Naučnici sa Univerziteta “Ludwig Maximilian“ u Minhenu napravili su značajan proboj u istraživanju multiple skleroze (MS) – autoimune bolesti koja pogađa centralni nervni sistem. Istraživači su identifikovali dve vrste crevnih bakterija koje bi mogle da imaju ključnu ulogu u pokretanju bolesti, otvarajući mogućnost razvoja novih metoda ranog otkrivanja i ciljane terapije.
U studiji objavljenoj u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), naučnici su analizirali čak 81 par jednojajčanih blizanaca kod kojih je samo jedan brat ili sestra imao multiple sklerozu. Ovakav pristup omogućio je istraživačima da gotovo eliminišu uticaj genetike, jer blizanci dele skoro identičan DNK, kao i mnoge faktore životne sredine.
Trag vodi do creva
Decenijama naučnici proučavaju vezu između crevnog mikrobioma i autoimunih bolesti. Poznato je da milijarde mikroorganizama koje žive u ljudskim crevima mogu da utiču na rad imunog sistema, ali do sada nije bilo jasno koje konkretne bakterije mogu doprineti razvoju multiple skleroze.
Tim iz Minhena uporedio je sastav crevnih bakterija obolelih blizanaca sa njihovom zdravom braćom i sestrama. Pronašli su više od 50 mikroorganizama čija se količina razlikovala između dve grupe, ali su se posebno izdvojile dve vrste:eisenbergiella tay i lachnoclostridium.
Obe bakterije pripadaju grupi mikroorganizama koja inače učestvuje u razgradnji vlakana iz hrane, ali se u određenim okolnostima može povezati i sa promenama u imunom odgovoru.
Eksperiment na miševima pokazao vezu
Da bi proverili da li bakterije samo prate bolest ili zaista mogu da doprinesu njenom nastanku, naučnici su sproveli dodatni eksperiment. Uzeli su uzorke crevnih mikroorganizama od blizanaca sa multiplom sklerozom i preneli ih u genetski modifikovane miševe koji su skloni razvoju bolesti slične ljudskoj MS.
Rezultat je bio značajan, miševi koji su dobili mikrobiom povezan sa multiplom sklerozom češće su razvijali simptome bolesti nego životinje koje su dobile bakterije od zdravih blizanaca. Istraživači su zatim identifikovali upravo pomenute bakterije.
Šta ovo znači za buduće lečenje?
Iako naučnici upozoravaju da rezultati još ne znače da su ove bakterije jedini uzrok multiple skleroze, otkriće predstavlja jedan od najpreciznijih dokaza do sada da određeni mikroorganizmi iz creva mogu imati direktnu ulogu u nastanku bolesti.
Multiple skleroza nastaje kada imuni sistem greškom napada mijelin – zaštitni omotač nervnih vlakana u mozgu i kičmenoj moždini. Posledice mogu biti problemi sa vidom, ravnotežom, pokretima, osećajem u ekstremitetima, a kod nekih pacijenata i kognitivne teškoće. Uzrok bolesti je složen i uključuje kombinaciju genetike, životne sredine i imunoloških faktora.
Ako se veza između bakterija i MS potvrdi u budućim istraživanjima na ljudima, naučnici bi mogli da razviju potpuno nove pristupe,od testova koji bi otkrivali povećan rizik pre pojave simptoma, do terapija koje bi ciljano menjale sastav crevnog mikrobioma.
Moguće buduće strategije uključuju uklanjanje štetnih bakterija, korišćenje korisnih mikroorganizama ili razvoj lekova koji bi sprečili da određene bakterije aktiviraju pogrešan imuni odgovor.
Nova era istraživanja “ose creva–mozak“
Ovo otkriće dodatno jača teoriju da creva nisu samo organ za varenje, već važan regulator imunog sistema i zdravlja mozga. Veza poznata kao osa creva–mozak postaje jedno od najbrže rastućih područja moderne medicine.
Istraživači sada pokušavaju da odgovore na ključno pitanje: da li su ove bakterije samo jedan od faktora koji ubrzavaju razvoj bolesti kod genetski predisponiranih osoba,ili bi njihovo uklanjanje jednog dana moglo sprečiti multiplu sklerozu pre nego što se ona uopšte pojavi.
Za sada, nauka još nije pronašla „krivca“ za multiplu sklerozu, ali je prvi put pronašla konkretne mikrobiološke osumnjičene koji bi mogli promeniti način na koji razumemo i lečimo ovu bolest.
Komentari (0)