Zbog isticanja značaja vakcine kao jedinog sredstva u borbi protiv ove pošasti, poznati anesteziolog nailazio je na zlonamerne komentare, koji su najviše pogađali njegovu porodicu.
– Kao neko ko je prošao kroz ličnu tragediju i ko mari za ljude koji su u crvenim zonama, našao sam se u situaciji da kao anesteziolog najglasnije branim vakcinaciju u Srbiji. Onda mi se majka sekirala zbog toga. Na portalima su me napljuvali iako apsolutno ništa ne znaju o mom životu, pa kad je ona pročitala tako nešto, kazala mi je: „Batali, molim te, neka se vakciniše ko hoće.” Nije mi jasno zašto bi neko meni imao da zameri kad sam dao maksimum koji čovek može da da. Dr Janković kaže da javnost ima pravo da zna sve o smrtonosnoj zarazi koja vlada skoro dve godine, a on je preuzeo tu odgovornost na sebe.
– Često sam se pojavljivao u medijima i to je mojima zasmetalo, iako sam i pre toga bio dosta angažovan na polju nauke i struke. Međutim, to je bio moj dug prema otadžbini i mom pozivu. Vodio sam vojsku ljudi koji su zahtevali da njihov komandant bude tu. Kakva bi bila njihova motivacija da nema mene? Kad sam dobio Orden Karađorđeve zvezde, posvetio sam ga svim zdravstvenim radnicima koji su se borili zajedno sa mnom. Dodaje i da se dosta njegovih kolega ponelo prilično nečasno u pandemiji.
– Kad kažem nečasno, mislim na to da su našli lakši put. Dosta njih je uzelo bolovanje, iako im nije bilo do bolesti. Mnogo njih je šutiralo po cevanicama dok su se neki drugi savijali. Ne mislim da je Srbija izuzetak u tome, to je tako u ljudskoj prirodi. Iako su od samog proglašenja pandemije u Srbiji bile postavljene epidemiološke mere, naš sagovornik smatra da su one bile pomalo zbunjujuće, što je dovelo do naglog zaražavanja građana.
– Kada u Kriznom štabu imate jednoga ko tera šegu i drugoga koji ozbiljno gleda na trenutnu situaciju, to ljudima daje informaciju šta rade ovi?! Jasno mi je da život mora da teče dalje, da moramo da se srodimo s virusom, ali isto tako javnost ima pravo da zna pravo stanje stvari.
TEŠKE ŽIVOTNE SITUACIJE
Pored mukotrpne borbe za život pacijenata, dr Janković otvoreno priča da se tokom pandemije susreo i sa situacijama koje su ga izbacile iz ravnoteže.
– Bila je priča ko će biti novi direktor Kliničkog centra, to se medijski prelamalo uz veliki pritisak na mene. Nakon toga, krajem maja, moji u Leskovcu su se zarazili koronom. Prvo brat, koji je došao ovde na Infektivnu kliniku, a zatim i otac, koji je ležao u mojoj jedinici intenzivne nege. Umro je 10. juna i to mi je bio najteži momenat. „Radnu terapiju” potražio je u manastiru Hilandar, gde je proveo dve nedelje.
– Godišnji odmor gotovo da nisam koristio. Pet dana proveo sam kod majke u Leskovcu, a onda sam dve nedelje iskoristio za rad u Hilandaru, gde sam radio kao lekar volonter. Bio sam potpuno sam jer sam tako želeo. Išao sam od skita do skita, čak sam lečio pustinjake do kojih niko nije dolazio. Prijao mi je boravak tamo. Bio sam umoran od svega. Dešavalo se da po nekoliko dana ne idem kući. Jednom sam proveo četrdeset dva dana u bolnici. Spavao sam na kauču, jeo konzerviranu hranu.
ANESTEZIOLOGIJA VELIKI IZAZOV
Pored brojnih funkcija koje obavlja u UKC Niš, dr Janković je i predavač na Medicinskom fakultetu u Nišu. Kaže da ga rad sa studentima ispunjava, ali da je na neki način tužan što više ne može da ih posavetuje kao pre.
– Ranije sam bio mnogo posvećen studentima, pošto sam bio najmlađi šef katedre na niškom fakultetu. Međutim, entuzijazam je nekako splasnuo i selekcija naučnog kadra je demotivišuća i za mene, koji to prosto ne može da gleda. Mislim da to nije put kojim oni mogu da dođu do nekih visina do kojih sam ja došao i mnogo mi je žao zbog toga. Dok priča o studentima, priseća se kako su izgledali njegovi počeci u anesteziologiji i koliko mu je trebalo da ostvari ovo što je danas.
– Bio sam u grupi najboljih studenata 2000. godine, kad je vlast odlučila da zaposli nas sto. Tada su svi bežali od anesteziologije kao jako teške i odgovorne specijalizacije. Mnogo sam napredovao, brzo sam magistrirao, završio specijalizaciju, postao asistent, a potom i doktorirao. Radio sam na tome da anesteziologija pronađe svoje mesto u Nišu. Kao rezultat podrške srpskih anesteziologa, bio sam srpski predstavnik u evropskom društvu anesteziologa.
Piše: Sanja Radovanović
OVU I OSTALE AKTUELNE TEME MOŽETE PROČITATI U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 3. JANUAR
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)