Nastupi Aca Pejovića uvek su bili traženi, a ovog puta za Novu godinu je prešišao sve kolege, jer je njegov doček prvi rasprodat, i to pre mesec i po dana! Pevač ističe da se novogodišnji repertoar dosta razlikuje od uobičajenog, a na njemu će se naći novi hit „Ponoć”. U razgovoru za Objektiv Pejović ističe da mu je godinu obeležio film „Toma”, ali i odlazak njegovog prijatelja Milutina Mrkonjića.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Porodica nikad nije čekala Novu godinu sa mnom, supruga ne ide ni na nastupe, verovatno se zasitila prethodnih godina. Doći će dosta mojih prijatelja na doček, a klinci će svako na svoju stranu sa društvom. Svakako ne bih mogao da im se posvetim jer se Nova godina ne radi klasično, nego duže, i sutradan putujem za Budvu i sve do 15. januara mi je popunjeno – rekao je Pejović, koji, iako nije sa porodicom za doček, ima koga da zagrli u ponoć.
– S leve strane mi je kum gitarista, sa mnom je već 25 godina, i on je prvi kojem čestitam – rekao je pevač, koji ima samo jednu novogodišnju želju.
– Ostvario sam sve što sam hteo, jedino što želim svima i sebi je zdravlje – rekao je Pejović, čija je pesma „Ponoć” za film „Toma” postala hit.
– Otpevam je četiri-pet puta za noć, kolege je pevaju na nastupima, u Skadarliji se čuje stalno. Sada nema potrebe kvariti sve to što ide sa tom pesmom, pa ću nove izbaciti kada dođe vreme. Imam ih desetak spremnih, da li će biti album ili ću jednu po jednu, videću – rekao je pevač, koji će u ponoć verovatno otpevati istoimenu pesmu.
– Mislim da hoću – rekao je Pejović, kome je prethodnu godinu, pored filma „Toma”, obeležio i odlazak njegovog velikog prijatelja Milutina Mrkonjića.
– Voleo je mene uvek da sluša, terao me je da mu pevam od Toze „Violino, ne sviraj”, to mu je bila omiljena pesma. Kad god se nađemo, samo to da mu otpevam i možemo dalje. Sjajan čovek, zaista sam ga voleo i poštovao, jako mi je žao što ga više nema – rekao je Pejović i otkrio nam da je emotivno doživeo i film o Tomi Zdravkoviću.
– Snimanje pesme je bilo jako teško jer sam morao da pratim Marićevu mimiku kako bi slika bila što vernija, mrdao sam glavom i pevao kao što je i on radio. Moje prvo gledanje filma bila je radna verzija pre sedam-osam meseci i moram priznati da sam zaplakao. Pitaju me ljudi kako sam plakao kada sam slušao samog sebe, ali taj trenutak je bio kao da sam autopilot uključio da ne čujem sebe već pesmu i da film bude kao svaki drugi – rekao je pevač.
– Ima ljudi koji slušaju ono što radim, a ima i onih kojih ne slušaju, sada sam dobio novu publiku, koja nije pratila moj rad, što mi je posebno drago – rekao je Pejović, čije ćerke takođe gaje strast prema muzici.
– Srednja i najmlađa pevaju sjajno, srednja je dugo bila kod Aleksandre Radović, sada je kod Suzane Branković, kao i najmlađa, ali na tome se završava. Nisam za to da sutra budu estradni umetnici, ne bih voleo da im to bude poziv, jako je naporan za ženu. Neka idu u školu, a pesma neka bude za njihovu dušu i društvo – rekao je pevač.
Piše: LOLA STOJANOVIĆ
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)