Zašto je dobro da idete na PSIHOTERAPIJU i kako da pronađete psihoterapeuta koji vam odgovara?

Nije dobro da potiskujete svoje probleme

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Ronalds Stikans / Panthermedia / Profimedia

Može se reći da je psihoterapija zapravo mentalna higijena. U razgovoru sa dobrim psihoterapeutom možete otkriti šta je srž vašeg problema.

Istina je, psihoterapeut ne može da reši problem umesto vas, ali vam može dati alate sa kojima ćete raditi.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Podaci iz 2019. godine pokazuju da je u SAD – u 15 odsto starijih od 45 godina u prethodnoj godini posetilo terapeuta, i to pre nego što je pandemija podstakla izolaciju.

Ljudi su sve svesniji povezanosti fizičkog i psihičkog zdravlja, ali još postoji stigma oko psihoterapije uprkos činjenici da su studije pokazale kako je ona jednako delotvorna kod starijih odraslih, kao i kod onih u srednjem životnom dobu.

Terapija pomaže da se lakše nosite sa promenama

Hormoni kolaju našim organizmom tokom svih životnih razdoblja. Kada se smanje nivoi estrogena i testosterona, to utiče na sve, od navike spavanja do tonusa mišića i seksualnog života. Osim što se menjaju nivoi hormona, povrede i bolesti mogu vas sprečiti u obavljanju omiljenih aktivnosti. A to su samo fizičke promene.

Među ljudima starijima od 50 godina stopa razvoda braka se udvostručuje, a nakon toga manje žena nego muškaraca se odlučuje na novi brak. To znači da se mnogi suočavaju sa samačkim životom nakon godina koje su proveli sa nekim.

Foto: Tetra Images / Tetra Images / Profimedia

Terapeut Džil Mihan pomaže pojedincima i porodicama da se lakše nose sa ovim promenama, a kaže da je pozitivan stav moguć u svakom životnom dobu.

– Otpor prema promeni nema veze sa godinama. Reč je o želji. Promena je teška, ali se svi mogu prilagoditi ako to zaista žele i predani su tome – kaže on.

U tom periodu promene Mihan kaže da vam rad sa terapeutom može pomoći da uskladite svoje želje i potrebe, raščistite misli i naučite kako da verujete sopstvenoj proceni.

Terapija otvara prostor za istraživanje novog identiteta

Mnogim ljudima odlazak u penziju može destabilizovati osećaj identiteta. Istraživanja pokazuju da profesionalni sportisti, na primer, neretko pate od depresije i zbunjenosti nakon odlaska u penziju. Kada više ne radite nešto što je bilo u fokusu vašeg života, stvara se osećaj dezorijentisanosti.

– Neki ljudi čak misle da više nisu važni – kaže Mihan.

Foto: Freepik/ shurkin_son

Čak i kad je gubitak identiteta deo prirodnog procesa, kao što je to u menopauzi, život između dve faze i dva identiteta može biti nelagodan. Terapija vas može usmeriti i pomoći vam da se redefinišete. Ona može otvoriti prostor za pokušaje i pogreške, te proces stvaranja novog identiteta.

– Ono što vidim radeći sa ženama jeste to da one najčešće život fokusiraju na brigu o nekome. Kad se to promeni, pitaju se šta da rade sa svojim životom. Terapeut će vam pomoći da procenite život i raščistite dvoumljenje oko mogućnosti – kaže Mihan.

Takva procena može voditi i do novih mogućnosti.

Terapija pruža podršku u procesu tugovanja

Gubitak se može dogoditi u bilo kojoj životnoj fazi.

– Koliko god tuga bila strašna, ona je nezaobilazna. Dobar terapeut će vam pružiti podršku i pomoći vam u procesu tugovanja – kaže Mihan.

Neki terapeutski pristupi fokusiraju se upravo na to kako bi ljudi posmatrali prošlost na produktivan način.

Kako pronaći dobrog terapeuta?

1. Razmislite o njegovim godinama

Studije su pokazale da se žene radije povezuju sa starijim terapeutom koji želi sa njima da prođe kroz univerzalne životne teškoće, radije nego s nekim vlastitog doba koji živi u sadašnjem trenutku. Važno je kod odabira terapeuta pripaziti na njegove sopstvene preferencije, budući da to može uticati na odnos poverenja.

Foto: Elnur Amikishiyev / Alamy / Alamy / Profimedia

2. Potražite terapeuta sa znanjem iz kognitivne bihevioralne terapije i terapije rešavanja problema

Istraživanje iz 2018. pokazalo je da su terapija rešavanja problema i kognitivna bihevioralna terapija učinkovite u olakšanju tegoba depresije i starjoj populaciji, pogotovo među onima koji se nose sa hroničnim bolestima.

3. Razmislite o online terapiji

Pojedinci smatraju da online terapija nema isti učinak jer je manje lična nego susret sa terapeutom uživo, dok druge odbija mogućnost korišćenja tehnologije. Iako je potrebno vreme kako biste se navikli na ideju stvaranja virtuelnog odnosa, studije su pokazale da će mnogi stariji ljudi radije podeliti svoja razmišljanja sa terapeutom online, nego sa članovima porodice.

Mnogi takođe ističu da im je online terapije pomogla da se osećaju manje usamljenim.

BONUS VIDEO:



Izvor: Objektiv.rs, 24sata.hr

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar